Makedonska država nije bila pošteđena prisustva koronavirusa na svom tlu. Iako je Vlada donela iste mere zatvaranja i izolacije kao i zemlje Evropske unije (EU) i regiona, ipak nije propustila da vežba svoje mišiće na narodu. 

Rani parlamentarni izbori su već bili zakazani za 12. april 2020. godine kao održanje obećanja bivšeg premijera Zorana Zaeva da će, ukoliko Severna Makedonija ne dobije datum za start pregovora sa EU, pozvati na nove izbore. Ipak, koronavirus je osujetio sve planove i bar za trenutak stavio izbore i predizborna prepucavanja na stranu. 

Sada kada se situacija sa virusom stišava i region polako otvara, predizborno ludilo se vraća na scenu. 

Pre nego što krenemo da objašnjavamo komplikovanu političku situaciju u Severnoj Makedoniji, moramo pomenuti da je trenutno na vlasti tehnička vlada. Tehnička vlada je sastavljena po principu iz Pržinskog sporazuma koji je trebalo da zaustavi političku krizu 2015. godine i bude uvod u organizovanje parlamentarih izbora. 

Ovo ad hoc rešenje predviđa da u tehničkoj vladi prisutni budu i ministri iz opozicije, te je stoga trenutno ministar unutrašnjih poslova Naće Čulev iz stranke VMRO-DPMNE. To znači prisustvo opozicione stranke u veoma osetljivom ministarstvu i šanse za sabotaže i međustranačke svađe. 

Iako su kasnije eksperti upozoravali da je ovo samo ad hoc rešenje i ne sme da ostane praksa, očigledno je da pogoduje strankama na vlasti i opoziciji. 

Stranačko i unutarstranačko prepucavanje

Na početku korona-krize, kada se cela zemlja mobilizovala da zaštiti građane/ke iz rizičnih grupa i celo makedonsko društvo, ministar zdravlja Venko Filipče pozvao je i penzionisane lekare/ke da budu u stanju pripravnosti ako bude trebala njihova pomoć. Ovu odluku je opozicioni lider VMRO-DPMNE-a Hristijan Mickoski iskoristio da pokupi jeftine političke poene tako što je Vladi i bolnicama ponudio usluge tima lekara iz svoje stranke. 

Ponuda Mickoskog je izazvala burne reakcije na socijalnim mrežama koje su tražile odgovor na pitanje da li on deli lekare/ke i medicinsko osoblje prema stranačkoj pripadnosti. 

U prvih mesec dana borbe protiv koronavirusa, svakodnevne pres-konferencije predsednika Pendarovskog i ministra zdravlja Venka Filipče, ulevale su nadu i donekle sigurnost građanima/kama da država ipak — koliko-toliko — funkcioniše, i da najzad imamo prave ljude na pravim mestima. 

Ipak, građani/ke su bili svesni da su oštre mere poput dugog policijskog časa i visoke kazne za nepoštovanje opravdani budući da je zdravstveni sistem kompletno erodirao kroz period tranzicije, i da nema kapaciteta, a ni opreme, da zbrine veliki broj zaraženih. 

U vazduhu je visila poruka: sedite kod kuće jer nemamo krevete, medicinsko osoblje i lekove da vas spasimo. 

Nažalost, unutarstranačke netrpeljivosti su brzo izašle na površinu. 

Gradonačalnik Kumanova, Maksim Dimitrievski, ujedno i član Socijaldemokrata, nekoliko puta je pozvao vlast da zatvori ovaj grad, po uzoru na zapadno makedonski grad Debar koji je bio pod blokadom dve nedelje zbog visokog broja zaraženih. Vlast se oglušila o njegove pozive i ostavila Kumanovo otvoreno. 

Posle nekoliko dana, tim Vlade sastavljen od pet ministara i tehničkog premijera Olivera Spasovskog, posetio je Kumanovo kako bi se uvjerili u situciju vezanu za broj oboljelih, nakon čega je gradonačelnik Dimitrievski na svom Fejsbuk profilu objavio da se testirao na koronavirus i da čeka rezultate. Rezultati su na kraju bili negativni, ali su sukobi unutar stranke bili otkriveni. 

S obzirom na činjenicu da je ovu informaciju objavio posle posete, ministri su otišli u karantinsku izolaciju. Ovo je u javnosti bilo protumačeno kao udarac gradonačalnika svojoj stranci i Vladi zbog ignorisanja njegovih poziva na zatvaranje Kumanova. 

Šta je važnije, izbori ili zdravlje? 

Kako je korona-kriza odmicala, tako su stranke sve više počele da pozivaju da se izbori što pre održe. 

U početku je VMRO-DPMNE napadao Socijaldemokrate da su nesposobni da spasu zemlju i da je najbolje da se izbori što pre održe. Posle nekoliko dana, DPMNE je okrenuo ploču i pozivajući se na zdravlje građana/ki rekao da su izbori manje važni. 

Nasuprot tome, Socijaldemokrati traže izbore odmah posle ukidanja vanrednog stanja, koje je predsednik Pendarovski produžio do kraja maja meseca. 

Predsednik parlamenta Taljat Džaferi (Talat Xhaferi) je konstantne pozive javnosti da okupi raspušteni parlament kako bi kontrolisao Vladu u vreme krize odbacivao, rekavši da on više nema mandat da poziva poslanike/ce, i da oni više nisu poslanici/e. 

Ustav kaže da poslanicima/ama mandati traju sve dok se ne izabere novi sastav. U međuvremenu, stranke su se već sakupile na sastanak i radi dogovora kada će se izbori organizovati. Ovaj susret lidera stranaka ličio je na susret poglavica nekoliko plemena koji odlučuju o sudbini svojih naroda, a da pri tome narod niko ne pita ništa. 

Predsednik Državne izborne komisije, Derkovski, izjavio je da neće potpisati odluku za raspisivanje izbora u periodu kraćem od dva meseca od prestanka vanrednog stanja, dok predsednik Pendarovski tvrdi da sa krajem vanrednog stanja počinju da teku rokovi za održavanje izbora, što je period kraći od dva meseca, tačnije 22 dana. 

Da situacija bude još zamršenija, Državna izborna komisija je objavila protokol za održavanje izbora u kome je dozvolila stranačkim aktivistima/kinjama da vode kampanje posećujući domove građana/ki. Reakcija javnosti je bila: nemojte ni da pomislite da nam se pojavite na vratima. 

Poslednja sramota koju je pravni sistem naneo građanima/kama je ukidanje celog Zakona o zabrani diskriminacije prošle nedelje, dva dana uoči 17. maja koji se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije (IDAHOBIT) kao i ostalih fobija baziranih na rodu i seksualnoj orijentaciji. 

Ovaj zakon je izmenila poslednja Vlada i amandmani su doneli član u kojem je seksualna orijentacija jasno navedena kao osnov za diskriminaciju, dok je u prethodnoj verziji zakona bila u kategoriji  “ostale forme diskriminacije’’, što je pravilo ovu formu diskriminacije tešku za dokazivanje.

Ukidanje se baziralo na pravnom, ali ironičnom propustu. Naime, zakon je ukinut  u Sobranju glasovima 55 umesto 61 poslanika, što nalaže pravilo proste većine. Propust su previdele sobranijske komisije, predsednik je upozorio, ali je ipak potpisao zakon. 

Na žalost, sama Komisija za zaštitu od diskriminacije je iskoristila ovaj propust, podnela predstavku Ustavnom sudu i Sud je morao da ukine zakon. 

Ovo je veliki udar ne samo za LGBT zajednicu u Makedoniji već i na evropske aspiracije Severne Makedonije jer je ovaj zakon bio jedan od osnovnih za početak pregovora sa EU.

Konstantna politička kriza u Severnoj Makedoniji dovodi građane/ke do ivice nerava. Ako su do sada u velikom broju bili zavisnici o medikamentima za smirenje, velika je šansa da će posle korona-stanja postati zavisnici o lekovima protiv anksioznosti. 

Život u Severnoj Makedoniji može se ukratko objasniti u okviru kineske poslovice koja je više kao prokletstvo: da bog da živeo u interesantnim vremenima. Ova interesantna vremena uzimaju svoj danak u zdravlju. 

Naslovna ilustracija: Arita (Arrita) Katona / K2.0.