Do neslavnog oproštaja sa vlasti u aprilu 2017, konzervativno-desničarska vlada stranke VMRO-DPMNE i bivši premijer Nikola Gruevski postavili su 34 spomenika i najmanje 80 skulptura u sklopu projekta koji su nazvali “Skoplje 2014”. Godinu i po dana nakon dolaska nove, socijaldemokratske vlade, mnogi se pitaju šta će se desiti sa projektom preobrazbe grada na koji je potrošeno više od 684 miliona evra, a koji neki stručnjaci nazivaju “urbicidom”.

Samo na izgradnju i postavljanje spomenika i skulptura, sumnjive umetničke vrednosti, često neutemeljenih na istorijskim događajima, potrošeno je više od 45,2 miliona evra iz državnog i opštinskih budžeta.

Spomenik vizantijskog cara Justinijana I, iza kog je spomenik autora prve štampane makedonske gramatike Đorđija Pulevskog iz XIX veka, a u pozadini porodica Aleksandra Velikog. Foto: Bojan Blaževski.

Danas Skopljem dominiraju džinovske skulpture istorijskih ličnosti, počevši od gigantske skulpture antičkog vladara Aleksandra Velikog, koja je koštala 8,3 miliona evra, one koja prikazuje njegovu celu porodicu, preko drugih kraljeva antičke Makedonije, skulpture Prometeja, do prerano poginulog makedonskog pevača Toše Proeskog, ili vrbe zasađene u rijeci Vardar.

Ovo poigravanje sa prošlošću i sadašnjošću bazirano je u nacionalističkim idejama vlade Nikole Gruevskog. U svojoj propagandi, Skoplje su opisivali kao “betonsko polje” i uzor za “sivilo socrealizma”. U jednom letku koji se delio u Skoplju u to vreme stoji kako će novi izgled glavnog grada doprineti tome da će oni koji su “široko otvorenim očima gledali evropske gradove i sanjali o prestonici, o ponosu, a ne o inferiornoj palanci” napokon to videti i ispred svojih kuća.

Ovaj i ovakvi leci distribuirani su putem makedonskih medija tokom promocije projekta “Skoplje 2014” u februaru 2010. Godine, ali i u godinama kasnije.

Jedan od pamfleta koji promovišu projekat Skoplje 2014 i koji su deljeni tokom februara 2010. godine.

Megalomanija izgradnje nadmašila je granice ove zemlje te dovela do toga da je Skoplje dobilo epitet evropske prestonice kiča, što vlada sadašnjeg premijera Zorana Zaeva želi promeniti.

Revizija i pregled spomenika

Vlada premijera Zorana Zaeva, pre nego što je došla na vlast 2017, obećala je da će zaustaviti dalju realizaciju projekta “Skoplje 2014” te revidirati sve njegove aspekte. Tokom predizborne kampanje Zaev je obećao “detaljnu reviziju projekta Skopje 2014”.

“Jednom kada ga očistimo od zloupotrebe i kriminala, preduzet ćemo mere za revitalizaiju centralnog dela grada u koje je takozvani projekat razvijen”, obećali su Zaev i njegova politička partija u programu.

Na osnovu rezultata revizije, trebalo bi odlučiti o tome šta uraditi sa onim što je ostalo iz perioda Gruevskog, koji je u međuvremenu napustio zemlju kako bi izbegao kaznu za korupciju, i zatražio azil u Mađarskoj. Takođe, kako je obećala partija Zaeva,  donet će se odluka, bazirana na reviziji, ako i koji bivši zvaničnici trebaju biti procesuirani zbog pronevere novca, a vezano za projekat.

Osamnaest meseci nakon promene vlasti, jedan spomenik je uklonjen i to onaj koji prikazuje Andona Lazova Janeva. Janev je bio deo Makedonsko-adrianopolske revolucionaren organizacije koja je delovala u severnoj Grčkoj. Iako se identificirao kao etnički Bugarina, mekedonski nacionalisti ga smatraju etničkim Makedoncem. Prema tumačenju dela historičara, on je bio ubica, a prema drugima borac za slobodu. Spomenik ovom kontroverznoj istorijskog ličnosti i pripadniku istorijskog VMRO-a (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) stajao je ispred palate pravde u Skoplju. Deo kritičara je u tome video simbol mešanja tadašnje vlade u rad pravosudnih organa.

Početkom 2018. godine, 22. februara, spomenik je uklonjen, a nove vlasti su rekle da je bespravno izgrađen te su ukazivali na niz nelegalnih radnji tokom njegovog postavljanja, uključujući činjenicu da nisu ispoštovane procedure koje nalaže zakon a kada je reč o postavljanju historijskih spomenika na mestima koja nisu predhodno planirana za tu vrstu izgradnje.  

Uklanjanje je još jednom pokazalo stepen polarizacije među političkim partijama, ali i u javnosti koji postoji u Makedoniji, ali i na početak suočavanje sa urbanim haosom koji je iza sebe ostavio projekat “Skoplje 2014“. Istovremeno uklanjanje tog jednog spomenika pokazalo je da nastavak tog procesa, bez promišljanja svakog koraka, može dovesti u sukob stručnjake, građane i ionako posvađane političke stranke.

Nesigurna sudbina projekta “Skoplje 2014”

Na kraju, konačnu odluku o sudbini spomenika i skulptura u centru Skoplja ponovo će doneti političari. Ovaj put obećavaju da će se konsultovati sa stručnom javnošću, te da će odluke o uklanjanju ili legalizaciji spomenika i skulptura biti sprovedene u skladu sa zakonom.

Od dolaska na vlast, Zaev i njegova partija obećavaju da će uklanjanje ići prema Zakonu o spomenicima i memorijalima i Zakonu o postupanju u slučaju nelegalne gradnje.

Rušenje prvog spomenika je napravljeno na osnovu izveštaja Radne grupe za izradu analize za implementaciju i posledice za takozvani “Projekat Skopje 2014”) (Работна група за изработка на Анализа за т.н „Проект Скопје 2014).

Ovaj šestočlani tim je formirao tadašnji ministar kulture Robert Alađozovski odmah nakon stupanja na vlast nove vlade. Grupu čine univerzitetski profesori urbanizma i istorije umetnosti, kritičari umetnosti, politolozi, te predsjednik Udruženja arhitekata Makedonije (AAM). Zadatak im je da izvrše evaluaciju projekta “Skoplje 2014“, kao i da predlože rešenja i mere o daljnim postupcima za ovo nasleđe.

Radna grupa je počela delovati paralelno sa zvaničnim zaustavljanjem potrošnje za ovaj projekat, a na osnovu odluka Vlade iz avgusta 2017. godine kojom je uskraćeno 13 miliona evra iz državnog budžeta. Namera je bila poslati jasnu poruku da će nova Vlada trajno zaustaviti sprovođenje megalomanskog projekta, ali i da će biti ozbiljno ispitani svi aspekti njegove izgradnje.

U imejl-odgovoru dostavljenom K2.0 iz Ministarstva kulture stoji da je Radna grupa već pripremila 12 elaborata u kojima je osnovni zaključak da je postavljanje spomenika i skulptura od samog početka bilo nezakonito.

“Bez izuzetka, radilo se o ozbiljnom kršenju svih važećih zakona koji regulišu podizanje spomenika, zakona o budžetu i nabavci, kao i zakona o prostornom i urbanističkom planiranju i izgradnji”, naglašavaju u odgovoru za K2.0.

Iz Ministarstva ističu i da su prouzrokovane štete ilegalnim podizanjem spomenika, počevši od nenamenske potrošnje sredstava, zloupotrebe službenog položaja, ilegalnog postavljanja skulptura kroz njihov tretman kao urbane opreme, do najtežeg prekršaja, što je u ovom slučaju derogacija nadležnosti Skupštine Republike Makedonije. Postoje ozbiljne indikacije i za nanošenje finansijske štete, koja je načinjena državnom i opštinskim budžetima.

Teške odluke i krhki mir

Ministarstvo kulture traži da svaki spomenik bude razmatran zasebno. Kada formalna evaluacija bude završena, Radna grupa predlaže početak uklanjanjem spomenika, te da se počne vraćanje centra Skoplja u prvobitno stanje. Još nije jasno kada će ovaj proces početi.

Već u oktobru 2018. godine, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju, pokrenulo je istragu oko projekta izgradnje mosta “Oko” i nekoliko desetina skulptura raspoređenih po njemu, pod sumnjom da je počinjeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja. Ovaj most se nalazi pored poznatog, starog Kamenog mosta, i tako postavljen sprečava pogled na njega sa same obale. Most je sagrađen da bi povezao zgrade sagrađene kao deo projekta “Skoplje 2014” na dve strane reke Vardar.

Paralelno, Specijalno javno tužilaštvo je otvorilo predistragu vezanu za način izgradnje spomenika i skulptura iz “Skoplje 2014“, a kako bi utvrdili da li su počinjena krivična dela. Ovaj ured insistira na tome da još uvek prikupljaju dokumente i odbijaju dati detaljnije odgovore medijima.

Makedonska vlada trenutno ne želi komentarisati šta će se desiti sa nasleđem “Skoplje 2014“. K2.0 je uputilo tri puta pitanja putem imejla portparolu Vlade Mili Bošnjakovskom, ali odgovor nije stigao.

Iz Ministarstva kulture su pisano odgovorili na uput K2.0 rekavši da će “Radna grupa nastaviti svoj rad”, a konačni izveštaji će biti predati ministru kulture, koji ih upućuje u Vladu. Rok u kojem ovo treba da se desi još nije određen.

Neke od poruka koje stižu iz Vlade pomalo su kontroverzne. Tako je portparol Bošnjakovski sredinom juna 2018. godine izjavio da spomenici neće biti uklonjeni, već će se na svaki postaviti natpis sa pojašnjenjem. Tako će spomenik “Vojnik na konju” dobiti natpis da je Aleksandar Veliki simbol drevnog helenskog perioda i da postaje simbol prijateljstva između Makedonije i Grčke.

Mogući razlog izbegavanja odgovora je osetljiv perioda u kojem se Makedonija trenutno nalazi, a tiče se Konačnog sporazuma za rešavanje makedonsko-grčkog spora oko imena (Prespanski sporazum). Juna 2018. godine, makedonski i grčki premijeri – Zaev i Alexis Tsipras – potpisali su Prespanski sporazum koji predviđa kraj 27godišnjeg sukoba oko imena države od Bivša jugoslovenska republika Makedonija u Republika Sjeverna Makedonija. Dana 11. Januara, Sobranje je izglasalo promenu imena države u “Republika Severna Makedonija“, sada ostaje Grčkom parlamentu da ratifikuje ovu odluku i to do kraja meseca.

Uz to, krhka bezbednost, koja je u kontinuitetu dovedena u pitanje kroz brojne proteste opozicione stranke VMRO-DPMNE, novonastalih partija i radikalno desničarskih organizacija, mogla bi lako da izmakne kontroli ukoliko Vlada odluči da sada počne uklanjanje spomenika i skulptura.

Ali, ukoliko se uspešno završi rešavanje dugotrajnog spora oko imena, Makedonija bi se već u prvoj polovini 2019. godine mogla fokusirati na pitanje “Skoplje 2014“.

Ipak, postojeći zakoni koji štite historijsku arhitektutu moraju biti uzeti u obzir. Član 8 Prespanskog sporazuma navodi da će Makedonija morati naći rešenje za pitanja simbola koji su deo grčkog istorijskog i kulturnog nasleđa, a to uključuje i spomenike Aleksandru Velikom, Filipu Drugom i drugim antičkim junacima koji se sada nalaze u centru Skoplja.

U stavu 2 istog člana navodi se: “U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, druga strana će preispitati status spomenika, javnih objekata i infrastrukture na svojoj teritoriji, i ukoliko isti na bilo koji način upućuju na antičku helensku istoriju i civilizaciju, što predstavlja sastavni deo istorijskog ili kulturnog nasleđa prve strane, preduzeće odgovarajuća korektivna dejstva kako bi se efikasno razmotrilo pitanje i obezbedilo poštovanje takvog nasleđa.”

Igranje sa institucijama

U postojećim elaboratima se izričito navodi i da su procedure za postavljanje spomenika bile ilegalne od samog početka. Najteže povrede su načinjene u procesu odlučivanja o postavljanju obeležja tokom kojeg je vlada Nikole Gruevskog uspela isključiti državnu Skupštinu, i pored toga što im Zakon o memorijalnim spomenicima i spomen-obeležjima iz 2004. godine daje jasne ovlasti.  

Član 4  ovog zakona glasi: “Spomen-obeležja, u smislu ovog zakona, jesu biste, skulpture, ploče, česme, fontane i drugi umetnički i arhitektonski objekti i tvorbe.” Prema ovoj odrednici da se čitati da, pored ostalih, i spomenik Aleksandru Velikom, visok 24,5 metara i postavljen na centralnom trgu glavnoga grada, ne može biti ništa drugo osim “monumentalni spomenik”. No, Sobranje nije raspravljalo njegovo postavljanje.

Haotično i nezakonito postavljanje spomenika i skulptura za “Skoplje 2014” dovelo je do blokiranja i uzurpiranja javnog prostora u centru Skoplja. Foto: Bojan Blaževski.

Prethodna desničarska vlada VMRO-DPMNE-a je za taj spomenike iskoristila nadležnosti Opštine Centar Skopje, koju su kontrolisali, te im prepustili da izdaju odluke o podizanju spomenika. Naime, Opština ima nadležnost za donošenje odluka o obeležavanju važnih događaja od lokalnog značaja, te su postavljanje spomenika i skulptura predstavljali na taj način.

Odluka koja se tiče spomenika Aleksandru Velikom je donesena 30. novembra 2006. godine. U odluci stoji da je reč o “fontani sa spomen-obeležjem”. Analizom dokumenata iz tog perioda vidno je da spomenik Aleksandru Velikom nije bio uvršten u Program za obeležavanje važnih događaja i istorijskih ličnosti donesen post festum, čak 5. februara 2009. godine, to jest više od dve godine nakon odluke za njegovo postavljanje.

Da su sledili zakonski postupak, koji je jasan u Zakonu o spomenicima i memorijalnim mestima, Sobranje je najpre u 2006. godini trebalo da usvoji petogodišnji program za obeležavanje važnih događaja i istaknutih ličnosti. Nakon toga je bilo neophodno glasati za svako postavljanje spomenika, tokom kojeg je odluku trebalo da podrži većina poslanika. Zakon navodi da u narednoj fazi Skupština mora formirati Odbor za podizanje memorijalnog spomenika.

Konstantno zaobilaženje zakona od strane državnih organa i lokalne samouprave postojalo je tokom postavljanja svih spomenika i skulptura iz projekta “Skoplje 2014”.

Još komisija i propitivanja

Makedonski arhitekti i urbanisti nezadovoljni su ovakvim odnosom vlasti prema javnom prostoru u Skoplju. Arhitekta Bekir Ademi kaže da su spomenici i skulpture iz projekta “Skoplje 2014” brzo projektovani, van svih urbanističkih, arhitektonskih i etičkih parametara. Opisujući taj proces za K2.0, Ademi kaže kako su spomenici “razbacani, pali sa neba, nesrazmerni, ‘lepo’ ukrašeni, neškolski rešeni, neprikladni sa vremenom”.

Kritičan je u vezi celog Projekta i smatra da sami arhitekti i urbanisti iz Makedonije delimično snose krivicu za sve ono što se dešavalo u centru Skoplja, i to zato jer nisu reagovali na vreme.

Neizvesna budućnost projekta “Skoplje 2014” visi kao Damoklov mač nad socijaldemokratskom vladom Zorana Zaeva. U ovom trenutku sarađuju sa Opštinom Centar i gradskim vlastima Skoplja u detaljnoj reviziji svih aspekata projekta “Skoplje 2014”, što uključuje sadanju sa opštinskom komisijom koju čine urbanisti koji imaju zadatak da revidiraju urbanističke planove za centar grada. Zaključci istrage formiranih komisija biće pretočeni u mere kojima će se baviti političari, ali za to nema jasnih rokova.

Opštinska komisija ima zadatak da uradi reviziju 31 urbanističkog plana, uključujući i onaj koji se tiče strogog centra grada i koji uključuje i ono što je rađeno u sklopu “Skoplje 2014” projekta.

Dok je Radna grupa, koja se bavi samo projektom “Skoplje 2014” u Ministarstvu kulture, već zaključila da su spomenici i skulpture iz ovog projekta nelegalne i treba ih ukloniti, ova komisija, kako za K2.0 kaže Divna Penčić, profesorka urbanizma na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Skoplju, još nije razmatrala “Mal Ring”, urbanistički plan za najstroži centar grada.

Penčić, koja je članica Komisije za urbanizam i evaluacionog tima svih urbanističkih planova u Opštini Centar, naglašava da je Radna grupa iz Ministarstva kulture izvršila evaluaciju projekta “Skoplje 2014” i pripremila dokumenta koja su dostavljena premijeru Zoranu Zaevu.

“Dogovor je bio da počne razmatranje DUP-a ‘Mal Ring’, nakon obelodanjivanja stavova Vlade Republike Makedonije, prateći preporuke komisije”, objašnjava profesorka Penčić.

U ovom trenutku, urbanistički plan za najstroži centar grada nalazi se pod moratorijumom koji je doneo Savet Opštine Centar 27. decembra 2017. godine. Moratorij se odnosi i na izgradnju u centru Skoplja i na snazi bi trebalo da bude do revizije urbanističkog plana, zajedno sa 30 drugih detaljnih urbanističkih planova.

Uprkos tome što je bila glavni investitor za izgradnju projekta “Skoplje 2014”, Opština Centar u periodu vladavine stranke VMRO-DPMNE imala je i drugi presudni značaj.

Kao što je navela urbanistkinja Leonora Grčeva u svom radu “Skoplje 2014: degradiranje DUP-a ‘Mal Ring’ u devet koraka”, ova opština je izvršila devet promena urbanističkog plana u koji su se stalno od 2007. do 2012. godine ucrtavale markice za izgradnju novih spomenika i skulptura.

Kao što se u nekim revizijama urbanističkih planova navodi, Opština bi trebalo da uradi reviziju svog urbanističkog plana, te na osnovu toga predložiti nove mere, među kojima bi mogao da se nađe i predlog za uklanjanje spomenika i skulptura iz projekta “Skoplje 2014”.

Stručnjaci, domaći i strani, ali i građani, u proteklom periodu su predstavili nekoliko opcija i alternativa za projekat “Skopje 2014”. Sada se razmatra nekoliko od tih predloženih mogućnosti.

Prva je da se obeležja ostave gde jesu i da se legalizuju. Druga mogućnost je usvajanje posebnog rešenja o svakom spomeniku, od kojih neki prikazuju ličnosti iz helenske kulture i civilizacije, neki su postavljeni usred pešačkih zona.

Poslednje dve opcije uključuju premeštanje spomenika i skulptura u specijalno dizajnirani tematski park ili muzej, koji će biti naknadno koncipiran kao sadržaj za obeležavanje antikvizacije i menjanje državnog identiteta iz prošlosti.

Uz to, do sada nekoliko gradonačelnika širom Makedonije javno tražilo da se spomenici koji proslavljaju ličnosti od velikog značaja za njihov kraj prebace kod njih. Tako je  gradonačelnik Ohrida zatražio spomenik caru Samuilu, srednjevekovnom caru koji je vladao na području dobrog dela Balkana od 976. do 1014. godine i stvorio državu Južnih Slovena. Do danas nacionalisti vode spor o tome da li je Samuilo stvorio makedonsko, zapadnobugarsko ili bugarsko carstvo.

Možda Makedonija može da traži rešenje u nekim drugim sličnim primerima. Kao što je slučaj bugarske metropole Sofije, gde sedam godina postoji Muzej socijalističkog iskustva. Tamošnje vlasti su, umesto da unište dela vajara iz perioda komunizma, 2011. godine donele odluku da ih izlože u prenamenjeni objekat Ministarstva kulture u kojem danas stoji spomenik Vladimiru Iliču Lenjinu, kao i prvom komunističkom lideru Bugarske Georgiju Dimitrovu, i osnivaču sovjetske tajne policije Feliksu Dzeržinskom.

Konačno, najradikalnija opcija je potpuno uklanjanje spomenika i skulptura iz “Skoplje 2014”, rušenje njihovih postamenata i topljenje oblikovane skulpture za koje su se potrošile desetine miliona evra.

Glavni problem za uklanjanje nije samo opoziciona stranka VMRO-DPMNE i njihove pristalice sa desnice, već i živi autori koji su izradili spomenike u centru Skoplja. Jedan od njih je Kiril Mukaetov – koautor nedovršene dvadesetometarske skulpturalne kompozicije Majke Tereze sa milosrdnim sestrama, terasom i fontanom na trgu “Makedonija”. On je, takođe, izradio spomenik “Makedonski branitelji” i deo skulptura postavljenih na Mostu umetnosti u Skoplju.

U kratkom telefonskom razgovoru za K2.0, ovaj makedonski vajar kaže kako nije ekspert za urbanizam, niti dokumenta. “Ja sam autor”, kaže Mukaetov, dodajući da se ne može boriti protiv odluka Ministarstva kulture, ali naglašava da svaku skulpturu “oseća kao svoje dete”, te kako mu neće biti svejedno ako ih uklone.

Iako je prvobitno pristao opširno govoriti za K2.0, više od ovog nije želio reći.

Arhitekta Bekir Ademi kaže da se treba omogućiti sadržajna analiza i debata istaknutih umetnika i stručnjaka iz Makedonije i inostranstva koji će proceniti sve spomenike i skulpture pojedinačno. Pritom, smatra da treba izglasati posebne zakone o projektu “Skoplje 2014”, a na osnovu detaljne i stručne analize.

“Umetnost ne može uvek biti tretirana zakonom”, naglašava kao važnu napomenu. “Svaka ubrzana odluka mogla bi biti štetna kao što je bio i projekat ‘Skoplje 2014’.” K

Naslovna fotografija: Bojan Blaževski