Dvoje sudija su početkom ove godine tužili dve organizacije civilnog društva za klevetu. Sudije, ovaj put u svojstvu žalilaca, tvrde da ne treba da budu predmet kritika zbog presude u slučaju u kom su većali — tačnije, presude koju su organizacije civilnog društva ocenile kao seksističku. Pomenutom presudom se krivice oslobađaju petorica osuđena za silovanje devetnaestogodišnje žene, a po osnovu da je žrtva kriva.

Između ostalog, optuženi su oslobođeni zato što je žrtva pristala da putuje taksijem sa jednim od optuženih, znajući da je u pitanju muškarac. Prema tome, po sudskoj odluci, “logično je” bilo i očigledno da je ona bila u sukobu sa porodicom usled “lutanja unaokolo” i “druženja sa muškarcima”. Sud je, takođe, ustanovio da, pošto je žrtva bila u stanu sa optuženima (to jest, muškarcima), “onda se podrazumeva” da je žrtva bila voljna da se “upusti u seksualne avanture”.

Sudska odluka je mnogo više od seksističke. Imajući u vidu da je doneta u ime naroda i da je njome oslobođeno pet osoba optuženih za silovanje, odluka prerasta u tragiku. Sudski zaključci polaze od patrijarhalnog mentaliteta prožetog predrasudama o tome da žena nema nikakvo pravo da odlučuje o svome telu.

Pravo žene na fizički i seksualni integritet ne može se poništiti kada putuje taksijem sa muškarcem, kada provodi vreme sa muškarcem ili muškarcima, ili kada se nalazi u stanu sa muškarcima. Ona je jedina koja može da odluči da li će da pristane ili ne na seksualne odnose.

Premda je presuda sama po sebi dovoljno problematična u pogledu rodno zasnovane diskriminacije i zahteva detaljno obrazloženje, sudije su samim činom tuženja kritički nastrojenih individua dodale još jedan sloj na problematiku: pokušaj da se ograniči sloboda izražavanja.

Kako se sve izdešavalo

Presuda je dospela u javnost 4. decembra 2021. godine, kada je u televizijskoj emisiji “Betimi për Drejtësi” (Zakletva na pravdu) emitovana epizoda koju je proizveo Kosovski pravni institut (KLI), pod nazivom “Arsyetimi seksist i vendimit të Gjykatës së Gjilanit” (Seksističko obrazloženje iz presude gnjilanskog suda). U presudi u koju je uvid imao KLI, opravdanje za oslobađanje optuženih za silovanje sadržalo je, pored ostalih argumenata, stavku da je jedan od njih oženjen, a da ostali nisu nameravali “da žrtvu uzmu za ženu”.

Reagujući na ovo, organizacija QIKA je 7. decembra organizovala mirni protest i simboličnu akciju ispred zgrade Sudskog saveta Kosova. Određene delove zgrade prekrili su posterima sa natpisom “Seksistima nije mesto u sudu”, “Ulazak u stan nije dozvola za silovanje” i “U taksiju, u stanu ili u bilo kom drugom prostoru i u bilo koje doba, seks bez pristanka je silovanje”. Aktivisti su na akciji zahtevali disciplinsku istragu tri člana sudskog veća.

Javnost je po gledanju ove emisije u velikoj meri negodovala i kritikovala obrazloženje sudija. Kao rezultat toga, 14. januara 2022. godine, predsednik Vrhovnog suda, Enver Peci, podneo je zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv tri člana sudskog veća zbog izraza korišćenih u presudi kojom su petorica muškaraca oslobođena.

Dve sedmice kasnije, krajem januara 2022, sudije Ramiz Azizi i Naser Maliqi – članovi sudskog veća koji su izrekli presudu – tužili su KLI i organizaciju QIKA za klevetu.

KLI je optužen da je proizveo i publikovao emisiju koja je javnost informisala o presudi i u kojoj se kritikuju članovi sudskog veća zbog izrečene presude. Organizaciju QIKA tuže zbog protesta ispred Sudskog veća Kosova.

Dvojica sudija, koji podnose tužbu, smatraju kritike KLI-ja i mirni protest organizacije QIKA klevetama. Prema njihovim rečima, predsedavajući sudija Aziz Shaqiri sastavio je presudu u ovom predmetu, dok su njih dvojica “samo” članovi sudskog veća, pa se, prema tome, ne mogu smatrati odgovornima za sadržinu presude. Uprkos tome, oni se još nisu javno distancirali od obrazloženja iz presude.

Zajednička odgovornost

Međutim, šta zakon kaže o ulozi članova sudskog veća prilikom izricanja presude? Prema Zakoniku o krivičnom postupku, da bi se donela odluka, sudsko veće se sastaju na zatvorenoj sednici radi većanja i glasanja.

Predsedavajući sudija je zadužen za “temeljno ispitivanje svih pitanja, sa svih stanovišta” i predvodi većanje i glasanje. Što se tiče pokrenutih tema, članovi sudskog veća glasaju prvi, a na kraju glasa predsedavajući sudija. Glasanje se ponavlja dok se po svakom pitanju ne glasa većinski. Prvo pitanje o kome se izjašnjavaju jeste da li je tuženi počinio krivično delo i da li treba krivično da odgovara.

U pomenutom slučaju, svo troje sudija su pojedinačno – dakle, svako od njih – glasale o tome da li su petorica optuženih silovala žrtvu. Da bi to ustanovili, oni su morali da ispitaju predmet i zajedno odluče o razlozima i logičkom sledu događaja koji su ih naveli na zaključak da petorica optuženih nisu krivi za silovanje. 

Zakonik o krivičnom postupku utvrđuje da se, kada sud odbaci optužnicu, obrazloženje za presudu fokusira na razloge za odbacivanje optužbe. Ramiz Azizi je sam potvrdio za KLI da je odluka sva tri člana da se optuženi oslobode bila jednoglasna. Premda predsedavajući sudija sastavlja presudu, to ne znači da ostala dva člana nisu odgovorna za sadržinu presude.

Tri člana sudskog veća zajedno donose odluke i zajedno se moraju smatrati odgovornima.

Premda se ostala dva člana nisu javno distancirala od sadržine presude, kada je KLI upitao Aziza Shaqirija o seksističkim navodima u presudi, ovaj je rekao da izrazi u presudi “odgovaraju dokazanoj stvarnosti” i ne mogu se smatrati seksističkim. Prema njegovim rečima, sud je “promišljeno” odgovorio na okolnosti koje se tiču žrtvine prošlosti i njenog ponašanja, u šta spada i putovanje taksijem do Gnjilana.

Ovako glasi odgovor sudije koji nema ni najmanju predstavu o tome šta pristanak podrazumeva, pa samim tim, kroz donošenje takvih odluka, produbljuje tlačenje žena. Ono što je još gore jeste da ovakav odgovor potvrđuje strahove devojčica i žena. Tačnije, da će, ako prijave nasilje, morati da se suoče sa predrasudama, da će biti okrivljene i retraumatizovane.

Optužnica guši kritiku

KLI i QIKA još nisu primili tužbu za klevetu od Osnovnog suda u Prištini, koji će, najverovatnije, biti nadležni sud za ovu tužbu, jer obe organizacije imaju sedište u Prištini. Organizacije su vest o tužbi dobile sa zvaničnog veb-sajta Osnovnog suda u Gnjilanu, koji je objavio saopštenje u kom piše da su sudije Ramiz Azizi i Naser Maliqi protiv njih podneli privatne tužbe.

Ovaj potez suda suprotan je principima nezavisnog funkcionisanja pravosuđa i zabrani komentarisanja sudskih postupaka koji su u toku. Pošto je ovo obaveštenje objavljeno, Osnovni sud u Gnjilanu je zauzeo stav prema predmetu koji je, verovatno, već u toku u Osnovnom sudu u Prištini. Međutim, čak i da je sudski postupak po tužbi okončan, nije obaveza suda da obavesti javnost o privatnoj tužbi svojih zaposlenih.

Publikovanje pomenutog obaveštenja na zvaničnom veb-sajtu dodatno zabrinjava imajući u vidu da je jedan od sudija koji podnose tužbu, Ramiz Azizi, takođe i predsednik Osnovnog suda u Gnjilanu. To znači da je na čelu ove institucije i da je upotrebio svoj položaj u svojstvu predsednika suda da ostvari privatni interes, stvarajući utisak u javnosti da je Osnovni sud u Gnjilanu stao na stranu sudija koje podnose tužbu protiv organizacija civilnog društva.

Na konferenciji za novinare Osnovnog suda u Gnjilanu početkom februara 2022, Azizi nije odgovorio na pitanja aktivista o stavu suda prema tužbi sudija protiv aktivista. Umesto toga, on je rekao: “Videćemo se na sudu” i “Jeste, ja sam gazda ovde”.

U međuvremenu, sud još nije objavio zvanično saopštenje o oslobađajućoj presudi, uprkos tome što ima ustavnu i zakonsku obavezu da to učini, ali i uprkos brojnim zahtevima za pristup ovim informacijama od strane organizacije QIKA. Aziz je na konferenciji za novinare ukratko odgovorio na pitanje o tome zašto im nije dozvoljen pristup presudi. On je rekao da u predmetu učestvuje maloletno lice, kao i da je u pitanju porodično nasilje i “da će i oni koji su objavili [oslobađajuću presudu] takođe odgovarati za to”. U stvari, žrtva u ovom slučaju nije maloletno lice, jer je imala 19 godina i optužba se ne odnosi na porodično nasilje, već na silovanje.

Kao da tužba sudija protiv organizacija i saopštenje koje je objavio sud predstavljaju očajnički pokušaj da se uguši kritika. Takođe, kao da je u pitanju poruka poslata i drugima da ne smeju javno da kritikuju sudske odluke i da će, ako to čine, proći isto kao KLI i QIKA. Ovaj pokušaj postaje još upadljiviji ako uzmemo u obzir činjenicu da Sudski savet Kosova još nije okončao disciplinski postupak protiv sudija zbog izricanja seksističke presude.

KLI i QIKA su javno izneli stav da neće posustati u javnom angažmanu i da se ne boje tužbe.

Rad organizacija civilnog društva i medija koji obaveštavaju javnost o ovakvim odlukama, kao i potenciranje da nadležni polažu račune za svoje ponašanje, i dalje predstavljaju ključan element za emancipaciju društva i iskorenjivanje patrijarhalnog mentaliteta koji preovlađuje u kosovskom društvu i kosovskim institucijama.

Albanski rečnik definiše glagol “emancipovati” na sledeći način: “odbaciti predrasude, beskorisna uverenja, itd., koja potiskuju moje razmišljanje i koja me sprečavaju da se razvijam i da delujem kao član progresivnog društva”. Upravo to KLI i QIKA rade.

Naslovna ilustracija: Atdhe Mulla / K2.0.