Benjamin Kolenović je odrastao na Kosovu, ali je delimično pohađao obrazovanje na bosanskom. “Učili smo iz udžbenika koji nas je učio na osnovu spomenika u Bosni: bosanska istorija i geografija”, kaže Kolenović za K2.0. “Ali nikada nisam imao priliku da tamo odem”, dodao je.
Početkom ove godine, Kolenović je imao priliku da konačno vidi ove spomenike izbliza, kada je prihvaćen da učestvuje na konferenciji u Sarajevu, ali nije mogao da ode zbog problema sa vizom. On radi na daljinu za jednu švedsku digitalnu marketinšku firmu i aplicirao je za vizu u švedskoj ambasadi, gde je podneo svoj pasoš u skladu sa procedurama.
“Kako nisam imao pasoš, ostao sam bez bosanske vize, pa tako nisam mogao da prisustvujem konferenciji”, rekao je Kolenović sa smehom. Pored toga, kaže da je dobio i odričan odgovor iz Švedske “zbog nekog razloga”, iako je ranije putovao u ovu zemlju i bez vize.
Konferenciju POINT, koja se bavi političkom odgovornošću i novim tehnologijama, a na kojoj je Kolenović hteo da učestvuje, organizuje Darko Brkan, direktor sarajevske NVO Zašto ne. Ova organizacija održava regionalne i međunarodne konferencije, pa je tako Brkan upoznat sa problemima sa vizom, jer je često morao da otkazuje svoje učešće ili odgađa događaje zbog ovih prepreka.
“Jedine zemlje koje imaju vizne probleme jesu Kosovo i bliskoistočne države, ali se nijedna druga država u regionu ili Evropi ne suočava sa takvim problemima”, izjavio je on za K2.0.
Direktor NVO Zašto ne, Darko Brkan, morao je da otkazuje događaje zbog prepreka koje stvara vizni režim između Kosova i BiH, pa tako veruje da je skoro nemoguće dobiti vizu radi putovanja između ovih dveju država. Fotografija: Imrana Kapetanović / K2.0.
Prema mišljenju Brkana, drugo pitanje koje dalje komplikuje putovanje jeste činjenica da bosanske vlasti retko kada daju vize za pojedinačne posetioce koji žele da posete svoje porodice. “Da biste putovali između Kosova i Bosne, morate da imate razlog koji je povezan sa nekim međunarodnim događajima ili da od toga koristi ima jedna od država. Skoro je nemoguće dobiti vizu”, kaže Brkan.
Direktor Zašto ne veruje da, kada je reč o razmatranju opcija za rešavanje ovih pitanja između dveju zemalja, rešenje bi se moralo potražiti u Beogradu, pre nego u Sarajevu. On naglašava činjenicu da je donošenje odluka u Bosni nejedinstveno i da je to slučaj i sa pitanjima u vezi sa Kosovom. “Generalno gledano, odnosi između Kosova i Bosne zavise uglavnom ili sasvim od odnosa između Kosova i Srbije”, zaključuje Brkan.
To je pozicija koju potvrđuje Emilija Redžepi, bosanska poslanica u Skupštini Kosova, koja je članica poslaničkog kluba Alijanse za budućnost Kosova (AAK). Redžepi veruje da međunarodna zajednica mora da izvrši jači pritisak na Beograd, kako bi zauzvrat, uticao na Banja Luku — što je defakto glavni grad Republike Srpske u Bosni — kako bi pitanja putnih dokumenata bila regulisana i kako bi se odnosi poboljšali.
Objašnjavajući ova pitanja u razgovoru sa K2.0, Redžepi kaže da vize stvaraju mnoge probleme u životima građana koji ne mogu da putuju ili studiraju tamo gde žele, a zbog ovih blokada. “Bosanski studenti ne mogu da studiraju u svojoj domovini”, kaže Redžepi.
Poslanica u Skupštini Kosova, Bošnjakinja Emilija Redžepi, veruje da je stanje povezanosti između dveju država tragično loše u eri u kojoj su odnosi između evropskih država uobičajeno pozitivni. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
Prema rečima ove poslanice, vizni režim drži porodice razdvojenim u dvema državama. Ona oslikava ovu tvrdnju slučajem jednog kosovskog građanina od početka ovoga meseca, a nakon fatalne saobraćajne nezgode u Bosni. “Jedan čovek nije mogao da ode na sahranu svoga brata zbog složenih viznih procedura, jer morate za vizu da aplicirate u susednoj državi i ovaj proces traje nedeljama”, kaže Redžepi. “Ono što se sada dešava je tragično, u vreme kada su evropske granice otvorene.”
Ona naglašava manjak međuinstitucionalne saradnje između dveju država kao “vrlo slabu, čak slabiju nego sa Srbijom”, dodajući da kosovska vlada nije učinila dovoljno i da je odgovorna za deo krivice zbog blokade odnosa sa Bosnom. “Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada nikada nisu pozvali legitimne predstavnike kosovskih Bošnjaka da se angažuju i učestvuju u rešavanju ovog pitanja.”
Zaista, vizni režim je operativan sa obe strane, nakon što je Kosovo nametnulo recipročne mere prema BiH u januaru 2014, kada je tema putovanja između dveju država dobila veliki prostor u medijima.
Uprkos smanjenju medijske pažnje u proteklih nekoliko godina, građani se i dalje suočavaju sa istim problemima. Početkom ovoga meseca, Košarkaški savez Kosova je pozvao gosta koji je bio građanin BiH na međunarodni meč Kosova sa Makedonijom. On je morao da aplicira za vizu u kosovskoj ambasadi u Istanbulu, zbog čega je došlo do odgađanja i nepotrebnih troškova.
Sportisti u regionu su često bili žrtve problema s putovanjem. Maja ove godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije izdalo je naređenje da se zabrani predstavnicima reprezentacije kosovskog karate tima da uđu u tu zemlju. Takozvana Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije izdala je saopštenje u kom potvrđuje da je kosovska ekipa vraćena dvaput na graničnom prelazu Merdare, jer im je zabranjeno da učestvuju na događaju koji je održan u Novom Sadu od 9. do 13. maja.
Tri meseca kasnije, avgusta, košarkaška reprezentacija Kosova u kategoriji mlađih od 16 takođe je naišla na probleme u svom pokušaju da otputuje u Sarajevo radi učešća na Evropskom košarkaškom prvenstvu. Bosanske vlasti tada nisu obezbedile vize za mlade sportiste, tako ugrožavajući njihovo učešće na ovo šampionatu.
Predsednik Košarkaškog saveza Kosova, Arben Fetahu, veruje da su poteškoće na koje je naišao kosovski tim mlađi od 16 prilikom putovanja na Evropsko prvenstvo u Sarajevu bile jasan znak da se politika umešala u sport. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.
Predsednik Upravnog odbora Košarkaškog saveza Kosova, Arben Fetahu, objašnjava stresni proces kom su savez i mlada ekipa morali da se podvrgnu, dok su pokušavali da dobiju zeleno svetlo za putovanje u Sarajevo, rekavši da savez aplicira za vize za svaki događaj, ali da se nikada nije suočio sa problemima poput onog u Bosni, čak ni kada su putovali u države koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.
“Kada nam je ponestalo vremena, 4-5 dana pre nego što je trebalo da otputujemo, pisali smo Fibi [FIBA, Međunarodni košarkaški savez] i rekli im da nemamo vize”, izjavio je Fetahu za K2.0. “Nakon što su oni izvršili pritisak, Bosna nam je kazala da možemo vize da pokupimo u ponedeljak.”
Međutim, prema mišljenju Fetahua, vize ipak nisu odmah isporučene u ambasadi u Skoplju, jer je srpski ministar spoljnih poslova u Bosni odbio da potpiše potvrdu za vize kosovskog tima.
Odgađanje je učinilo da tim dobije grozničavi raspored. “Dva naša meča su odložena. Stigli smo tamo treći dan, 7-8 sati pre utakmice i igrali smo svakoga dana bez odmora. Dve utakmice koje smo propustili nadoknađene su u danima kada je trebalo da imamo odmor”, objašnjava šef saveza. “Razumemo da postoje političke implikacije, ali ne i deca. Ona su se spremala osam nedelja da bi se takmičila i njima je teško da razumeju probleme sa Republikom Srpskom.”
Fetahu smatra da je ovo bio jasan primer toga kako se politika meša u sport. “Imamo odlične odnose sa našim kolegama u bosanskoj federaciji. Imamo prijatelje koji su članovi njihovog Upravnog odbora, ljude koji su učinili sve što su mogli da bi nam pomogli, ali je, s druge strane, bilo predstavnika bosanskih Srba koji su uticali na razvoj situacije.”
Nepovezana infrastruktura
Iako vizni režimi i dalje stvaraju probleme kosovskim i bosanskim građanima, jedna od najvećih prepreka, pored one u vezi sa slobodom kretanja, za sve građane u regionu jeste izostanak pravilne putničke infrastrukture koja povezuje države. Ulaganja u efikasnije mreže i skraćivanje vremena putovanja između država bila su nedovoljna.
Donika Emini, istaživačica u Kosovskom centru za bezbednosne studije, naglašava poteškoće putovanja između balkanskih država. “Kada smo organizovali aktivnosti u Bosni, morala sam da putujem iz Prištine do Frankfurta, pa do Ljubljane i Sarajeva”, izjavila je ona za K2.0.
Putovanje automobilom iz Prištine do Sarajeva bi podrazumevalo prelazak preko Crne Gore zbog graničnih problema sa kosovskim ličnim kartama na granici između Bosne i Srbije i za to bi trebalo do 12 sati, jer put vodi preko starih planinskih puteva. Uz izuzetak Prištine i Tirane, prestonice Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova, Makedonije i Albanije nisu povezane auto-putem, pa je tako potrebno izdvojiti dosta vremena za putovanje.
Plan Evropske unije za povezanost ima za cilj da poboljša putne i energetske veze između država Zapadnog Balkana i drugih delova EU. Na sastanku održanom u Briselu 21. aprila 2015, premijeri Kosova, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine zajedno su potpisali izjavu koja predviđa prioritet infrastrukturnih projekata koji bi ojačali veze između ovih zemalja.
Međutim, ovi projekti kasne zbog niza problema sa finansijama, eksploatatorskim ugovaračima i izostankom političke volje.
Špend (Shpend) Emini iz NVO Demokratija za razvoj procenjuje da je samo jedna četvrtina infrastrukturnih projekata obećanih da budu prioritet plana EU za povezanost zaista i počela da se sprovodi 2018. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Sporazum obuhvata 11 projekata u vezi sa izgradnjom puteva i osam u vezi sa proširenjem železničke mreže u ovom regionu. Ipak, Špend Emini, istraživač i direktor organizacije Demokratija za razvoj iz Prištine, kaže da se razvoj projekata dogovorenih sa EU odvija sporije nego što je prvobitno očekivano. Prema njegovom mišljenju, samo polovina projekata izlistanih u planu za povezivanje počela je sa primenom u 2018.
Nesumnjivo je bilo problema sa ‘Koridorom iks’ (Corridor X), što je projekat s ciljem povezivanja centralne Evrope sa lukama u Grčkoj. Ovaj put se planira od početka 21. veka i za njegovu izgradnju je probijeno više rokova, gde je krajnji datum triput pomeran, od onoga u decembru 2015, sve do juna sledeće godine.
Ogromna odlaganja su uzrokovana zbog nastavaka u Srbiji. Svetska banka je dala doprinos od nešto više od 275 miliona evra za kredit za finansiranje izgradnje puta. Menadžer ove organizacije u Srbiji, Toni (Tony) Verheijen, svalio je krivicu na ugovarače zbog manipulisanja srpskom vladom.
“Srbiju redovno varaju ugovarači”, izjavio je Verheijen za organizaciju Svetski auto-putevi (World Highways) 2017. godine. “Ponašanje nekih firmi koje su nagrađene ugovorima na velikim međunarodnim tenderima prosto je užasno. Oni osvajaju tendere tako što ponude manje, zatim se oporave kroz procese potraživanja, treba im osam meseci da se pokrenu i kada god njihov rad bude osporavan od vlade ili finansijera, oni mobilišu svoje vlade da izvrše pritisak na srpsku vladu, da se nikakve radnje ne bi sprovele u delo.”
