Ukratko | Kosovo

Priština raspravlja o digitalnim pravima

Piše - 14.06.2017

Konferencija ističe pitanja koja se bave privatnošću podataka i eksploatacijom.

Konferencija održana prošle nedelje u Prištini se bavila pitanjem privatnosti podataka i novonastalih opasnosti po ljudska prava i slobode u digitalno doba.

Pod nazivom “U pravcu zajedničkih planova o digitalnim pravima”, ovu konferenciju su suorganizovale nevladine organizacije Lens i Kosovski centar za međunarodnu saradnju, što je deo većeg projekta koji finansira EU, a koji Lens sprovodi u saradnji sa organizacijama civilnog društva koje se, uglavnom, bave zaštitom ljudskih prava u digitalno doba.

Prošlonedeljni sastav gostiju su činili predstavnici dobro poznatih međunarodnih organizacija koje rade u oblasti digitalne privatnosti širom Evrope i sveta, uključujući Privacy International, Demos, Big brother wathc i Digitalna prava Irska. Pored njih, učesnici su bili stručnjaci iz lokalnih institucija, kao što su Kosovski centar za bezbednosne studije, Kosovska fondacija za otvoreno društvo i Kosovska fondacija za civilno društvo, kao i istraživači sa Univerziteta u Lundu iz Švedske i Univerziteta u Prištini.

Barda Ahmeti iz Lensa je izjavila za K2.0 da je ovakav sastav pažljivo sačinjen da bi se obezbedio širok spektar globalne ekspertize. “Hteli bismo da od njih učimo, da se umrežimo sa njima i da razumemo razne tačke gledišta koje oni predstavljaju na osnovu svojih iskustava”, rekla je ona.

Uspon Interneta na Kosovu

Jedno od ključnih pitanja o kojima se govorilo tokom ove dvodnevne konferencije je bio kapacitet institucija da se bave vrtoglavim usponom Kosova kada je reč o proboju na Internetu u proteklih 15 godina; 76 odsto kosovskih domaćinstava sada, prema izveštajima, ima pristup Internetu, što je brojka uporediva sa državama koje imaju razvijeniju privredu.

Informacioni pejzaž na Kosovu se, takođe, menja uz povećano korišćenje društvenih mreža. Samo je na Fejsbuku danas 850.000 građana Kosova — što je rast od skoro 50 odsto.

Ovaj rast u telekomunikacijama i računarskoj tehnologiji se pojavio zajedno sa rasprostranjenim nedostatkom informacija o privatnosti podataka, sa nespremnim institucijama koje zloupotrebljavaju podatke koje ove nove tehnologije donose, kao i sa nedostatkom zakona o zaštiti podataka koji su nužni da bi građani imali kontrolu nad svojim podacima.

Među gostima na konferenciji su bili Vjolca Cavoli iz Kosovskog udruženja ICT, Edin Omanović iz Privacy International i Miranda Kajtazi sa Univerziteta u Lundu. Fotografija: Ljorina Hodža / K2.0.

Vjolca Cavoli, izvršna direktorka Kosovskog udruženja ICT, tvrdila je na jednoj panel-diskusiji da kosovske institucije nisu spremno dočekale rast u proboju na Internetu, te da u doba u kom su informacije najmoćnija stvar na svetu, pojedinci i organizacije ne znaju kako da zaštite ove informacije.

Edin Omanović, istraživač u Privacy International, koji istražuje izvoz tehnologija za nadzor, izjavio je za K2.0 da aktuelni visoki stepen povezanosti znači da se trenutno prikupljaju nove forme podataka. “Ogroman broj podataka se prikuplja, ali se slabo razume kako se one prikupljaju i kako se koriste”, kaže on.

Ovaj nedostatak razumevanja postaje problem kako telekomunikacijski sistemi postaju napredniji i rasprostranjeniji, a koji generišu podatke o nama kojih često nismo ni svesni. Takvi podaci se kreću od lokacija, transakcija kreditnim karticama, pretraga na Internetu do naših prijatelja i međuljudskih odnosa — ovi podaci potom prave detaljnu sliku o tome ko smo: kuda se krećemo, na šta trošimo naš novac, u šta verujemo, koliko smo zdravi, kojih smo zajednica deo i kakva su nam interesovanja.

Bez snažnih zakona koji će zaštiti podatke, lični podaci postaju podložni zloupotrebama ne samo privatnih kompanija koje žele da zarade na štetu podataka korisnika, već su u pitanju i vlada i policija.

Brojni stručnjaci su na konferenciji istakli da jačanje zakona o zaštiti podataka može da pomogne u zaštiti građana. Kratak video Privacy International opisuje načine na koje jaki zakoni o zaštiti podataka mogu da diktiraju ko je ovlašćen da pristupi, skuplja i koristi vaše podatke, kada i u koje svrhe, te koliko ti podaci mogu biti zadržani kod te osobe. Ovaj video podvlači kako zakoni mogu da omoguće pravo pojedinca da zadrži podatke, njegovo pravo da zna šta se sa tim podacima radi i mogućnost da se preispita korišćenje tih podataka.

Postalo je jasno da, bez jakih zakona za zaštitu podataka, lični podaci postaju podložni zloupotrebama ne samo privatnih kompanija koje žele da zarade na štetu podataka korisnika, već su u pitanju i vlada i policija.

Evropska budućnost

Kada je reč o sačinjavanju zakona za zaštitu podataka, uzor Kosova je EU. U svom izlaganju o zaštiti privatnosti, Miranda Kajtazi je govorila o Uredbi EU o zaštiti opštih podataka (GDPR), koja treba da počne sa sprovođenjem od maja 2018, a ima za cilj da omogući građanima da imaju veću kontrolu nad upotrebom svojih ličnih podataka, kao i da se širom država-članica EU standardizuju propisi za zaštitu podataka.

Ahmeti je izjavila za K2.0 da EU pruža podršku institucijama na Kosovu kada je reč o zaštiti privatnih podataka, kao i kada su u pitanju harmonizacija i jačanje institucionalnog zakonodavnog okvira.

Kosovo je 29. aprila 2010. počelo da primenjuje svoj Zakon o zaštiti ličnih podataka, ali prema rečima Ahmeti, kako bi Kosovo harmonizovalo svoje državne politike sa propisima koji se sprovode u EU, ovaj zakon je trenutno u procesu izmena i dopuna kako bi se bolje prilagodio okvirima EU.

Ranije je bilo poteškoća kada je reč o poštovanju okvira EU. Vlada Kosova je 2015. predložila nacrt Zakona o presretanju elektronske komunikacije Skupštinskom odboru za evropske integracije. Prema rečima udruženja Evropska digitalna prava, zakon je vraćen  zbog brojnih problematičnih odredbi, uključujući jednu odredbu koja je težila uspostavljanju nezavisnog interfejsa za presretanje u okviru Obaveštajne agencije Kosova, čime bi se ovoj agenciji dozvolilo da koristi podatke koje joj daju pružaoci usluga i mrežni operateri uz minimalni nadzor.

Edin Omanović iz Privacy International smatra da je od ključnog značaja da javnost bude dobro informisana o opasnostima eksploatacije podataka. Fotografija: Ljorina Hodža / K2.0.

Pogled u budućnost

Izveštaji Evropske komisije od 2016. navode da je na Kosovu bilo napretka kada je reč  o zaštiti podataka. Povećana je svest javnosti, što je dovelo do toga da se više žalbi šalje Državnoj agenciji za zaštitu ličnih podataka, ali se sprovodi i veći broj inspekcija.

Nakon svog izlaganja na konferenciji, Omanović je izjavio za K2.0 da je krajnji cilj da javnost bude bolje informisana o opasnostima eksploatacije podataka, kako bi vlada onda bila prisiljena da sprovodi potrebne mere zaštite. Ovakav pristup je usmeren, prema tome, kako odozgo-nadole, tako i odozdo-nagore, imajući u vidu da su nadležne institucije potrebne za sprovođenje propisa, ali je nužno imati i informisane građane kako bi oni uticali na kreiranje potrebe za ovakvim propisima, jer je malo verovatno da će one stupiti na snagu bez pritiska javnosti.

Kako je Miranda Kajtazi, docent na Univerzitetu u Lundiju, primetila na jednoj panel-diskusiji, iako su zabrinjavajuće ograničene sposobnosti kosovskih institucija da zaštite podatke, to predstavlja i novu šansu: Kako oni i dalje ne znaju kako da se bave ovom tematikom, mi imamo šansu da oblikujemo norme i očekivanja kada je reč o zaštiti podataka u našem mladom društvu, što je prilika koja je, uveliko, izgubljena na Zapadu. K

Fotografija: Lorina Hoxha / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.