Perspektive | LGBTIQ+

Premijer koji je izostao na paradi

Piše - 01.07.2021

“Pravda i ravnopravnost” u Kurtijevoj vladi ne odnose se na osobe iz LGBTIQ+ zajednice.

Pod sloganom “Zajedno i ponosno”, branioci ljudskih prava, aktivisti i njihovi saveznici danas su ispunili glavni trg Prištine tokom Parade ponosa.

Organizuje se peti put po redu, a ovom prilikom su u njoj učestvovali i građani raznih zemalja sveta koji juna obeležavaju “Mesec ponosa” ― slaveći, protestujući i održavajući parade ponosa kao čin priznanja, slavlja i otpora LGBTIQ+ osoba svih ovih godina. Tokom Nedelje ponosa, Priština je bila domaćin niza aktivnosti, u koje, između ostalog, spadaju diskusije, izložbe i umetnički nastupi.

Sem solidarnosti i posvećenosti zaštiti LGBTIQ+ prava i njihovom unapređenju, Nedelja ponosa služi kao važan “test” za institucionalnu podršku. Predstavnici institucija polažu test, posebno po pitanju (ne)prisustva na Paradi.

U proteklih pet godina, čelnici institucija su, uglavnom, podržavali Nedelju ponosa, pozivajući na zaštitu različitosti i njihovo poštovanje; u pitanju je termin koji se često koristi kao zamena za LGBTIQ+ osobe. Iako se ova privrženost pominje samo u govorima i ispoljava samim činom prisustva na paradi, javna podrška vodećih političara u zemlji neophodna je i važna, koliko god da je površna.

Kosovo je tu posebno pogođeno, imajući u vidu ogromne probleme s kojima se LGBTIQ+ osobe moraju uhvatiti ukoštac, poput sistemskog nasilja, ponavljanja verbalnog i fizičkog nasilja koje sprovode homofobi i transfobi, nepostojanja bezbednog javnog prostora u kom se osećaju dobrodošlo, manjka prilika za zapošljavanje, slabog pristupa zdravstvenim uslugama i skloništima, da pomenemo samo neke.

Ipak, ove godine je nedostajala i ta površna podrška. Premijer Aljbin (Albin) Kurti je odlučio da ne prisustvuje nijednoj aktivnosti koja se održava povodom Nedelje ponosa, u koje spada i Parada ponosa. To ga čini prvim liderom koji nije učestvovao na ovim događajima i koji ne iskazuje otvorenu i direktnu podršku LGBTIQ+ zajednici. Slično njemu, predsednica Vjosa Osmani prisustvovala je jedino otvaranju Nedelje, ali nije učestvovala u građanskom maršu.

Bilo je neophodno da LGBTIQ+ aktivisti vrše neprestani javni pritisak da bi vlada na veče 17. maja konačno osvetlila zgradu u bojama duge.

Kurtijeva ovogodišnja odluka je slična onoj od prošle godine, kada je prvi put postao premijer. Tada je, 17. maja, na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, Kurtijeva vlada nerado osvetlila vladinu zgradu u bojama LGBTIQ+ zastave. Ovo osvetljavanje zgrade u režiji vlade, to jest, Kancelarije za dobro upravljanje, preraslo je u tradiciju u proteklim godinama.

Bilo je neophodno da LGBTIQ+ aktivisti vrše neprestani javni pritisak da bi vlada na veče 17. maja konačno osvetlila zgradu u bojama duge. Premda su neki tvrdili da je “bolje to uraditi kasnije, nego nikada”, ovo oklevanje služi kao pokazatelj da pokušaj izbegavanja da se zgrada osvetli nije puki primer nemara, već smisleni i namerni pokušaj da se izbegne svrstavanje uz one koji poštuju prava LGBTIQ+ zajednice. Da nije bilo negodovanja, možda bi im i prošlo.

U međuvremenu, Kurtijeva jedina izjava za javnost bila je sadržana u tvitu na njegovom zvaničnom profilu na Tviteru: “Vlada Kosova je večeras osvetljena u bojama duge. U našem društvu nema mesta diskriminaciji, nikome ne treba suditi i niko se ne treba bojati za svoju bezbednost samo zbog svog identiteta.” Premda je Kurti poruku objavio na engleskom, mnogi u LGBTIQ+ zajednici ovo su shvatili kao dodatan pokušaj da se izbegne direktno obraćanje biračkom telu koje, možda, ne podržava njegovu izjavu.

U stvari, stranka na vlasti, Samoopredeljenje (Lëvizja Vetëvendosje! – LVV), nikada nije stala u odbranu LGBTIQ+ osoba ili Nedelje ponosa, čak ni onda kada nisu bili na vlasti. Slično ponašanju ostalih političkih stranaka, LVV u svoj predizborni plan za upravljanje državom nije uvrstio tematiku blagostanja i osnaživanja LGBTIQ+ osoba na Kosovu.

LVV je pokazao svoju nonšalantnost prema LGBTIQ+ pravima čak i tokom trajanja predizborne kampanje 2019. Oni, u stvari, nikada nisu potegli temu teške svakodnevice LGBTIQ+ osoba i nikada se nisu obavezali da će unaprediti prava ovih potlačenih zajednica.

Kada je upitan o pravima LGBTIQ+ zajednice na panelu pod nazivom “Otvoreni razgovor” (Fol Hapur), u organizaciji Pokreta za razgovor (Lëvizja FOL), tadašnji odgovori Aljbina Kurtija, kandidata za premijera, bili su površni, uopšteni i apstraktni dok je govorio o tom sveprisutnom i konkretnom problemu. U toj je meri izbegavao da detaljno iznese bilo kakav stav i program da ― da neko nije čuo pitanje ― verovatno ne bi imao pojma o čemu Kurti priča.

Prošlo je 100 dana i čini se da nema nade da će se ovaj stav promeniti. I dalje traje muk i nemar prema LGBTIQ+ pravima.

“U svakom društvu postoje druge manjine koje nisu nacionalne manjine, jer kada u našoj državi kažemo ‘manjina’, mislimo samo na nacionalne manjine. Identitetske manjine nisu samo nacionalne manjine. Ja se zalažem za ljudska prava, Povelju UN-a o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Zalažem se za to da država jednako tretira sve ljude i da se država brine o njima. Što se tiče drugih problema, mi imamo zakon i ustav. Kada je ovaj aspekt u pitanju, imamo vrlo liberalni ustav, ali to zavisi i od zakonodavstva i nadležnih tela koja tumače te zakone”, rekao je Kurti na panelu.

U borbi protiv represije i diskriminacije, posvećenost zaštiti ljudskih prava treba da podrazumeva mnogo više od pukog zakonskog aspekta, posebno kada su u pitanju LGBTIQ+ prava.

Dok je bio u prvom mandatu, Kurti je bio predsednik vlade tek 50 dana. Ovaj put je stigao do 100. dana i čini se da nema nade da će se ovaj stav promeniti. I dalje traje muk i nemar prema LGBTIQ+ pravima.

Tokom otvaranja Nedelje ponosa, premijer Kurti je učestvovao u video-kampanji koju je izradio Centar za ravnopravnost i slobodu (CEL). U nju su uvrštene razne poruke o LGBTIQ+ pravima koje izgovaraju istaknuti pojedinci iz političkog i društvenog života.

Ono što premijera izdvaja od drugih jeste njegov otpor spominjanju akronima LGBTIQ+, a kamoli da koristi izraze lezbijka, gej, biseksualci, transrodnost, interseksualnost ili kvir. Baš kao u intervjuu datom Pokretu za razgovor (Lëvizja FOL), on je govorio uopšteno i apstraktno.

Izgleda da vlada za koju je glasalo više od polovine stanovništva, uz obećanje o ravnopravnosti i pravdi, svojevoljno gleda kroz prste represiji čije su žrtve LGBTIQ+osobe ― građani koji treba da imaju jednaki pristup obećanoj pravdi i ravnopravnosti.

Od presudnog je značaja da razumemo da je Kurtijev stav više od puke tačke gledišta njega ili njegove stranke. Kabinet premijera države treba da služi svim građanima države. Štaviše, treba da se podrazumeva da LGBTIQ+ prava nisu tema za koje je potrebno sprovoditi računice ― da se vidi ko će pridobiti ili izgubiti birače ― kao ni pitanje individualnih principa ili nečijeg mišljenja. LGBTIQ+ prava jesu ljudska prava, pa ih kao takva treba zaštititi i promovisati u javnosti. 

Prisustvovanje na paradi jeste najmanje što premijer Kurti može da uradi.

Prema tome, vlada i nadležne institucije treba aktivno i snažno da se angažuju na polju kreiranja i sprovođenja konkretnih planova i strategija u borbi protiv represije i diskriminacije nad LGBTIQ+ osobama, kao i u izradi detaljnih i inkluzivnih programa za njihovo osnaživanje. Ovo su neke od mnogih stvari koje vlada i resorna ministarstva mogu da iniciraju da bi poboljšali nepovoljnu situaciju u kojoj se nalaze osobe iz LGBTIQ+ zajednice: stvaranje boljih prilika za zapošljavanje, pružanje zdravstvenih usluga transrodnim osobama prilikom tranzicije, nadzor javnih prostora, uvrštavanje LGBTIQ+ tematike u nastavni plan i program za škole, informisanje stanovništva sprovođenjem raznih aktivnosti u organizaciji ministarstava i opštinskih organa.

Možda bi vlada, na samom početku, trebalo da pomno sasluša LGBTIQ+ osobe. Iskrena posvećenost ovoj tematici neće se postići ukoliko institucije i vlada oklevaju da priznaju da su LGBTIQ+ osobe ravnopravne sa svim ostalim građanima u ovom društvu.

Prisustvovanje na paradi jeste najmanje što premijer Kurti može da uradi. Danas je doneo odluku da ne pruži ni minimum onoga što je neophodno.

Fotografija početne stranice: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

KOMENTARIŠI