Ukratko | Prijavi

Osvetljen rad kosovskog civilnog društva

Piše - 10.11.2016

Novoobjavljeni izveštaj istražuje kosovsko civilno društvo.

Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) je 6. novembra objavila svoj redovni dvogodišnji izveštaj o organizacijama civilnog društva (OCD) na Kosovu: Indeks kosovskog civilnog društva 2016. Ovim izveštajem KCSF namerava da prikaže ulogu organizacija civilnog društva na Kosovu; njihov uticaj i njihovu transparentnost — što je nešto što mnoge OCD svakodnevno zahtevaju od javnih institucija.

Na Kosovu postoji 8.500 registrovanih OCD, od kojih je 1.500 aktivno. Ovaj izveštaj pruža detaljni uvid u sektor kosovskog civilnog društva, njihove izazove, ciljeve i način finansiranja. Evo nekih važnih nalaza ovog izveštaja.

Ciljevi, uspesi i prepreke

Prema slovu ove studije, tri oblasti u kojima su OCD najaktivnije jesu transparentnost i odgovornost, vladavina prava i demokratizacija, dok su rodna ravnopravnost i evropske integracije navedene kao istaknute oblasti.

Uticaj OCD je posebno bio efikasan u oblasti demokratizacije. Tauljant Hodža je direktor u KCSF-u zadužen za istraživanja i zagovaranje, kao i autor ove studije. On je za K2.0 objasnio da “uprkos teškoj političkoj, ekonomskoj i društvenoj situaciji na Kosovu, civilno društvo je uspelo da postane važan činilac u demokratizaciji zemlje”.

Hodža smatra da su OCD ovo postigle koristeći nekoliko glavnih metoda. “Kao prvo, vršeći pritisak radi postizanja transparentnosti i odgovornosti kod javnih institucija”, izjavio je on za K2.0. “Ali i preko doprinosa u pogledu ekspertize od specijalizovanih OCD u različitim oblastima. OCD ističu u prvi plan važne društvene uzroke radeći sa građanskim grupama iz lokalnih OCD, angažujući se sa građanima u rešavanju njihovih svakodnevnih problema.”

Ova demokratizacija je predstavljena brojem OCD na Kosovu koje učestvuju u javnim raspravama; 51 odsto postojećih OCD je pozvano od strane javnih institucija kako bi učestvovali u javnim raspravama, dok je dodatnih 23 odsto OCD pozvano na regularan način.

“Ipak, civilno društvo je vrlo aktivno u smislu da zahteva transparentnost i odgovornost, vladavinu prava, rodnu ravnopravnost i proces evropskih integracija.”

Tauljant Hodža

Međutim, uprkos visokom nivou učešća u konsultacijama, prema ovo studiji, OCD na Kosovu nemaju mnogo uticaja na proces donošenja odluka; 61 odsto ima ograničen uticaj, 27 odsto ima prosečan uticaj, dok 8 procenata nema baš nikakav uticaj. Samo 3 posto ima visok uticaj.

Ova studija otkriva da, zbog niskog nivoa učešća građana u kosovskom civilnom društvu (na primer, samo 2,9 odsto građana su članovi OCD), tek mali broj OCD ima direktne veze sa velikim grupama građana.

Međutim, i dalje postoje glasovi koji tvrde da uticaj civilnog društva ne treba potcenjivati. “Bez ikakvih izvršnih ovlašćenja, uticaj civilnog društva zavisi i od nivoa funkcionisanja države generalno”, kaže Hodža. “Ipak, civilno društvo je vrlo aktivno u smislu da zahteva transparentnost i odgovornost, vladavinu prava, rodnu ravnopravnost i proces evropskih integracija.”

Finansijske prepreke

Najveći izazov koji ometa rad OCD na Kosovu je zavisnost od eksternog finansiranja, što dovodi do manjka u budžetu i nedostatka osoblja.

Hodža je objasnio da je, prema ovoj studiji, “više od 60 odsto sektora sastavljeno od OCD koje nemaju nikakva finansijska sredstva i zaposlene i onih koji imaju malo od jednog i drugog”. On je dodao da mnoge OCD rade na sasvim volonterskoj osnovi i da sektor civilnog društva ima mnogo više volontera nego zaposlenih. Od 927 OCD na Kosovu koje su zaposlile osoblje 2015, 66,25 odsto njih je imalo manje od četvoro zaposlenih. 28,16 procenata je imalo 5-25 zaposlenih, dok je samo 5,61 posto imalo 26 zaposlenih ili više od toga.

Studija o kojoj je ovde reč je došla do nalaza da 60 odsto OCD radi sa godišnjim budžetom od manje od 10.000 evra. OCD sa većim budžetima su daleko ređe; samo 15 procenata ima budžet od 100-500.000 evra i tek pet odsto ima budžet veći od 500.000 evra na godišnjem nivou.

Međunarodna sredstva pokrivaju veći deo budžeta OCD, kako malih tako i velikih budžeta. Za svakih 100 evra koje OCD potroše na Kosovu, 99 potiče iz međunarodnih donacija.

Interna transparentnost

Kada je upitan o transparentnosti civilnog društva na Kosovu, gospodin Hodža je kazao sledeće: “Većina ovih OCD koje imaju znatna sredstva i određen broj zaposlenih imaju interne regulacije i eksterne finansijske revizore”.

Hodža je izjavio za K2.0 da je “nivo ispunjavanja poreskih obaveza OCD sa finansijskim transakcijama i zaposlenim — vrlo visok, što upućuje na nizak nivo izbegavanja plaćanja poreza u sektoru civilnog društva”. On je pojasnio da “to znači da je ovaj sektor dosta uspešan u smislu ispunjavanja zakonskih uslova, u kojima se, u mnogim slučajevima (na primer, eksterni finansijski revizori), takođe prekoračuje i preteruje”.

Objavljivanje indeksa o kosovskom civilnom društvu u 2016. godini daje nam uvid u kosovsko civilno društvo kao društvo koje se suočava sa brojnim finansijskim i logističkim izazovima, ali se čini da ono igra bitnu ulogu u procesu demokratizacije na Kosovu i u tome da postavlja visoke standarde u pogledu transparentnosti.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.