Monografije | LGBTQ+

Ponosno predstavljamo LGBT monografiju Kosova 2.0

Piše - 10.10.2017

Prvu kosovsku Paradu ponosa bi trebalo shvatiti po onome ┼íto on jeste — slavlje, ali i protest za osnovna ljudska prava.

Danas se obele┼żava va┼żan dan u borbi za ljudska prava na Kosovu. Nakon tri konsekutivna mar┼ía na Me─Ĺunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije (IDAHOT), mnogi ─çe iza─çi na ulice da bi u─Źestvovali u prvoj Paradi ponosa na Kosovu, pod nazivom ÔÇťU ime ljubaviÔÇŁ. Njen cilj je da slavi razli─Źitost, dok ─çe se istovremeno protestovati za zakonska prava za lezbijke, gej mu┼íkarce, biseksualce i transrodne (LGBT) osobe.

Kosovo 2.0 je zbog svoje podr┼íke LGBT pravima i samo iskusilo homofobi─Źne stavove koji i dalje preovladavaju u na┼íem dru┼ítvu. Kada se vratimo u 2012. godinu, tada smo doneli odluku da preispitamo heteronormativnost kroz na┼í ┼ítampani ─Źasopis, u izdanju ÔÇśSeksÔÇÖ, ┼íto je predstavljalo jedno od prvih opse┼żnih novinarskih istraga o pote┼íko─çama s kojima se LGBTI osobe na Kosovu i ┼íirom regiona suo─Źavaju. Govor mr┼żnje i nasilni napadi na doga─Ĺaj na kom je objavljena na┼ía publikacija pokazali su da postoji preka potreba za glasnijom artikulacijom i odbranom ne samo ljudskih prava, ve─ç i prava na slobodu govora.

Pet godina kasnije, mnogo toga se promenilo. Javna podr┼íka LGBT osobama je danas mnogo prisutnija. U proteklih pet godina, svedoci smo porasta aktivizma organizacija civilnog dru┼ítva i pojedinaca koji zagovaraju priznavanje LGBT prava kao ljudskih prava; postoje sve ve─çi pritisak i sve brojniji zahtevi iz institucija da se garantuju za┼ítita i jednake ┼íanse; iako mejnstrim medijima i dalje fali sveobuhvatno razumevanje problema LGBTI osoba, i oni su se udaljili od direktnoga govora mr┼żnje; proizveden je i niz kulturnih i umetni─Źkih sadr┼żaja s ciljem preispitivanja ukorenjenih tradicionalnih i konzervativnih normi u ovom smislu.

Bitno je odati priznanje ovakvom napretku, a u ovih pet godina pitanja u vezi sa LGBT osobama postala su deo mejnstrim javnog diskursa. Me─Ĺutim, borba za ravnopravnost je stalna i nema kraj, pa tako ─çe i borba za LGBT prava na Kosovu trajati, bilo na institucionalnom ili dru┼ítvenom nivou.

Kada govorimo o LGBTI osobama, predstavnici politi─Źke klase su koristili govor mr┼żnje ili ponavljane monotone, zapam─çene izjave o razli─Źitosti i ravnopravnosti kojima fali iskrenost. ┼átavi┼íe, u ovoj izbornoj godini, kako na nacionalnim, tako i na lokalnim izborima, nijedna partija nije ni pomenula LGBTI prava, a kamoli da ima svoj stav prema problemima te zajednice, kao ┼íto su istopolni brakovi, da uzmemo samo jedan primer.

U onih nekoliko prilika u kojima su se politi─Źki predstavnici pridru┼żili mar┼íevima IDAHOT-a, to su u─Źinili onda kada su se nalazili na visokim pozicijama odlu─Źivanja, kao ┼íto je ┼íef dr┼żave ili vlade. Ovo je doprinelo u─Źvr┼í─çivanju mi┼íljenja da je postoje─ça percepcija dru┼ítva — ┼íto je i validno umnogo─Źemu — to da se njihove akcije i reakcije de┼íavaju zbog pritiska me─Ĺunarodne zajednice.

Dakle, Prajd predstavlja odgovor na tu realnost -- organizovanje LGBT osoba koje ima za cilj sticanje ve─çe mo─çi u politi─Źkoj borbi za jednaka prava.

Kada to imamo u vidu, njihovo u─Źe┼í─çe u mar┼íevima je, bez ikakve sumnje, od zna─Źaja za LGBTI aktiviste, jer se time ustanovljava presedan. Ali, sve dok su takvi javni nastupi ograni─Źeni na jednom godi┼ínje ÔÇśpokazivanjeÔÇÖ podr┼íke, oni ─çe i dalje biti smatrani neiskrenim postupcima, pa ─çe tako samo doprineti postoje─çem nepoverenju u branioce ljudskih prava.

U me─Ĺuvremenu, na nivou dru┼ítva, postoji nekoliko rasprostranjenih uverenja koja se moraju razbiti. Jedno takvo uverenje ima veze sa dana┼ínjim doga─Ĺajem. Kako je Parada ponosa najavljena pro┼íle nedelje, uprkos velikoj podr┼ícina dru┼ítvenim mre┼żama, reakcije mnogih ljudi su se ticale toga za┼íto je LGBT osobama potreban poseban dan ÔÇťsamo za to ┼íto su gej, lezbijke, biseksualci ili transrodne osobeÔÇŁ.

Ovakvo negodovanje ne govori samo o stepenu neprihvatanja ili homofobije prema LGBT zajednici, već naglašava i ozbiljne zablude o suštini borbe za ravnopravnost i ljudska prava.

Da, na paradama ponosa se proslavlja LGBT kultura i odaje priznanje da su LGBT osobe ravnopravan deo dru┼ítva. Na njima se, tako─Ĺe, ─Źini sve da postane vidljiva potreba borbe za ta prava u oblastima u kojima su ona i dalje kr┼íe. Mnogi koji su u─Źestvovali u kosovskim mar┼íeva dosad nisu bile gej osobe, lezbijke ili transrodne osobe, ve─ç su se pridru┼żili mar┼íu zbog svojih uverenja i zato ┼íto su branioci ljudskih prava. U me─Ĺuvremenu, mnoge LGBT osobe koje u─Źestvuju se i dalje boje da slobodno izraze svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet zbog negodovanja punog mr┼żnje s kojim se suo─Źavaju.

Razli─Źitost nije samo re─Ź koja se lako pamti u ovom demokratskom procesu; ona se ti─Źe odavanja priznanja i proslavljanja razli─Źitosti, ali i uzimanja istih u obzir da bi se ostvarila politi─Źka, ekonomska i socijalna prava svih gra─Ĺana.

Dakle, Prajd predstavlja odgovor na tu realnost — organizovanje LGBT osoba koje ima za cilj sticanje ve─çe mo─çi u politi─Źkoj borbi za jednaka prava. Zato Parada ponosa, kao i svaka druga demonstracija ili protest, mora da se odr┼żi u javnom prostoru, ┼íto je i slu─Źaj ovde, jer je re─Ź o bitnom mehanizmu kroz koji gra─Ĺani preuzimaju svoje mesto u dru┼ítvu.

U me─Ĺuvremenu, trebalo bi da kao dru┼ítvo priznamo da ne postoji nijedno pravo koje je bitnije po va┼żnosti ili prioritetu. U stvari, takvi argumenti se, uglavnom, daju kada se govori o pojedincima ili grupama koje su ugro┼żene od politi─Źke, ekonomske ili socijalne diskriminacije. Oni su, ponajvi┼íe, zasnovani na uskim i ekskluzivnim na─Źinima stavljanja ljudi u kategorije ÔÇťdrugihÔÇŁ ili onih koji ÔÇťnisu kao miÔÇŁ; to su zagovara─Źi stavova da postoji jedan na─Źin bitisanja i da ba┼í oni imaju autoritet da odre─Ĺuju kako ─çe se drugi ose─çati ili izra┼żavati svoj identitet.

Kada to imamo u vidu, bitno je priznati da se markeri poput roda, rase, etniciteta, klase ili seksualne orijentacije me─Ĺusobno ukr┼ítaju i rezultiraju vrlo razli─Źitim iskustvima kod ljudi. Razli─Źitost nije samo re─Ź koja se lako pamti u ovom demokratskom procesu; ona se ti─Źe odavanja priznanja i proslavljanja razli─Źitosti, ali i uzimanja istih u obzir da bi se ostvarila politi─Źka, ekonomska i socijalna prava svih gra─Ĺana.

Odgovornost je na novinarima i medijima da razumeju ove kompleksnosti, a monografija koju danas objavljujemo predstavlja doprinos aktuelnoj borbi. K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

Povratak na monografiju o LGBTI