Perspektive | Pravda

Specijalne komore treba da uče iz prošlih iskustava o svedočenjima svedoka

Piše - 27.07.2017

Zašto bi pravilo 155 moglo ući u naš svakodnevni diskurs.

Od 5. jula ove godine, Specijalna komora i specijalno tužilaštvo su u potpunosti sudski operativni i u svakom trenutku možemo očekivati da pročitamo o potencijalnim optužnicama i datumima suđenja. Bilo je problema sa inicijativnom fazom u  u kojoj je utvrđeno da Pravilnik o postupku i dokazima nije u skladu sa Ustavom, ali ova pravila su sada revidirana i utvrđeno je da su usklađena.

Ne postoji mnogo stvari o kojima se može pisati o pravnom okviru Specijalnih komora i Specijalnog tužilaštva pre početka suđenja i izdavanja optužnica. Ali pre početka suđenja i promene fokusa, hajde da se usredsredimo na poslednju potencijalnu kontroverzu u odnosu na zakon i Pravilnik o postupku i dokazima.

Tokom njegovog formiranja, zaštita svedoka i fokusiranje na žrtve bila je jedna od glavnih tačaka Specijalnih komora. Ovo je prošle nedelje ponovo istakla Ekaterina Trandafilova, predsednica Specijalnih komora u intervjuu za BIRN, u kome je više puta naglasila da će Sud adekvatno zaštititi svedoke – ono što nije uspeo u prethodnim pokušajima krivičnog gonjenja boraca Oslobodilačke vojske Kosova. Imaju delotvorne alate i ustanovljene postupke za to, rekla je, i uspeće da zaštite svedoke.

Međutim, uprkos obećanjima postoji jedno posebno pravilo u Pravilniku o postupku i dokazima koje bi moglo da ih naruši – pravilo 155.

Pravilo koje zvuči neškodljivo se odnosi na prihvatanje pisanih izjava o nedostupnim licima i onima koja su podvrgnuta uplitanju. Ali ono je slično pravilu koji se koristi na Međunarodnom krivičnom sudu – pravilu 68 – koje je prouzrokovalo probleme u prošlosti, a pogled na ova dva pravila, jedno pored drugog, otvara potencijalna pitanja.

Pravilo 155 – šta je sa tim?

Prema ovom specifičnom pravilu:

“Dokaz u vidu pisane izjave, bilo kakvog drugog pisanog zapisa ili izrađenog na drugi način, koji sadrži ono što je osoba izjavila ili transkript izjave osobe koja je umrla ili koja se više ne može pratiti dostupnim sredstvima, ili koja zbog fizičkog ili psihičkog oštećenja nije u mogućnosti da svedoči usmeno, može se prihvatiti, bez obzira da li je pisana izjava u obliku propisanom ovim Pravilima, ukoliko je Komisija zadovoljna.”

Prosto rečeno, ono što pravilo propisuje jeste da se pisana izjava koju je svedok dao na početku istrage može kasnije koristiti u toku postupka, čak i ako je svedok mrtav, ne može mu se ući u trag ili je psihički nepodoban da svedoči – čak i ako Izjava nije u obliku koji obično zahteva Pravilnik o postupku i dokazima.

Jedini uslovi su da se panel (sudija) mora uveriti da osoba nije dostupna ili nije u mogućnosti da svedoči usmeno i da je izjava, zapisnik ili transkript pouzdan prima facie, s obzirom na okolnosti u kojima je kreiran, zabeležen i održavan.

Ovo su sami po sebi široki kriterijumi koji bi mogli dovesti do otegnute rasprave i razmirica kada je u pitanju prihvatanje pisanih izjava jer će Komisija moći da razmatra sve relevantne dokaze, uključujući i pisane dokaze radi primene ovog pravila.

Kako je slično pravilo funkcionisalo u praksi?

Slično pravilo 68 Pravilnika o radu MKS-a je već pokazalo da doprinosi kašnjenjima i neizvesnosti u suđenjima.

Kao i sa Pravilom 155 Specijalnih komora, Pravilo 68 MKS-a dozvoljava prihvatanje prethodno zabeleženih izjava svedoka u određenim okolnostima, na primer ako je svedok kasnije preminuo ili se pretpostavlja da je preminuo ili nije dostupan/na da svedoči usmeno; evidentirano svedočenje takođe može biti prihvaćeno od osobe koja je bila podvrgnuta uplitanju u vezi sa fizičkim, psihološkim, ekonomskim ili drugim interesima osobe. Uslovi u kojima Pretresna veća MKS-a treba da prihvate prethodno zabeleženo svedočenje su da su i tužilac i odbrana imali priliku da ispitaju svedoka tokom snimanja.

Kao i kod Pravila 155 Specijalnih komora Kosova, oba ova uslova su veoma široka i ostavljaju mesta za tumačenje i raspravu.

Upravo ovo je bio slučaj MKS-a sa  predmetom Ruta i Sanga, u kojem su Vilijam Samoei Ruto i Džošua Arap Sang bili optuženi za zločine protiv čovečanstva (ubistvo, deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva i progon) navodno počinjene u kontekstu nasilja u Keniji u periodu nakon izbora od 2007-2008. godine. Ovaj konkretan slučaj je bio pun navoda o ometanju svjedoka usled činjenice da je značajan broj svedoka Tužilaštva, nakon što su dali svoja prvobitna svedočenja, ili promenili ista ili odbili da sarađuju dalje.

Izjave 16 svedoka, koji su kasnije odbacili svoje izjave ili odbili da svedoče zbog straha od odmazde, pretnji, zastrašivanja ili podmićivanja, na kraju ipak smatrane prihvatljivima.

Stav Tužilaštva bio je da je svedocima prećeno i da su zastrašivani i podmićivali, i zbog toga su se predomišljali, dok su se i društveni mediji i blogovi koristili za otkrivanje identiteta ovih svedoka.

Značajna kašnjenja u procesu su prouzrokovana nejasnom situacijom vezano za ono što se dešavalo sa svedočenjima svedoka, i da li će biti prihvatljivi ili ne. Prema tome, Pravilo 68 i pitanje prethodno zabeleženih svedočenja postale su glavna zabrinutost tokom ovog suđenja budući da su izjave 16 svedoka, koji su kasnije odbacili svoje izjave ili odbili da svedoče zbog straha od odmazde, pretnji, zastrašivanja ili podmićivanja, na kraju ipak smatrane prihvatljivima. Ovo je prouzrokovalo domino efekat, što je dovelo do toga da drugi svedoci pobegnu pre svedočenja.

Na kraju je, 2016. godine, Pretresno veće MKS-a odlučilo većinom da se predmet protiv Ruta i Sanga prekine.

Da li bi pravilo 155 moglo izazvati već poznate probleme?

Svi znamo da je skoro svaki proces pravde u pogledu ratnih zločina kroz koje je prošlo Kosovo, uključujući, ali ne ograničavajući se na UNMIK, EULEKS i MKSJ, bio suočen problemima zaštite i svedočenjima svedoka. Za mnoge je prihvaćena činjenica da je  nedostatak poverenja Kosovara u programe zaštite svedoka veliki problem sa kojim se suočila Međunarodna zajednica, uključujući i Specijalne komore; otkrivanje identiteta zaštićenih svedoka je već bilo ključni deo čitavog procesa probletamike dobijanja svedočenja.

Imajući u vidu probleme sa kojima se MKS suočava sa pravilom sličnim pravilu 155, predmeti u Specijalnim komorama mogu postati kontroverzni i potrajati veoma dugo.

Pravilo kao što je Pravilo 155 može biti rizično ako se koristi često ili nepropisno i može dovesti do fokusiranja na dobijanje svedočenja na račun pružanja zaštite svedocima. Primena pravila ne pruža bezbednost svedocima niti im daje mogućnost da odustanu od postupka nakon što odluče da progovore. Njihovo svedočenje može i verovatno će postati deo čitavog procesa, čak i ako se svedok suočava sa pretnjama. Glavni fokus bi trebalo biti zaštita svedoka od potencijalnih pretnji umesto pronalaženja načina korišćenja njihovih svedočenja čak i nakon pretnji upućenih njima i njihove želje da obustave postupak.

Ovo je samo hipotetička analiza scenarija koja se bavi potencijalnim pitanjima. Ali, u ovoj fazi je veoma važno razmotriti, imajući u vidu da imamo mogućnost da se oslanjamo na preventivne mere zaštite kako bismo osiguralo adekvatnu zaštitu svedoka, a ne da se oslanjamo na reparativne mere.

Naslovna fotografija: Majlinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.