“Je l’ si udata?” — ovo je bilo prvo pitanje koje su postavili Genti kada je posetila ginekologa na Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (QKUK). Doktor je hteo da zna da li je ona seksualno aktivna ili ne.

Za ovu dvadesetjednogodišnjakinju i njenu prijateljicu ovo je bila prva poseta ginekologu i prvo iskustvo im nije pozitivno. I ne samo zato što je njihova potraga za savetom o tome kako da se izbore sa stomačnim bolovima i promenama raspoloženja pre i tokom menstrualnog ciklusa bilo nešto što je predmet omalovažavanja.

“Sve devojke osećaju bol”, rekao im je doktor. “Ne pravite slona od toga. I emocionalni problemi nisu povezani sa ciklusom. Posetite psihijatra.”

Ležerni stav ginekologa prema zdravstvenim problemima devojaka ostavio ih je prepuštene stalnom bolu nedelju dana svakog meseca. “Imala sam velike bolove i vrtoglavice”, kaže Genta. “Nisam mogla da se usredsredim na posao i često su me kolege optuživale da preterujem; govorili su da moram da se naviknem na ovo, jer se dešava svakog meseca.”

Tretman koji su dobile Genta i njena prijateljica jeste simptomatičan za rasprostranjeniji problem na Kosovu, gde zablude o reproduktivnim pravima čine da se ona rutinski zanemaruju, uprkos zaštiti koju pruža zakonski okvir koji je u skladu sa legislativom EU. Postoji oklevanje da se otvoreno govori o ovoj temi zbog mentaliteta koji ima tendenciju da uglavnom posmatra ženska tela u skladu sa moralnim okvirom posramljivanja žena.

Aktivistkinja za rodnu ravnopravnost Šćipe Đocaj kaže da se zdravlje žena smatra nevažnim u porodicama i društvu zbog patrijarhalnog mentaliteta. “Žene vode brigu o drugima u svojoj porodici. One se brinu o svojoj deci, suprugu, roditeljima supruga i svojim roditeljima”, kaže Đocaj, dodajući da su žene obrazovane na način da prihvate ovakvu ulogu i da sebe smatraju manje važnima. “Na taj način, zdravlje žena i njihova dobrobit imaju najniži prioritet.”

Godine 2016, izveštaj Mreže žena Kosova o pristupu zdravstvenim uslugama navodi da žene imaju značajno više socio-kulturnih prepreka od muškaraca. “Važne odluke na Kosovu u okviru domaćinstva, uključujući period kada žene i deca treba da idu doktoru, i dalje se u dominantnom broju slučajeva donose od strane muškaraca, što može da ometa pristup žena zdravstvenoj nezi”, navodi se u izveštaju, ističući da, ako su resursi porodice oskudni, muški članovi porodice mogu da imaju prioritet u odnosu na zdravstvenu negu.

Prema dominantnom diskursu, zdravlje žena postaje smisleno samo onda kada se žene porode — a posebno kada rode dečake.

Zdravstveni problemi sa menstrualnim ciklusom smatraju se problematičnim samo onda kada mogu da uzrokuju sterilnost, dok se razmatranja o ishrani žena tokom trudnoće direktno povezuju sa potrebama fetusa. Kada ljudi govore o važnosti obrazovanja žena o njihovom zdravlju, često impliciraju uticaj koji žene imaju na rast svoje dece.

Čak i kada majka premine prilikom porođaja, o tome se govori u smislu toga kakav će to efekat imati na bebu, a ne priča se mnogo o gubitku ženinog života.

Ginekološkinja Jehona Biniši Hisa (Binishi Hysa) kaže da veliki broj žena ne traži savet za većinu zdravstvenih problema i da oni koji idu u redovne posete ginekolozima jesu retki pojedinci. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

U ovom smislu, rutinske ginekološke posete su i dalje retkost na Kosovu, gde ginekolozi govore da žene obično traže stručnu negu samo kada su trudne ili planiraju da osnuju porodicu, kao i u slučajevima kada doživljavaju ozbiljne probleme sa infekcijama. Žene vrlo retko traže savete za druge zdravstvene probleme.

“Mogu da kažem da je to slučaj sa 90 odsto populacije”, ginekološkinja Jehona Biniši Hisa kaže. “Međutim, imamo samo 10 odsto žena koje smatraju da je njihovo zdravlje važno.”

Širenje spektra obrazovanja

Zaokruženija koncepcija o reproduktivnom zdravlju ne ograničava ga samo na trudnoću, rađanje ili abortus, već i odaje priznanje posebnim zdravstvenim potrebama adolescenata i porodilja, kao i onih koje su u menopauzi ili planiraju porodicu.

Aktivistkinje iz organizacije Akcija za majke i decu, Dorina Grezda i Evlanda Gojani, smatraju da više treba učiniti da bi se informisale žene o svojim reproduktivnim pravima i o tome gde mogu da pristupe ovim uslugama. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Dorina Grezda i Evlanda Gojani iz NVO Akcija za majke i decu (AMC) kažu da glavni razlog koji stoji iza niskog stepena posete ginekolozima jeste manjak informacija u pogledu toga kako žene mogu da pristupe ovim uslugama.

“Za većinu žena, posebno za one koje ne žive u urbanim područjima, pristup ovakvim informacijama je otežan”, Grezda i Gojani pišu u svom odgovoru K2.0 preko imejl-prepiske. “Ovo je rezultat manjka obrazovnih kampanja države, a koje promovišu ‘sveobuhvatno’ obrazovanje.”

Aktivisti kažu da bi ovaj oblik obrazovanja mogao pravilno da informiše građane o njihovim pravima i izborima u pogledu seksualnog zdravlja, reproduktivnog zdravlja i izgradnje nenasilnih odnosa.

Grezda i Gojani naglašavaju da je vrlo bitno da lokalne institucije počnu da daju prednost reproduktivnom zdravlju, rekavši da bi pozitivna intervencija bila uključenje seksualnog obrazovanja u nastavni plan i program. “Sveobuhvatno seksualno obrazovanje nije deo nastavnog plana i programa na Kosovu. Ovaj izostanak informacija o sveobuhvatnom seksualnom obrazovanju kreira mnoge mitove”, objašnjavaju.

AMC ističe da jedan od ovih mitova jeste taj da sveobuhvatno seksualno obrazovanje ohrabruje mlade ljude da budu rano seksualno aktivni. “Mnoge studije, uključujući one koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija, došle su do zaključka da je upravo suprotno od toga tačno”, naglašavaju Grezda i Gojani.

Aktivisti AMC-a kažu da ovi programi ne ohrabruju seksualnu aktivnost kod mladih ljudi, posebno kod onih koji su mlađi, jer putem ovih programa, oni dobijaju informacije o kontraceptivnim metodama koje su im prikladne, kao i o odlukama koje donose o svojim životima.

Isključene iz planiranja

Nisu samo mladi ljudi ti koji su nesposobni da donose informisane odluke u vezi sa svojim reproduktivnim zdravljem.

“Pravo na rađanje, na abortus, ili na to da bude samohrana majka, trebalo bi poštovati kao nesporna prava žena”, kaže Đocaj. “Iako su ova prava zaštićena zakonom, društvene norme su okrutne, onemogućavaju ženama njihovo pravo da donose informisane odluke o svojim telima i svojoj budućnosti.”

Prema izveštaju Agencije za statistiku Kosova o monitorisanju zdravlja žena i dece, 66 odsto žena koje su udate ili žive sa partnerom koristi kontraceptivna sredstva. Međutim, samo 13 procenta ovih žena koristi savremene metode.

“Najpopularniji metod je izvlačenje [penisa pre erekcije], koji koristi više od polovine udatih žena na Kosovu (51 odsto)”, stoji u izveštaju. “Sledeća popularna metoda je muški kondom ili IUD [kalem], što je nešto što koristi pet odsto udatih žena… tri odsto [koristi] pilulu, dok se sve ostale metode koriste manje od jednog procenta.”

Ginekološkinja Hisa kaže da postoji mit o kontracepciji koji navodi da ona može da izazove sterilnost. “Devojčice mi govore, ‘Dakle, trebalo bi da se zaštitim i da sebe onemogućim da zatrudnim?’” otkriva nam Hisa. “Drugi mit je taj da kalem izaziva rak, što je prosto pogrešna informacija.”

Zbog niskog stepena upotrebe kontraceptivnih metoda, žene se često suočavaju sa neželjenim trudnoćama koje se završavaju abortusom. Studija koju je sproveo Preportr otkrila je da postoji visoki stepen ilegalnih abortusa koji se sprovode na nelicenciranim klinikama ili u kućama putem upotrebe tableta. Od 122 privatnih ginekoloških klinika na Kosovu, samo pet imaju dozvole za vršenje abortusa, dok se u QKUK-u na godišnjem nivou sprovede oko 100 abortusa.

Aktivistkinja za rodnu ravnopravnost Šćipe Đocaj kaže da se ženama uveliko negiraju osnovna reproduktivna prava, uprkos zaštiti koju pruža zakon. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Đocaj smatra da je debata o reproduktivnim pravima manjkava u okviru feminističkog aktivizma na Kosovu. Ona kaže da institucije i civilno društvo nisu organizovali dovoljno smislene dugoročne aktivnosti za reproduktivno i seksualno zdravlje žena.

“Zlostavljanje žena u sektorima ginekologije i akušerstva na QKUK-u često se dokumentuje i u medijima, ali institucije nisu učinile skoro ništa da poboljšaju situaciju ili da pozovu nekoga na odgovornost”, kaže Đocaj, nakon čega naglašavaju slučaj Arbenite Spahiu, čiju su smrt na porođaju u Regionalnoj bolnici u Gnjilanu marta 2016. pratili navodi o nemaru doktora. “Ginekolozi koji su optuženi u slučaju Arbenite Spahiu nisu kažnjeni, i oni nastavljaju da rade i dan-danas, kao da se ništa nije desilo.”

Smrtonosna odlaganja

Posledice toga da žene ne idu na redovne kontrole mogu takođe da budu potencijalno smrtonosne. Nizak stepen rutinskih ginekoloških poseta znači da se bolesti koje nemaju inicijalne simptome, kao što su tipovi rakova koji utiču na reproduktivne organe, otkrivaju tek nakon što izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Prema globalnoj neprofitnoj organizaciji Svetski istraživački fond za rak, cervikalni rak je četvrti po učestalosti rak kod žena u svetu, dok najnovije svetske statistike pokazuju da je bilo više od 527.000 novih slučajeva dijagnostifikovanih 2012, gde je cervikalni rak drugi po dominantnosti kod žena — posle raka dojke — sa 225 novih slučajeva otkrivenih 2016.

Ako se ova vrsta raka otkrije na vreme, lečenje je lako i verovatnoća uspešnog tretmana je vrlo visoka. Redovni PAPA testovi i vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) sprečavaju da se pojavi cervikalni kancer u 90 odsto slučajeva.

Hisa kaže da, iako na Kosovu imamo nedostatak pouzdanih statističkih podataka u vezi sa trendovima slučajeva kancera, doktori po anegdotalnim primerima izveštavaju o tome da su kancerogene bolesti u porastu. “Cervikalni rak je vrlo agresivan i [može da bude] fatalan, ali godišnji PAPA testovi otkrivaju najranije oblike raka”, objašnjava ona, dodajući da je ovo jednostavni metod za prevenciju malignih bolesti.

Prema Hisi, nakon porođaja, žene često misle da više ne moraju da posećuju ginekologa i ovako nastaje situacija u kojoj se ovakve bolesti prekasno identifikuju.

Zamenica zaštitnika građana, Majljinde Sinani Ljuljaj (Majlinde Sinani Lulaj), kaže da je njena kancelarija predlagala sprovođenje sveobuhvatnog programa skrininga žena na kancer, ali da ovo još nije sprovedeno u delo. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Majljinde Sinani Ljuljaj, zamenica zaštitnika građana na Kosovu, naglašava da ne postoji sistematsko ispitivanje raka dojke ili cervikalnog raka.

“U Državnoj proceni seksualnog i reproduktivnog zdravlja i srodnih prava, koja je poslata nadležnim vlastima, zaštitnik građana je obuhvatio aspekte u vezi sa rakom dojke i kancerima koji utiču na reproduktivni sistem”, rekla je, misleći na istraživanje objavljeno 2016. “Između ostalog, preporučeno je da se proširi program skrininga na celoj teritoriji, kao što to predviđaju međunarodni standardi.”

Aktivisti iz Akcije za majke i decu su saglasni s ovime, rekavši da bi fokus trebalo da ostane na kreiranju i pristupu državnim programima skrininga, od čega bi koristi imale žene širom Kosova. Prema njihovom mišljenju, usluge kojima se rano otkriva rak dojke i cervikalni kancer ne bi samo trebalo da budu esencijalna komponenta zdravstvenog sistema, već prioritet.

Zasad, međutim, uprkos tome da je potencijalno reč o životu ili smrti, reproduktivno zdravlje na Kosovu se i dalje tretira kao luksuz, a ne fundamentalno ljudsko pravo.K

Fotografije: Majljinda Hodža / K2.0.

Urednici: Ljeurina (Leurina) Mehmeti i Džek Bučer (Jack Butcher).

Vrati se na monografiju o zdravlju