Već godinama se priča da većina građana Kosova plaća dug za struju koji su napravili stanovnici severnog dela republike. Ove priče su potvrđene u proteklih nekoliko dana.
Arben Gjukaj (Đukaj), direktor KEK-a, rekao je da građani Kosova “plaćaju dug građana sa severa i građana iz kosovskih enklava”, što je potvrda ove šokantne prakse koja se na Kosovu dešava poslednjih godina.
Kada je stigla potvrda, pojavila su se sledeća legitimna pitanja: “Zašto samo plaćamo račune za struju?”, “Šta je sa ostalim dugovima?”, “Ko plaća za gubitke u drugim sektorima?”, “Ko plaća godišnje gubitke budžeta?”, itd.
Ako građanin, u ime prisilne solidarnosti, plaća račune za struju drugima, i niko ne reaguje na to, otvaraju se vrata za rešavanje brojnih drugih problema s kojima se Kosovo suočava u procesu konsolidovanja demokratskih institucija.
Imajući u vidu da je kosovska suverenost sporna u severnom delu zemlje, institucije se suočavaju sa poteškoćama u sprovođenju vladavine prava i zakona. Pa tako zakoni i druge odredbe koje se sprovode na Kosovu ne važe u tom delu. Kosovo je dugo predmet kritikovanja zbog izostanka vladavine prava i zakona, zbog neuspeha u borbi protiv organizovanog kriminala, i tako dalje. Šta kosovske institucije mogu da urade u ovom slučaju? Sve relevantne kosovske institucije (vlada, skupština, policija, inspektorati, sudovi, tužilaštvo) mogu da sastave Strategiju za nedobrovoljno solidarisanje (SNS).
Šta je SNS?
Strategija za nedobrovoljno solidarisanje ili SNS (kako bi o njoj skraćeno pisali mediji) predstavljala bi konkretan korak svih relevantnih kosovskih institucija za unapređenje vladavine prava u zemlji.
Grupa stručnjaka-predstavnika svih relevantnih kosovskih institucija inicijalno bi sprovela plan o izvodljivosti u severnom delu zemlje, identifikujući izazove i probleme, te uvodeći mehanizme za saradnju i komunikaciju sa svim relevantnim institucijama iz ove regije.
SNS bi kreirala registar svih zločina i kršenja zakona — koji su kažnjivi u skladu sa Krivičnim zakonikom Kosova — a koji su počinjeni u severnom delu Kosova od 2008. do 2018. Kako je reč o pragmatičnoj i naprednoj strategiji, i poznajući složenost situacije u kojoj se nalazi taj deo republike, kao i nemogućnost države da vežba svoju vlast u tom regionu, relevantne kosovske institucije bi hitno preduzele odgovarajuće korake za privođenje pravdi svih ovih zločina, ali ne i počinilaca istih.
Kosovo napreduje u oblasti vladavine prava
Ovako glasi naslov mnogih lokalnih i međunarodnih medija u trećoj godini primene SNS-a. Kosovsko tužilaštvo i kosovski sudovi procesuiraće hiljade slučajeva kršenja zakona i zločina, izreći će hiljade presuda poput zatvorskih i novčanih kazni, a sve u skladu sa Krivičnim zakonikom Kosova. Vize će biti liberalizovane, kosovski budžet će iznositi 3,5 milijardi evra, Kosovo će aplicirati za status kandidata za pristupanje EU. Sve bi se ovo desilo zahvaljujući sprovođenju SNS-a. A vi ćete pitati: Kako su to počinioci kažnjeni? Upravo tu nastupa veličanstvenost Strategije za nedobrovoljno solidarisanje.
Grupa stručnjaka koja se dosetila ideje da sastavi ovu strategiju napravila je istu na osnovu jednog primera sa terena, na osnovu primera računa za struju koji se naplaćuju građanima Kosova. Oni su izvukli ovu paralelu: “Ako građani plaćaju struju koju nisu potrošili, zašto ne bi plaćali i za vodu koju nisu utrošili? Zašto ne bi plaćali za registrovanje automobila koje ne poseduju? Zašto ne bi plaćali poreze i doprinose za plate i penzije koje ne primaju?” Sve do čarobnog pitanja: “Zašto ih ne bismo stavili u zatvor za zločine koje nisu počinili?”
“Logično je”, to je zaključak predsedavajućega grupom stručnjaka, nosioca mnogih procesa na Kosovu.
Akcioni plan za sprovođenje Strategije za nedobrovoljno solidarisanje
Biće sačinjen i plan primene ove strategije. Ovaj plan će predvideti neku vrstu javnog poziva, neku vrstu javnog apela svim kosovskim građanima (uglavnom građanima iz delova koji nisu na severu) da se saglase (nedobrovoljno, kao što kaže i naziv strategije) da otplaćuju državni dug. Predviđaće da građani koji rade i imaju prihode (više od minimalnih zarada) moraju da preuzmu odgovornost za kršenje zakona, što je kažnjivo novčanim kaznama. Ovako nešto je posebno izvodljivo za građane iz urbanijih područja, zbog životnog standarda i duhovnog opterećenja koji bi im mogli biti naneti kao posledica boravka u četiri zida i stalnog unosa jedne te iste hrane, i tako dalje.
Nezaposleni, koji jedva preživljavaju, koji žive od doznaka iz inostranstva, koji su korisnici socijalne pomoći, preuzeli bi odgovornost za kršenje zakona za koje se izdržavaju zatvorske kazne. Ovo bi posebno bilo izvodljivo za građane ruralnih oblasti, jer oni lako mogu da izdrže život u četiri zida zato što je život na selu ionako monoton, zar ne?
Prirodno, imajući u vidu da se ove presude ili kazne izriču za zločine i kršenje zakona koje su počinili drugi, kosovske institucije bi u obzir uzele sve okolnosti — ekonomske, socijalne i druge — i predvidele konsultacije u pogledu presuda i obaveza. Na primer, zločin koji se kažnjava sa šest godina zatvora oslobodio bi datu osobu posle samo dvogodišnje zatvorske kazne, kazna od 2.000 dinara bi bila plaćena sa 1.000 dinara, i tako dalje. Sve se radi saosećajno.
Ishod?
Nesumnjivo najbitniji ishod jeste taj da bi građani severa Kosova bili čisti kao suza za samo četiri godine, spremni da postanu deo ravnopravne Republike Kosovo.
Zar Kosovo nije to oduvek priželjkivalo?
Feature image: Majlinda Hoxha / K2.0.
