Još tokom pregovora u Vašingtonu između kosovske i srpske delegacije, pod okriljem sadašnje administracije SAD, bilo je jasno da se svrha eventualnog sporazuma ne tiče ni Beograda ni Prištine, nego isključivo predizborne kampanje Donalda Trampa. 

Sjedinjene Američke Države dočekuju predsedničke izbore 3. novembra krajnje polarizovane, bez jasnog favorita. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da je u nekim od ključnih država kandidat demokrata Džo Bajden (Joe Biden) u prednosti. Trampov štab odavno pokušava da nadoknadi procente popravljajući predsednikov imidž, a jedna od tačaka odnosi se i na reklamiranje Donalda kao sposobnog diplomate.

Za to, doduše, nema previše materijala. 

Mirotvorac i graditelj mostova

Tokom svog mandata, Tramp je u nekoliko navrata ambiciozno najavljivao da namerava da reši izraelsko-palestinsko pitanje. Međutim, nakon što je plan za to objavljen 28. januara, brzo se ispostavilo da je reč o još jednom lomljenju preko kolena od kojeg neće biti ništa. Zato se u poslednjih nekoliko meseci pribeglo brzopoteznom potpisivanju nekoliko manjih sporazuma: Izrael – Bahrein, Izrael – Ujedinjeni Arapski Emirati i sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije. Dovoljno da američki predsednik zaradi nominaciju za Nobelovu nagradu za mir, i korisno za rejting.

Otkako je potpisan, Vašingtonski sporazum se bez pokrića proglašava za „istorijski“, a Trampovi mediji aktivno izmišljaju „vekovima dugu“ istoriju sukoba između Kosova i Srbije. 

Pojedini, predsedniku naklonjeni analitičari, koji se oglašavaju putem društvenih mreža, komično neupućeni u lokalne teme, smeštaju korene sukoba čak u 1389. i Kosovski boj. Naravno, prednjači sam Tramp, koji na predizbornim mitinzima predstavlja situaciju kao da je zaustavio aktivan sukob. 

Tako je u Severnoj Karolini govorio o nominaciji za Nobela, rekavši kako je zaustavljeno “masovno ubijanje između Kosova i Srbije”. 

“Ubijali su se međusobno godinama. Prestaće da se ubijaju. Radili su to stotinama godina, pod različitim imenima.“ 

Tako su Severna Karolina, ali i Viskonsin i Pensilvanija, tokom predizbornih skupova čuli priču o mirotvorcu koji svojim pregovaračkim veštinama zaustavlja rat između nerazumnih zaraćenih plemena. No, to nije dovoljno: potrebno je i da mu se onda zbog toga dive.

Stvari su tako dodatno otklizale u sferu nadrealnog. 

Dana 24. septembra, Ričard Grenel (Richard Grenell) je na Tviteru napisao: „Ime jezera koje se nalazi na Kosovu i u Srbiji bilo je ozbiljan kamen spoticanja uprkos tome što su SAD postigle kompromis o pokretanju studije izvodljivosti, da se otvore radna mesta i stvori više energije za region… tako da su se obe strane složile oko novog imena: jezero Tramp.“ 

Češkanje sujete

Istog dana, pored brane jezera Gazivode, osvanuo je ogroman transparent “Trump Lake” (“Jezero Tramp”), na Brnjačkom mostu je postavljen natpis “Trampov most”, a zatim i “Predsedniče Tramp, kosovski Srbi zahvaljuju vam na tome što donosite mir”. 

Navodno, sve poruke su “spontano” okačili Srbi iz opštine Zubin Potok. Tiražni mejnstrim tabloidi pod kontrolom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, poput “Informera”, “Kurira” i “Aloa”, uprkos dugoj tradiciji antiameričke propagande i rusofilije, vest su dočekali s udvoričkim oduševljenjem.

Istovremeno, premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti objavio je postove na svojim nalozima na Tviteru i Fejsbuku veličajući predlog ambasadora Grenela da se jezero Gazivode preimenuje u Jezero Tramp “u čast njegove izvanredne uloge u postizanju istorijskog sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, kao velikom koraku ka konačnom političkom sporazumu, koji bi trebalo da rezultira uzajamnim priznavanjem“.

Takvu savršeno sinhronizovanu podršku češkanju Trampove sujete moguće je objasniti samo na jedan način. Servilni kakvi jesu kad se nađu pred svetskim silama, kosovski i srpski političari pohitali su da udovolje Grenelovom dodvoravanju šefu. 

Opori zadah neokolonijalizma

Preimenovanje jezera iz “silne zahvalnosti” prema predsedniku Trampu, zahvaljujući kome više ne moramo da masovno ubijamo jedni druge “kao što smo to činili stotinama godina”, deluje kao idealan materijal za klikbejt naslove kampanjske mašinerije. 

Bizarnim spletom okolnosti, i istorija i geografija balkanskih naroda postali su jedan od sekundarnih alata u predizbornoj kampanji predsednika koji ne bi umeo da na globusu pokaže gde se nalaze države koje je tobože pomirio.

Razmere ove nebuloze još su veće ako imamo u vidu kako je ona nastala. 

U jednoj potkast-emisiji, nastaloj između 4. i 10. septembra, vidimo Ričarda Grenela kako dvema voditeljkama temu jezera prepričava doslovno kao vic. 

Manirom oca koji navodi blesavu svađu svoje dece, Grenel najpre objašnjava kako su se američki predstavnici tokom pregovora trudili da smisle kako da iskoriste ekonomski potencijal jezera, a završava pančlajnom o tome da su se za to vreme predstavnici Kosova i Srbije svađali oko toga kako se jezero zove. 

Voditeljke se smeju, a Grenel ih gleda s izrazom lica koji govori: “Eto budalaština s kakvim se ja suočavam.” Zatim dodaje: “Jedno od rešenja koja sam predložio bilo je: znate šta, ako ne možete da se dogovorite oko imena, prosto ćemo ga zvati jezero Tramp.” Tu se već svi troje smeju.

Situacija odiše oporim zadahom neokolonijalizma, jer je savršeno neverovatna. Zamišljati da su se Vučić i Hoti u Vašingtonu zaista natezali oko toga da li se jezero zove Gazivode ili Ujmani moguće je samo ako ne znate da za praktično svaki kosovski toponim postoji ime i na srpskom i na albanskom jeziku. 

Ako je i moguće poverovati da su u prvim posleratnim sastancima predstavnika Beograda i Prištine postojala stupidna inaćenja oko toga kako se neko mesto zove, nakon više od dve decenije samo naivni mogu da veruju da se delegacije i dalje spore oko takvih stvari. 

S druge strane, i Priština i Beograd vrlo dobro znaju koliki je ekonomski značaj Gazivoda. 

Stvoreno između 1973. i 1978. fondovima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i pozajmicom od Svetske banke, jezero nastalo pregrađivanjem Ibra zamišljeno je kao izvor električne energije za celu tadašnju autonomnu pokrajinu, ali i kao glavna tačka vodosnabdevanja. 

Suština tog spora nije inaćenje oko imena, nego vlasništvo nad strateškim resursom. Svoditi ga na simboliku predstavlja svesnu Grenelovu infantilizaciju obe strane.

Na sreću po lokalnu geografiju siromašnih naroda, Njujork tajms (The New York Times) je upravo objavio dugo tražene Trampove poreske prijave, materijal koji će uz tekuće probleme američkog društva bez sumnje ostati centralna tema do kraja predizborne kampanje. 

Kosovo, Srbija i njihov čudnovati sporazum preseliće se nazad na margine, čučaće možda u pola rečenice ponekog spota i neće više biti dovoljno sočan materijal za trenutno najveći cirkus na svetu – američke predsedničke izbore. Jezero će zadržati oba imena koja je baštinilo kroz istoriju, iako smo bili spremni da ga složno položimo na oltar predizborne kampanje na drugom kontinentu. 

Bilo bi dobro kada bismo mogli da se pogledamo u ogledalo i izvučemo neke pouke. 

Mada, ako pobedi Bajden, možda za svaki slučaj, kao mali znak pažnje, Bujanovac preimenujemo u Bajdenovac.

Naslovna ilustracija: Arrita Katona / K2.0.