Putovanje je moja strast. Moji prijatelji znaju da uvek imam neku “sledeću zemlju” u glavi ili u planovima. Dosad sam posetila 27 zemalja; neke radi posla, ali većinu kako bih istraživala, učila, bolje razumela i osetila različitosti sveta. Svakako sam doživela raznorazne manje incidente, odlaganja i čudne poglede kada službenici na pasoškoj kontroli primete da imam kosovski pasoš. Međutim, na mom putovanju na Tajland iskusila sam nešto novo i, u nekoj meri, zastrašujuće.
Posle dvonedeljnog odmora na Tajlandu, tokom koga sam “podučavala” o istoriji i geografiji Kosova i regiona ljude iz raznih zemalja s kojima sam se susrela, bila sam spremna za povratak kući. Povratak mi je olakšan dugim prekidom putovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kada sam planirala da posetim dubajsku Burdž Kalifu, što je najviša zgrada na svetu.
U toku te dve sedmice, redovno sam dobijala različite reakcije na odgovor “Sa Kosova sam”, a kada su me pitali “Odakle si?” Jedna od najposebnijih (čitaj: čudnih) reakcija je bila “čekaj da vidim kako izgledaš, jer si prva osoba koja je s Kosova a koju sam upoznao”. Druge reakcije su bile u formi propratnih pitanja poput: “Gde je Kosovo?”, “Je l’ je u Rusiji?”, “Govoriš ruski?” Jedna osoba me je pitala da li se Kosovo nalazi u Africi.
Foto: Ljavdi Zimberi
U slučajevima u kojima su ljudi znali ponešto o Kosovu, informacije su se, uglavnom, ticale rata, a njihovo pitanje je bilo: “Je l’ tamo bezbedno?” Odgovorila sam obaveštavajući ih da je Kosovo jedna od najbezbednijih država u regionu te da, ako misle na rat, on se završio pre 18 godina i sada se skoro sve vratilo u normalu. Ipak, ne krivim te ljude što ne znaju gde se Kosovo nalazi, jer, na kraju krajeva, ko od nas zna šta se, na primer, trenutno dešava u Nigeru?
U jednom slučaju, kada sam razmenjivala novac u banci u Puketu (gradu na jugu Tajlanda), zaposlena u banci nije mogla u sistemu da pronađe Kosovo, pa čak i kada je njena nadređena ili njena koleginica došla da joj pomogne — nisu uspeli. Nisu znali šta da rade, pa su im, od sramote, lica prekrivena usiljenim osmesima.
Odlučila sam da zanemarim incident iz banke, kako bih što bolje iskoristila preostalo vreme na prelepom Tajlandu. Tajland je mesto na koje bi se vratila, tamo ima mnogo stvari i mesta za razgledanje. Dve nedelje nisu bile dovoljne za to, a problemi koje sam tamo imala bili su minorni, suviše beznačajni u poređenju sa opštim iskustvima.
Foto: Ljavdi Zimberi
Međutim, došlo je vreme za povratak i moj let je bio rano ujutru. Kako aviokompanija sa kojom sam letela nije na svom spisku zemalja imala Kosovo, nisam mogla da se prijavim onlajn i morala sam ranije da stignem na aerodrom. Bila sam ubeđena da će sve proći kako treba jer sam prosto preusmeravala putanju sa mog pređašnjeg putovanja naovamo (Bangkok — Abu Dabi — Beograd) i sva dokumenta su bila važeća (pasoš sa vizom, viza za Ujedinjene Arapske Emirate, kao i lična karta i “dokument o ulasku/izlasku” koji građani Kosova dobijaju kada uđu u Srbiju)
Kada sam se prijavljivala na desku kompanije, primetila sam da službenica okreće stranice pasoše kao da nešto traži, stalno s nekim razgovara preko telefona i nije sigurna da li može da mi izda karte za ukrcavanje na avion. Upitala sam je da li je sve u redu i ona mi je rekla da traži srpsku vizu, te da bez srpske vize ne mogu da se vratim nazad.
Objasnila sam joj da kosovskim građanima nisu potrebni ni viza ni pasoš da bi ušli u Srbiju, ali me ona nije poslušala. U međuvremenu, druga zaposlena je došla do deska i ponovila kako moram da imam srpsku, šengensku ili britansku vizu, te da mi u suprotnom ne mogu omogućiti da putujem. Objasnila sam i drugoj zaposlenoj da građani Kosova mogu da uđu u Srbiju samo sa kosovskom ličnom kartom; čak sam pokazala svoju ličnu kartu i “dokument o ulasku/izlasku” i dodala da dve države, Kosovo i Srbija, imaju međusobni sporazum te, da mi je trebala srpska viza, onda bih je uzela za svoj let na Tajland.
Nisam uspela da ih ubedim i nastavila sam govoreći im da su u pravu, ali da će mi dozvoliti da putujem jer imam britansku vizu! Ponovila sam da mi ne trebaju ni viza ni pasoš da bih putovala u Srbiju, te da ta kompanija treba da ažurira svoje podatke i doda Kosovo na spisak država kako bi kosovski građani ubuduće mogli da putuju bez nepotrebnih problema.
