Teško je definisati šta Klub „M“ predstavlja; malo je bar, malo je kafić, malo je kulturno sklonište – prostor koji nudi raznoliku muziku, od elektronike i tehno muzike, do eksperimentalnih i alternativnih zvukova, čak i džeza. Desetominutnom šetnjom do gradskog centra, ova trospratna zgrada u stambenoj četvrti ima dosta vanjskog prostora u kom se ljudi kreću ili prosto kuliraju.
Od otvaranja pre šest meseci, „M“ je stekao ugled zato što u ponudi ima niz muzičkih i kulturnih događaja za ljude različitih ukusa i stilova. „Osnovna zamisao je napraviti mesto, kuću događaja koja ne zavisi od različitih donatora“, kaže vlasnik, Dren Maljići. „Gradu je potreban takav prostor, gde se mladi okupljaju, gde ljudi koji razmišljaju, ljudi koje je baš briga, slobodnjaci se okupljaju.“
Pre pojavljivanja ovog popularnog prostora, ova zgrada je bila porodična kuća u lošim uslovima. Kako je prazna bila godinama, Maljići je preuzeo na sebe obavezu da sam renovira celo mesto i pretvori ovaj umoreni dom u klub koji će biti otvoren do ranih jutarnjih sati. „Preuzeo sam rizik i uradio nešto što retko ko se drzne da uradi, da pokušam ulagati u Kosovskoj kulturi, a da nemam ni jedan jedini cent u džepu“, kaže Maljići, koji je proveo godinu dana radeći na ovome. „Ovo je zaista vezano za moju ličnost. Ovo je nešto što se kao mesto razvija, kao program, kao koncept, zajedno sa javnošću i ljudima koji posećuju.“
Iako „M“ zasad nudi samo muzičke događaje, Maljići zajedno sa svojom suprugom Vljerom Spahijom radi na tome da ovaj klub može da ponudi i niz kulturnih aktivnosti. Međutim, trenutni cilj jeste da se ovaj klub učini finansijski održivim. „Radimo ka tome da od njega napravimo mesto koje može da generiše vlastiti prihod, čime se pokrivaju troškovi održavanja i našeg osoblja, tako da smo proteklih šest meseci i sledećih šest meseci radimo istim tempom“, kaže Maljići.
On je duboko uveren da pružanje prostora gde svi umetnici mogu da dođu i kale svoj zanat njih ništa ne košta, a moglo bi da rezultuje nečim prelepim u budućnosti. „Imamo više posla preko noći a manje preko dana“, kaže on. „Imamo prostor koji se ponekad koristi, ali ponekad ostaje prazan. Ništa nas ne košta da podržavamo ljude koji treba da rade sa raznim umetnostima, muzikom ili kulturom, koji dođu ovde i koriste ovo mesto. Ljudi kojima je potreban neki prostor, ljudi koje niko ne finansira, ali koji rade nešto vlastitom dobrom voljom. Mi imamo tu priliku i uvek ćemo je nuditi drugima.“
Spahija objašnjava da, iako treba da obezbede finansijsku održivost, etika koju „M“ pokušava da uspostavi je više zasnovana na umetničkim i kulturnim vrednostima a ne finansijskoj koristi. „To je posebno za umetnike generalno, ali i za muzičare koji se još nisu probili ili za one koji se time bave samo iz ljubavi“, kaže ona. „Ljudi ovamo dolaze da sviraju muziku iz zadovoljstva. Bilo je slučajeva kada su ljudi dolazili ovamo i govorili da to ne rade radi novca, već iz zadovoljstva i da će to ponovo uraditi radi zadovoljstva. A ovo je vrsta shvatanja koje smo uspostavili sa određenim ljudima i nama je to sasvim kul, posebno u ovo vreme kada se svi bore za život.“
Među muzičarima koji igraju u klubu „M“ ima onih koji prosto vole muziku i žele da svoje plejliste podele sa drugima, sa lokalnim di-džejevima i alternativnim bendovima.
Čak i klasični muzičari mogu svoje mesto da pronađu ovde, kao što je flautistkinja Eremira Čitaku, s kojom se K2.0 sastalo kada je nedavno svirala u eksperimentalnom timu sa Ljiburnom Jupolijem i Ljuanom Durmišijem, gde su pokušali da stvore „komunikaciju muzike sa jezikom“.
„Filozof Martin Hajdeger je rekao da je jezik kuća postojanja“, Čitaku objašnjava. „Ipak, to nas je podstaklo da razmišljamo o ideji da ne samo jezik, već i muzika jeste kuća postojanja, nešto što bi muzičari najbolje razumeli.“
Performans kao svoje karakteristike ima posebne zvuke iz malog elektronskog uređaja kojim rukovodi Čitaku, a zajedno sa flautom i vokalima, dok njen brat Ljum obezbeđuje video-prenos uživo. Čitav performans je nazvan „Kuća postojanja 2“, dok je prva verzija izvođena na prošlogodišnjem letnjem umetničkom projektu Bauštele.
Čitaku smatra da prostor kakav je onaj u „M“ jeste pozitivna stvar i pruža pogodno mesto za takve umetničke projekte. „Ovde smo vežbali nekoliko dana zaredom“, kaže ona. „Šanse koje ’M’ pruža jesu zaista izuzetne, jer mi muzičari često nemamo dovoljno mesta da se okupimo. Verujem da je ovo prikladno mesto da se izrazimo slobodnije nego inače.“
Bljerta Kosova, jedna od kosovskih mladih muzičkih talenata, već je imala brojne saradnje sa „M“, uključujući probe, performanse i jednostavno pravljenje muzike. Ona smatra da je ovaj klub udobno mesto u kom ljudi emituju pozitivnu i prijateljsku energiju. „Pored toga što predstavlja ’gnezdo noćnog života’, ovaj klub takođe pruža mesto za umetničke svrhe“, Kosova je rekla za K2.0. „Oni su voljni da pomažu i sarađuju sa različitim ’vrstama umetnika’ i to je prosto mesto gde svi mogu da donesu koncept ili ideju i da je stave u pogon.“
Maljići, koji sebe opisuje kao kulturnog radnika, kaže da su stimulišuće umetnosti i kultura proces za koji treba strpljenja i posvećenosti, kao i da je jedan od glavnih ciljeva kluba „M“ da uspostavi komunikaciju između umetnika i javnosti. „Jedan od problema zbog kojih umetnost nije profitabilna – a mislim da može biti – jeste zato što su ljudi lenji, ili možda očekuju profit sad i odmah“, smatra on. „Njima nedostaje i motivacija za rad sa javnošću i umetnicima. Jedan od naših ciljeva je da uradimo upravo to, a kako bismo stvorili zajednicu i stvorili kontinuitet sa ovom kućom kao mestu koje nudi prostor i prilike.“
Međutim, uloga kluba „M“ prevazilazi zamisao kulturnog skloništa ili bilo koje druge definicije jednog prostora. Spahija, koja najčešće odgovara sa „E, pa ja samo pomažem“ kada je pitaju o tome čime se ona bavi u „M“, kaže da je njoj na kraju važno da svako ko posećuje ovo mesto treba da oseti da ovde pripada. „Ako sam lično povezana sa ovom kućom, onda želim da svi koji dolaze ovamo ne osećaju kako im neko sudi ili da ih neko zastrašuje“, kaže ona. „Da imamo takvu raznolikost da ne bismo potpali pod kategoriju toga da smo neko mesto za ’ove’ ili ’one’.“
Preko dana, „M“ je uglavnom tih, a za one koji prolaze pored njega on predstavlja kafić koji takođe nudi kratki jelovnik, nešto „između brze hrane i zdravije opcije“.
Posetioci mogu da pretraže i staromodnu biblioteku u potkrovlju, gde mogu da se upuste u sjajan odabir knjiga Maljićijevog ujka, Škeljzena, dobro poznatog filozofa, kritičara umetnosti, političkog analitičara i intelektualca koji je vlasnik ove kuće.
Opseg ponuda „M“ uvek se može proširiti, jer ovaj klub može biti iznajmljen od strane različitih grupa koje žele da sprovode svoje aktivnosti. „Osim muzike, reč je o mestu na kom se organizuju različiti događaji“, kaže Spahija. „Zasad ne radimo ništa samostalno, već ugošćujemo razne organizacije kada žele da održe treninge ili radionice, pa smo i ohrabrili sve organizacije da iskoriste ovu priliku, posebno one koje su marginalizovanije.“
Kada vodite ovakvo mesto kakvo je klub „M“, onda imate i neke izazove. Maljići objašnjava da su najveći problemi trenutno praktične prirode. „Ovaj prostor ima 730 kvadratnih metara i treba mnogo vremena da se održava“, kaže on. „Drugi izazov jeste okupiti ljude ovde, ali to je više povezano sa programom.“
Drugi problem je povezan sa našom lokacijom, gde se trudimo da mislimo i na meštane koji žive u ovom susedstvu, vodimo računa o tome da se muzika ne čuje posle ponoći. „Mi nismo u centru i okruženi smo meštanima“, kaže Spahija. „Malo je problematično razviti ono što mi želimo, posebno kada je reč o žurkama posle ponoći.“
Budućnost kluba „M“ će se suočiti sa izazovima više intelektualne prirode; stvoriti sopstveni umetnički program i potpuno realizovati njihove ambicije na ovome mestu. „Doći će vreme kada više nećemo morati da iznajmljujemo prostor drugima, već ćemo imati sopstveni godišnji program“, tvrdi Spahija. „Želimo da nastavimo s radom do tačke kada će klub funkcionisati kao kulturni klub, gde možete biti član šest meseci ili godinu dana i možete da očekujete od nas da vam ponudimo nešto svake nedelje ili svakog meseca, u zavisnosti od programa koji ćemo imati, bilo da su prikazivanja filma, umetnosti ili muzički bendovi u pitanju.“
Spahija smatra da bi takva inicijativa zaista donela nešto novo na Kosovo. „Sve što radimo neće trajati samo godinu dana već do kraja; zauvek i uvek će se razvijati“, kaže ona. „Ne želimo samo da napravimo ’eksploziju’ prve godine a onda da nestanemo, kao što se desilo sa mnogim drugim klubovima.“
Maljići se slaže da, iako je zadovoljan načinom na koji se „M“ razvio u proteklih šest meseci, oni i dalje imaju velike ambicije za ovaj projekat. „Cilj i svrha je da postanemo klub u punom smislu ove reči“, on zaključuje. „Postoje mnogi problemi i biće mnogih problema i poteškoća, ali smo mi spremni na njih.“K