Ukratko | Politika

Otuđenje opozicije u ‘konačnoj fazi’ dijaloga

Piše - 13.07.2018

Izostanak konsenzusa i zbunjenost oko kompromisa prethode briselskom sastanku.

Sledeće srede (18. jula), visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini (Federica Mogherini) ugostiće predstavnike iz Prištine u okviru onoga za šta se kaže da će biti ‘konačna faza’ dijaloga za normalizovanje odnosa između Kosova i Srbije.

Partneri vladine koalicije su ujedinjeni u svojim pokušajima da naprave pregovarački tim koji će predstavljati čitav kosovski politički spektrum u Briselu. Takozvani ‘tim jedinstva’ je formiran, a čine ga predsednik Hašima Tačija (Hashim Thaci) koji će predvoditi dijalog, zajedno sa predsedavajućim skupštine Kadrijem Veseljijem (Veseli), premijer Ramuša (Ramush) Haradinaja i članovi vladajuće koalicije.

Međutim, tri opozicione partije Kosova, koje ispunjavaju skoro polovinu mesta u Skupštini Kosova, i dalje su uporne u svojoj odlučnosti da ne podrže proces a da se neki preduslovi prethodno ne ispune. Iako predsednik Tači stalno ponavlja da će krenuti na put u Brisel da bi zaključio konačnu fazu dijaloga, kosovske opozicione partije nisu uverene u to.

Socijaldemokratska partija (PSD) je čak odgovorila na formiranje tima pozivajući na vanrednu skupštinsku sednicu u petak (13. jula) da bi diskutovali o najnovijim potezima Tačija i partnera iz vladajuće koalicije.

Izraz “interni konsenzus” stalno cirkuliše u rečniku kosovske politike od prošlog leta, kada je postalo očigledno da EU ima cilj da se održi konačna faza radi završetka dijaloga. Na proleće, strategija EU za proširenje je sadržala uslove za postizanje “pravnoobavezujućeg” sporazuma koji će zacementirati normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

"Prošlo je godinu dana. Koliko je vremena potrebno kosovskim strankama da izgrade platformu za postizanje konsenzusa?"

Jeta Krasnići (Krasniqi) iz Kosovskog instituta za demokratiju

Projektna menadžerica u nevladinoj organizaciji koja promoviše demokratiju, Kosovski institut za demokratiju, Jeta Krasnići, stalno je uključena u organizovanje diskusija sa zainteresovanim stranama iz politike na Kosovu na temu dijaloga sa Srbijom. “Prošlo je godinu dana. Koliko je vremena potrebno kosovskim strankama da izgrade platformu za postizanje konsenzusa?” Krasnići je postavila retoričko pitanje. “Nisu preduzeti konkretni koraci.”

Iako se govori o tome da će mir između Kosova i Srbije biti konačni cilj, članovi opozicije smatraju da su pozivi na interni mir i konsenzus ostali prazni i da ne odražavaju političku realnost. “Mislim da ni u gramatičkom smislu oni ne razumeju značenje reči ‘konsenzus’”, kaže poslanik PSD-a Dukađin (Dukagjin) Gorani za K2.0, misleći na one koji su vodili ovaj dijalog do dana današnjeg.

Platforma pod patronatom vlade na temu dijaloga predstavljena je u skupštini juna meseca ove godine, ali ju je vlada povukla zbog manjka podrške, dok je opozicija smatrala da ova platforma “nije ozbiljna”.

Prema Ustavu Kosova, pitanja od velikog značaja, uključujući izmene i dopune Ustava ili međunarodnih sporazuma, moraju da budu usvojena u Skupštini Kosova sa dvotrećinskom većinom. Do dana današnjeg, jedini proizvod dijaloga o kom se glasalo u Skupštini Kosova bio je Briselski sporazum iz 2013.

"Hašim Tači je saveznik međunarodne zajednice, jer ni jedni ni drugi nisu zainteresovani za komplikovanje [dijaloga] radi demokratizacije."

poslanik Socijaldemokratske partije Dukađin Gorani

Prema mišljenju Goranija iz PSD-a, činjenica da kosovsko zastupništvo i platforma u dijalogu nije bila legitimizovana kod dve trećine od 120 poslanika Skupštine Kosova jeste zabrinjavajući činilac koji nanosi štetu karakteru kosovskog političkog sistema.

On deo krivice pripisuje međunarodnoj zajednici. “U proteklih 18 godina, Zapad je insistirao na izgradnji demokratskih institucija i sada ove institucije proglašavamo nevažećim zarad drugih procesa”, kaže Gorani, dodajući da Zapad prioritet daje stabilnosti, umesto demokratiji.

Ovaj predstavnik PSD-a veruje da ovakvo stanje stvari stvara zajednički interes predsednika i aktera iz međunarodne zajednice u ovom procesu. “Hašim Tači je saveznik međunarodne zajednice, jer ni jedni ni drugi nisu zainteresovani za komplikovanje [dijaloga] radi demokratizacije”, kaže Gorani. “Tači nije sposoban da obezbedi [glasove dve trećine poslanika] i ovako bi se stvorili paraliza i odlaganje dijaloga.”

Avdulah (Avdullah) Hoti, šef parlamentarne grupe Demokratske lige Kosova (LDK) je odlučan u stavu da bi proces trebalo da predvodi vlada i da podršku treba da dobije od skupštine. “Proces dijaloga ne mogu da vode nelegitimne institucije i van okvira ustavnih nadležnosti”, rekao je on. “Pa tako LDK neće podržati bilo kakvu radnju koja se protivi ovim nadležnostima.”

Kako napraviti kompromis?

Druga ključna reč u diskusijama o dijalogu u poslednje vreme bila je reč ‘kompromis’, dok mnogi veruju da će Kosovo morati da učini nekakvu koncesiju kako bi se postigao konačni sporazum sa Srbijom.

Nedavne tvrdnje Tačija da ne postoje metaforičke ‘crvene linije’ u pogledu njihovog stava u dijalogu izazvale su postavljanje dodatnih pitanja i uvođenje straha od pregovora. “Kada predsednik izađe i kaže da nema crvenih linija, da li to znači da ćemo razgovarati o razmeni teritorija ili podeli Kosova?” pita Jeta Krasnići.

Tačijevi savetnici su otada bili kontradiktorni u odnosu na izjave u pogledu crvenih linija u dijalogu, rekavši da Kosovo, u stvari, ima svoje crvene linije, ali je nejasno šta su one tačno. K2.0 je stupilo u kontakt sa kancelarijom predsednika da bi napravilo upit o pravom karakteru ovih crvenih linija, ali nismo dobili odgovor.

Prema mišljenju Dukađina Goranija, oni na vlasti bi trebalo da porazmisle o tome kako da ubede građane u potrebu za postizanje kompromisa. “Teško je [onima na vlasti] da ubede kosovsko društvo da bi trebalo da napravimo još jedan kompromis, uzimajući u obzir da je Ahtisarijev paket shvaćen kao konačni kompromis”, rekao je, misleći na formiranje Ahtisarijevog plana, dokumenta koji je postavio osnove Ustava Kosova pre više od jedne decenije.

Pored pitanja o tome oko čega će se postići kompromis ili neće, još niko nije otkrio o kojim će se temama diskutovati u sledećoj fazi dijaloga.

“Zabrinjava puka činjenica da ne znamo o čemu će se diskutovati tamo”, izjavio je poslanik Samoopredeljenja Dželjalj Svećlja (Xhelal Sveçla) za K2.0. “Ne sme se desiti da predstavnik Kosova ode u Brisel, a da javnost zatim bude neformalno ili formalno obaveštena da se razgovaralo o [odvajanju] severa”, rekao je on.

"Sve ove godine su govorili da će otići da pričaju o nestalim osobama, ratnim reparacijama i drugim temama, ali u celom procesu nijednom nisu spomenuli nestale ljude i zločine koje je Srbija počinila 1999."

Poslanik Samoopredeljenja Dželjalj Svećlja

Jedno od ključnih pitanja o kojima će se, kako se očekuje, razgovarati jeste osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). Dogovor o ZSO je prvi put napravljen u okviru Briselskog sporazuma u aprilu 2013, iako su principi uspostavljanja ovog tela kreirani u avgustu 2015. stvorili politički metež na Kosovu, sa masovnim protestima u parlamentu i van njega.

Ustavni sud Kosova je izdao savetodavno mišljenje u kom se navodi da mnogi principi nisu u skladu sa duhom ustava ove države. Međutim, on je saopštio da bi formiranje ZSO trebalo otpočeti, jer je njeno uspostavljanje inicirano ratifikacijom Briselskog sporazuma iz 2013. Otada zvaničnici iz srpske vlade kritikuju svoje kosovske kolege za to što nisu još napravili nacrt statuta koji bi osnovao ZSO.

Nedavno procureli izveštaji koje je otkrio BIRN upućuju na to da bi kosovski zakoni morali da se izmene da bi ZSO prilagodili kosovskom zakonodavnom sistemu. Prema mišljenju Avdulaha Hotija, funkcionisanje ZSO bi trebalo da bude u skladu sa Ustavom Kosova, jer bi u suprotnom pričinilo štetu prirodi multietničke kosovske države. “Svaka devijacija od ovakvog mišljenja bila bi protivustavna i neprihvatljiva”, kaže Hoti.

Prema mišljenju Svećlje, istorija svih ovih godina sa Hašimom Tačijem kao protagonistom dijaloga, uključujuči njegovu ulogu u Briselskog sporazumu iz 2013, ostavlja malo prostora za optimizam na teme o kojima će se diskutovati. “Sve ove godine su govorili da će otići da pričaju o nestalim osobama, ratnim reparacijama i drugim temama, ali u celom procesu nijednom nisu spomenuli nestale ljude i zločine koje je Srbija počinila 1999”, kaže Svećlja.

Kosovska delegacija će se u Briselu sastati sa srpskim kolegama, dok je opozicija u Prištini vrlo polarizovana u odnosu na partije koje čine vladu i predsednika, ostavljajući malo prostora za uverenje da bilo kakva harmonija može da se izgradi između različitih političkih snaga u ovoj zemlji, makar po pitanju dijaloga.K

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.