“Već se nekoliko godina žalim da se ovaj dijalog pretvorio u zlostavljanje. Ovo je više dijalog koji opravdava političku klasu u obe države i u nekoj meri služi unutrašnjim političkim ciljevima.”

Ovo je bilo mišljenje aktuelnog premijera Ramusha Haradinaja (Ramuša Haradinaja) kada je govorio za Deutsche Welle (Dojče vele) pre godinu dana, dok je bio pritvoren u Francuskoj po  Interpolovom nalogu za hapšenje koji je izdala Srbija.

Haradinaj, koji je tada bio u opoziciji, tvrdio je da dijalog između Kosova i Srbije služi da bi se sačuvali korumpirani režimi. “Opasnost na Balkanu potiče od korumpiranih i kriminalizovanih političkih elita koje sarađuju da bi se održale na vlasti”, tvrdio je. “Dijalog bi trebalo ukloniti iz ovih agendi. Ako dijalog služi da bi se očuvala vlast, onda je to vrlo opasno.”

Nekoliko meseci nakon što je oslobođen, Haradinaj je postao premijer Kosova. U svojoj novoj ulozi šefa vlade, Haradinaj ima šansu da utiče na dijalog, da počisti proces koji je smatrao toliko štetnim i korumpiranim duže od godinu dana.

Haradinaj dosad nije jasno istakao svoju viziju o tome kako će to učiniti, sem što je ponavljao često citiranu mantru kosovskih političara na vlasti da “dijalog nema alternativu”. On je, međutim, postavio bivšeg šefa osoblja, Avnija Arifaja, za novog glavnog pregovarača.

Prekid tišine

Pregovori su zaustavljeni kada je ubistvo Olivera Ivanovića prekinulo prvi sastanak između dveju strana početkom ovoga meseca. Srpska delegacija je nagovestila da su slabe šanse da će nastaviti sa pregovorima dok se ne odgovori na neka pitanja o slučaju. Kada se vrate za pregovarački sto, dve strane će ponovo pokušati da “normalizuju” odnose, što je nešto što pokušavaju još od marta 2011.

Na Kosovu se napredak u ovoj oblasti obično gleda sa skepsom. Napetosti sa Srbijom često nastaju od početka dijaloga, dok kritičari naglašavaju kampanju protiv članstva Kosova u Unesku, zloglasni “incident sa vozom” i Haradinajevo hapšenje kao dokaz da dijalog nije uspeo da stvori ‘normalizovan odnos’.

Kako je Agron Bajrami, glavni urednik u kosovskom dnevnom listu Koha ditore, sročio za K2.0: “Dijalog u kom učestvujemo proizvodi ništa više sem napetosti i nema normalizacije. Ko je poslao voz prošle godine? Ko je ometao članstvo Kosova u Unesku? Isti ljudi koji već sedam godina sedaju i pričaju o normalizaciji! Ne možemo da se ponašamo kao da je sve u redu, kada ništa ne deluje da je u redu.”

Edita Tahiri je bila glavni pregovarač punih šest godina. Ona smatra da Srbija i dalje živi u “hegemonističkim snovima”. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

U nekom smislu, dve strane deluju udaljenije jedna od druge nego kada su počele da pregovaraju. U razgovoru sa K2.0 iz decembra 2017, Arifajev prethodnik u svojstvu glavnog pregovarača, Edita Tahiri, koja je vodila pregovore od 2011. do 2017. opisala je svoje kolege kao nevoljne za kompromis i željne dominacije.

“Srbija nije voljna da se posveti miru ili dobrosusedskim odnosima, i dalje živi u hegemonističkim snovima”, rekla je. “Ako odluka međunarodne zajednice nije postojala usled rezolucije Generalne skupštine UN septembra 2010, Srbija ne bi prihvatila razgovore sa Kosovom, jer i dalje ima kompleks inferiornosti zbog poraza u ratu na Kosovu.”

U ime Evrope?

Bitno je, pak, upamtiti zašto su dve strane uopšte počele pregovore. Kako je Tahiri izjavila za K2.0, “posle svakog rata dolazi mir i ovaj dijalog postoji u tom smislu. On ima konačan cilj da uvede mir i recipročno priznanje između dveju država”.

Jasno je da pitanje međusobnog priznanja nije vizija koju deli predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je prošle nedelje reporterima izjavio na samitu u Davosu da “ako je dijalog da priznamo Kosovo — onda hvala, doviđenja”.

Međutim, postoje oblasti gde je njihov diskurs više harmoničan. “I Kosovo i Srbija bi trebalo da razmišljaju o budućnosti, kako nove generacije ne bi nasledile sukob između naših država”, Tahiri je izjavila za K2.0. “Evropske integracije zahtevaju od svake države koja teži članstvu u EU da ima dobrosusedske odnose i da nema otvorena pitanja sa susedima.”

Njena izjava je povezana i sa Vučićevim autorskim člankom za Blic od prošlog leta, u kom on tvrdi da pitanja u vezi sa Kosovom “ne smemo ostaviti našoj deci”.

A tu je i tema evropskih integracija. Vlada za vladom na Kosovu i u Srbiji stalno ponavljaju svoju dugoročnu posvećenost budućem članstvu u Evropskoj uniji, ali se čini da je pristupanje ovoj zajednici nemoguće usled postojećih odnosa.

Nova strategija o proširenju EU, pod nazivom “Kredibilna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan” biće objavljena 6. februara. U radu objavljenom u januaru, Istraživačka grupa za balkansku politiku (Balkans Policy Research Group), sa sedištem u Prištini, otkrila je nacrt strategije: “Sveobuhvatna normalizacija odnosa u formi pravnoobavezujućeg sporazuma je hitno potrebna i ključna za evropsku perspektivu Kosova i Srbije, i regiona kao celine”.

U tom smislu Tahiri veruje da je dijalog bio ponajviše u interesu Kosova, jer je utabao stazu evropskim integracijama i legitimnosti suvereniteta Kosova. “Briselski dijalog je direktno doprineo Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) potpisanog sa EU, a Kosovo je otvorilo poglavlje o ugovornim odnosima sa EU i zvanično je ušlo u proces evropskih integracija”, rekla je Tahiri.

Tahiri opisuje dijalog kao “međunarodnu obavezu” i ističe činjenicu da pet država-članica EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost podržavaju SSP, delimično zbog posvećenosti Kosova dijalogu. “Naša posvećenost dijalogu poboljšala je imidž naše države koja je posvećena miru i stabilnosti u regionu”, navela je.

Novinar Enver Robeli veruje da su na Kosovu uloženi napori da bi se dijalog iskoristio za popravljanje narušenih ugleda, ali više za pojedince nego za državu. Fotografija: Boris Muller (Miler).

Enver Robeli, urednik rubrike za spoljne poslove u dnevnom švajcarskom listu Tages-Anzeiger (Tages-ancajger), saglasan je sa stavom Tahiri da je dijalog obavio dobar posao za odnose sa javnošću, iako smatra da se on više vrteo oko pojedinaca nego oko države. On veruje da je kosovska država ušla u razgovore prihvatajući uslove zbog kojih je izgubila prednost tokom pregovora.

“Razlog za ovo neodgovorno ponašanje kosovske strane jeste da diskreditovani kosovski lideri žele da izgledaju ‘umereno’ pred međunarodnom zajednicom i da budu garancija mira i pravljenja sporazuma sa Srbijom”, Robeli je izjavio za K2.0. “U zamenu za svoje ‘umereno’ ponašanje, ovi lideri očekuju podršku međunarodne zajednice, amnestiju ili privilegovani tretman”, kaže Robeli. Agron Bajrami, ipak, odbacuje tvrdnju Tahiri da je dijalog uveo Kosovo u evropske integracije. On tvrdi da je dijalog oduvek kosovskoj javnosti predstavljan kao sredstvo Srbije da prizna Kosovo i da uđe u Evropsku uniju. “Dok je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU, Kosovo nije priznato od Srbije ili pet država iz EU koje ga i dalje ne priznaju, niti se nalaze u procesu evropskih integracija”, izjavio je za K2.0.

Srbija je počela pregovore za pristupanje uniji u januaru 2014. i otvorila 10 poglavlja, dok ostaje još 25 drugih. S druge strane, Kosovo ostaje jedini potencijalni kandidat i nije zvanično počelo proces pristupanja. Izveštaj EU Observer-a (Posmatrača EU) od 30. januara govori da je, u svetlu usvajanja pomenute strategije o proširenju, španska država poslala nezvanični dokument Evropskoj komisiji gde izjavljuje da “Kosovo nije deo procesa proširenja”.

Ako se na dijalog gleda kao na političko oruđe, Bajrami veruje da ga je Srbija onda mnogo efikasnije koristila od Kosova. “Ono što se desilo jeste da je Srbija napredovala ka EU od procesa dijaloga, dok kosovski put ni dan-danas nije jasan — kako nijedan od 5 ‘nepriznavača’ iz EU nije priznao Kosovo, kao što ni Srbija nije ništa bliže priznavanju Kosova”, rekao je.

Član Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i poslanik Samoopredeljenja, Visar Imeri, smatra da, umesto što koristi dijalog — dijalog je iskoristio državu Kosovo. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ovakav stav deli nekadašnji lider opozicione partije Samoopredeljenje i aktuelni poslanik u Skupštini Kosova, Visar Imeri. “Od 2011, Republika Kosovo nije bila normalna suverena država koja koristi dijalog da bi unapredila svoje interese i svoja prava, i da unapredi odnose sa drugim državama”, Imeri je izjavio za K2.0 u decembru 2017. “Umesto toga, ovo je država koju dijalog iskorišćava.”

Bivša šefica pregovaračkog tima, Tahiri, vidi da je bilo koristi od dijaloga, posebno kada je reč o konsolidaciji Kosova. “Zbog briselskog dijaloga, suverenost Kosova je konsolidovana umnogome na severu Kosova”, tvrdi ona. “Danas imamo policiju, pravosuđe i carinu na severu države, a raspustili smo srpske paralelne strukture.”

Bajrami smatra da, u tom smislu, suština dijaloga nedostaje. On tvrdi da se pitanja o kojima se govorilo više tiču internog uređenja Kosova nego međudržavnog dijaloga. “Integrisati sever, raspustiti paralelne strukture… Ovo su interna kosovska pitanja”, rekao je.

Sporazumi o ovim pitanjima izazvali su nesporazume u pogledu primene dogovorenog. I Kosovo i Srbija se stalno međusobno optužuju da su namerno odlagali primenu i da nisu uspeli da sprovedu sporazume u delo, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština i raspuštanje paralelnih struktura na severu Kosova.

Pregled stanja iz septembra 2017. o sprovođenju dijaloga između Kosova i Srbije od autora sa Kolumbijskog univerzitetskog instituta za studije ljudskih prava naglašava opstrukcije obeju država u sprovođenju sporazuma postignutih u Briselu.

Za Bajramija, domaćin dijaloga, Evropska unija, trebalo je da nauči da ne računa na sporazume lidera, jer sprovođenje na terenu zahteva veće jedinstvo domaćeg stanovništva u obema državama, a posebno na Kosovu.

“[Hashim] Thaci (Hašim Tači) je potpisao sporazum 2013. kojim je predviđeno osnivanje Zajednice srpskih opština, ali smo videli šta se dogodilo — on nije imao moć da to sprovede u delo”, izjavio je Bajrami za K2.0. “EU je trebalo da nauči, posebno u protekle dve ili tri godine, da ni Tači ni Vučić nemaju moć da nametnu sporazume, posebno Tači.”

Uprkos tome što su Tači i Vučić dospeli na predsedničke pozicije u proteklim godinama, dosta se raspravlja o njihovom kontinuiranom učešću u dijalogu, gde obojica potvrđuju svoju volju u sledećoj fazi dijaloga.

Sastojci koji nedostaju

Sledeća faza je označena kao “normalizacija i pomirenje”, dok za ovo drugo i Bajrami i Robeli smatraju da nedostaje u dijalogu. Pored prikrivenih motiva za koje smatra da postoje u kosovskoj delegaciji, Robeli veruje da postoji odsustvo političke volje kod pomirenja na srpskoj strani.

“Pomirenje je proces i nije spontani čin, ali za to vam je potrebna politička volja, spremnost da se međusobno poštujete i da učite iz prošlosti”, izjavio je za K2.0. “Da li je Srbija ostvarila ovo? Uopšte nije. Zaista, postoji tendencija rehabilitacije ključnih aktera Miloševićevog režima.”

Glavni urednik Koha ditore, Agron Bajrami, kaže da postoji odsustvo pomirenja u dijalogu, delimično zbog izostanka percipirane pravde u pogledu događaja iz prošlosti. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Bajrami ističe da izostanak pravde kreira teške uslove za pomirenje. “Pomirenje i mir ne mogu da se dese bez pravde”, izjavio je. “Čovek se miri kada postoji satisfakcija da je pravda zadovoljena prema zločinima iz prošlosti. Kako pomirenje može da se desi kada izostaje izvinjenje za ono što se desilo u prošlosti?”

Imeri je saglasan sa ovim stavom i dodaje da je Samoopredeljenje oduvek govorilo o potrebi za preduslove kako bi se onda održao dijalog sa Srbijom. “Izvinjenje za ratne zločine počinjene na Kosovu predstavlja prvi korak, ali moramo i da razgovaramo o reparacijama za ratne zločine i sve žrtve za koje Srbija nikada nije pokazala volju da o njima razgovara”, kaže Imeri.

Šta dalje

Bez obzira na kritike, Imeri, Bajrami i Robeli svi veruju da je od ključnog značaja za mir da se vodi dijalog sa Srbijom. “Ne mislim da dijalog ima alternativu i moramo da razgovaramo, jer u suprotnom imamo rat”, Imeri kaže. “Međutim, mislim da, kada kažem da dijalog nema alternativu, ne bi trebalo da znači da ne postoje alternativni dijalozi.”

Imeri smatra da taj alternativni dijalog nije ključan za budućnost Kosova. “Mislim da ne radimo u korist dijaloga, regiona ili Kosova ako dijalog sa Srbijom shvatimo kao neophodni uslov za postojanje državnosti Kosova”, rekao je. “Treba nam dijalog, ali ne takav koji bi bio preduslov za naše postojanje.”

On dodaje da bi trebalo razjasniti ono o čemu se pregovara. “Ako vi i ja ne možemo da se saglasimo o onome što je dobro, onda je uzaludno debatovati o ‘dobrom životu’ jer razgovaramo o dvema različitim stvarima i mislim da je ovo bio najveći problem u razgovorima između Kosova i Srbije.”

Prema Robelijevom mišljenju, dijalog može da napreduje tek kroz pomirenje, što je dostižno samo onda kada se dve države emancipuju i udalje od svojih političkih elita. “Trenutno u obema državama vladaju populistički lideri — čiji je glavni interes da obogate svoje političke klanove”, izjavio je on za K2.0.

Neizvesno je kada će početi sledeća faza dijaloga, ali se čini da njegov uspeh deluje bitnije i teže od bilo kog perioda ranije, gde se pomirenje pridodaje kao zadatak u normalizovanju odnosa. Samo će vreme pokazati da li će predstavnici dveju država moći da ostvare to. K

Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.