‘Ukrašavanje uliva život’
Veličanstveni kraj godine u Bistražinu i Petrušanu.
Nema posebnog datuma za početak ukrašavanja kuća, dvorišta, trgova i crkava za praznike krajem godine. Čovek prosto oseti da je došlo vreme da se to uradi. Krajem novembra, u suton, u velikim gradovima poput Prištine, Prizrena, Peći, Uroševca, Gnjilana, Đakovice, ali i u manjim mestima kao što su Klina i Suva Reka, svetla se uključuju.
Međutim, jedinstvena i stara tradicija može se videti u dva sela nadomak Đakovice, Bistražinu i Petrušanu.
Opština Đakovica, u kojoj su ova sela smeštena, graniči se sa Orahovcem. Most Fshajt pruža se preko reke Drim i čini granicu između dveju opština. Iza ovog mosta nalaze se dva sela. Noću zimi lako ih je videti zahvaljujući osvetljenju iz porte i sa krsta postavljenog povrh Crkve Gospe od Krunice, na visini od 52 metra.
Iako se u gradovima ukrasi postavljaju tek nakon što neka firma dobije tender, u ova dva sela sve što se desi potiče od samih meštana. Ukrašavanje počinje četiri sedmice pre Božića, perioda poznatog kao Advent.
“U duhovnom i verskom smislu imamo Advent, gde se za četiri uzastopne nedelje pali sveća i moli u crkvi”, kaže Don Lush Sopi. Don Lush ima 60 i kusur godina i paroh je u Bistražinu i prvoj Crkvi Gospe od Krunice.
“Sveće se koriste kao ukrasi i duhovno se tako spremamo za predstojeći Božić. Ipak, spoljno uređivanje je od velikog značaja jer nas ono jača iznutra”, kaže Don Lush koji, dok traju ove četiri sedmice, putuje sa još 11 paroha po crkvama u đakovičkoj opštini da pruži priliku vernicima da se ispovede. “Nakon teške godine, praznici nam olakšaju život, oslobode nas i opuste mentalno”, kaže on.
Pre 30 godina, kao tridesetogodišnjak, Don Lush se upustio u zadatak da uradi nešto drugačije. Rođen u selu po imenu Binač, opština Vitina, počeo je svoju parohijansku misiju u selu Zlokućane, opština Klina, gde je proveo 18 godina. U Bistražinu služi već tri godine. “Mogu ponosno da kažem da ovo selo ima najlepšu crkvu u celoj državi”, kaže Don Lush, prekidajući razgovor da bi podelio sveće vernicima koji ih nose da ih zapale na groblju za Badnje veče.
U Zlokućanima, opština Klina, meštani od 1992. ukrašavaju veliki hrast u crkvenom dvorištu.
“Nikada to nisam spominjao, radi skromnosti, ali na Kosovu sam ja bio prva osoba koja je ukrasila crkveno dvorište u Zlokućanima. Videvši kako se to radi na drugim mestima, odlučili smo da treba da ga ukrasimo u saradnji s mladima. Pre toga, koliko je meni poznato, to nigde nije rađeno”, kaže Don Lush.
Pošto je to dotle bilo neviđeno, ukrasi su svima privukli pažnju.
“Bilo je vrlo zanimljivo. Taj putni pravac spaja Klinu sa Istokom i Đurakovcem; tuda prolaze brojna vozila. Kada smo ga ukrasili, nije bilo autobusa koji se nije zaustavio da se putnici slikaju i da posmatraju. To je tada bilo nezamislivo. Imali smo vrlo veliki hrast, star 150 godina, koji smo ukrasili. Posle toga smo ukrasili i crkvu i crkveno dvorište. Izgledalo je savršeno”, kaže on.
Volonteri u Crkvi Gospe od Krunice
Pored Dona Lusha sedeo je Lekë Tuci (46), vođa ekipe koja ukrašava crkvu i crkveno dvorište.
“Oduvek sam bio ovde. Unutrašnjost crkve ukrašavamo odavno, dokle moje sećanje dopire. Moj brat je, na primer, oduvek po svom nahođenju uređivao scenu rođenja Isusovog, a da mu se niko nije mešao u posao. Oko 2001. ili 2002. počeli smo više da ukrašavamo crkvu”, počinje da objašnjava.
Uzima telefon u ruke i pokazuje grupno ćaskanje u kom međusobno komuniciraju.
“Često se ovde sabiramo, ali ovo nam je grupa u kojoj se dogovaramo da se sretnemo i počnemo. Svi se odjednom sjate. Nekada je bilo više omladine, ali dobro sarađujemo sa svima koji su i dalje ovde”, kaže Tuci, čija se kuća nalazi tek nekoliko metara od crkve.
Prema Tucijevim rečima, meštani ovih sela, u koje spadaju i oni islamske veroispovesti, redovno donose napitke i hranu u znak poštovanja njihovog rada. Prema rečima Dona Lusha, čak i pre 30 godina, Albanci muslimani dolazili su u Zlokućane, kada je ovaj kraj prvi put ukrašavan.
Crkva Gospe od Krunice leži na održavanom proplanku usred sela. Okružena kućama sa svih strana, ona je izgrađena u stilu modernističke arhitekture. Građena je početkom sedamdesetih godina prošlog veka po planu arhitekte Prena Krasniqija iz pećkog sela Nepolje. Arhitektura toga doba ostavila je svoj trag — masivni betonski zidovi prekriveni su šestougaonim, ručno klesanim kamenjem.
“Jedan radnik je klesao tri do četiri kamena dnevno dok se gradilo. U pitanju je kolosalan posao”, kaže Don Lush.
Cela crkva je bila okružena osvetljenjem, sve do konaka. Rasveta se prostirala na 1.000 metara i 1.250 svetiljki je bilo raštrkano po dvorištu.
“Da bi se sve ovo odradilo, potrebno je između 25 i 28 radnih dana. Toliko je nama trebalo da ga uredimo ove godine”, kaže Don Lush koji, sem toga što vodi računa o groblju, radi i na ukrašavanju. Oni koji imaju posao pomažu im posle radnog vremena, dok jedna grupa radi intenzivno.
Ove godine, da bi se uštedela struja, Don Lush je sa meštanima utvrdio raspored po kome će se svetiljke uključivati i isključivati.
“Znamo da vlada energetska kriza. Prema tome, svetla su uključena od 16.30 ili 17.00 sve do 23.00”, kaže sveštenik, pre nego što ga Tuci prekida da ispriča priču.
“Jedne večeri sam svratio oko jedan ujutru i svetla su bila ugašena. Vozilo se zaustavilo u blizini i neki ljudi su ušli u dvorište. Zaustavio sam ih i upitao zašto su ušli; oni su mi rekli da su hteli da vide svetiljke. Ja sam ušao i uključio ih. Oni su se slikali i otišli; potom sam ih isključio”, kaže Tuci.
Troja vrata vode unutra, u prizemlje crkve. Tuci je insistirao na tome da treba da vidimo drugi sprat, gde su pre nekoliko decenija postavljeni vitraži. Za razliku od prizemlja, oni su ručno rađeni u blokovskom obliku. Kada se svetlost odrazi na ove prozore, liči na omot čuvenog albuma grupe Pink Floyd, Tamna strana meseca.
“Mi smo bili prvi koji su izgradili malu drvenu kolibu [gde su služeni napici]. Počeli smo tako što smo se okupljali tamo, pili čaj, kafu, toplu čokoladu i kuvano vino. Napitke prodajemo jeftino, a zaradu koristimo za potrebe crkve; na primer, da kupimo svetiljke”, kaže Tuci.
Toga dana su se u crkvi obavljale pripreme jer se očekivalo da će se uveče, za Božić, okupiti više od 400 vernika. Kaluđerica i volonter postarali su se da sve bude kako treba.
Bele linije na kružnom plafonu crkve podudarale su se sa vitražima koji su spoljnu svetlost pretakali u boje. Pored kafenastih sedišta nalazila su se dva balkona za vernike i crkveni hor.
“Papa Jovan Pavle Drugi, sveti čudotvorac Padre Pio, Gospa od Krunice, po kojoj je naša crkva dobila ime, Majka Tereza, a za njima četiri apostola: Matej, Marko, Luka i Jovan”, kaže Don Lush, ističući imena onih prikazanih u vitražu.
“Vidite da na ovoj statui Hristos ima ranu na prsima? Pa, pogledajte sada vitraž kod Hrista. Vidite li kako se rupa nalazi na istome mestu? Tu je prošao metak iz prošlog rata”, kaže Don Lush, koji sada priprema ukrasnu ploču na kojoj će stojati objašnjenje porekla rupe.
Crkva koja svakome privuče pažnju
Idući uzanim putevima, oko 6,5 kilometara udaljeno od Bistražina, nalazi se selo Petrušan. Retki su mediji na albanskom jeziku koji nisu slali novinarske ekipe ili objavljivali vesti o ovom selu. Selo privlači ljudima pažnju zbog ukrasa na crkvi.
U Petrušanu, pokraj puta, velika kuća takmičila se sa mesečinom koja je bleštala iz otvorenog neba. Cela kuća je osvetljena svetiljkama. Osvetljeni borovi povezivali su kuću sa glavnom ulicom koja je, takođe, bila osvetljena. Jeleni u obliku svetiljki bili su raštrkani po velikom dvorištu. Zatvorene roletne značile su da nikoga nema kod kuće. Zatvorene roletne su česta pojava i vide se u svakoj drugoj kući. To znači da veliki broj članova dijaspore potiče iz ovih sela.
U blizini Petrušana očigledna je jačina ovih svetala u kombinaciji sa svetlima iz Crkve Svetog Josipa Radnika. Pravac iz centra sela koji je prolazio pored škole vodio je do crkve. Tunel sa svetiljkama postavljen je na ulazu. Stabla lipa i borova bila su uvijena u svetiljke. S leve strane ulaza nalazila se scena rođenja Isusovog. Malo dalje niz ulicu iz male drvene kolibe prodavali su se topli napici.
Kaluđerica je završavala poslednje pripreme, dok nas je paroh Don Marjan Uka (39) dočekivao. On je iz sela Stubla kod Vitine putovao u Klinu, Prizren, Budisavce — da bi se konačno, 2017. godine, nastanio u Petrušanu.
“Ukrašavanje crkve i dvorišta započeto je između 2008. i 2009. godine. Od 2017. naovamo uveli smo velike promene, okitili lipe, borove, a od 2018. do 2019. Petrušan je doživeo veliki priliv posetilaca i to ne samo sa Kosova”, kaže Don Marjan.
Zbog deljenja fotografija iz ove crkve na društvenim mrežama Petrušan je postao omiljeno decembarsko odredište hiljada posetilaca. Ipak, da bi se to postiglo, posao u tu svrhu počinje mnogo ranije.
“Da budem iskren, odmah počinjemo razgovore o pripremama za januar. Imamo oko 50 volontera koji pripreme započinju već tokom avgusta i septembra. Nakon toga, sav posao se završi za tri nedelje”, kaže mladi sveštenik, koga novinari saleću radi intervjua u vreme praznika.
Niko nije očekivao da bi Petrušan mogao postati zimska turistička destinacija, jer je sve počelo kao inicijativa meštana.
“Nismo to očekivali jer nismo znali u šta se upuštamo. Sada imamo još veću odgovornost jer svi imaju veća očekivanja od nas. Nije nam bila namera da sve ukrasimo da bismo privukli ljude, već smo postavili ukrase radi meštana”, kaže Don Marjan, kome je stalo do toga da ukrase naziva božićnim dekorom, iako i novogodišnje svečanosti imaju koristi od ovoga.
Medijska kuća Euronews je 2021. uporedila ukrašavanje u Petrušanu sa onim u Vašingtonu i Moskvi, što se smatraju nekim od najlepše ukrašenih destinacija za Božić.
“Izvanredno — nešto čime treba da se ponosimo. Isto tako je obeshrabrujuće jer, kada se takva poređenja prave, onda treba država da iskorači i doprinese da sve bude još lepše”, kaže on. lma planove šta treba učiniti u tom smeru.
“Dajte da se uloži u Božićnu pijacu. Moj je plan da celi put, od škole do ovog mesta, preraste u pijacu. Ima tu 700 metara gde bi seljani mogli da prodaju napitke, hranu i ostale stvari. Međutim, to ne možemo sami da ostvarimo”, kaže Don Marjan, pokazujući da su sopstvenim snagama postavili 1.000 svetiljki i osvetljenje u dužini od 1.200 metara na stablima i drugde.
Kao i u Bistražinu, vernici u Petrušanu doniraju novac za kupovinu ukrasa. Prodaja napitaka u kolibama predstavlja izvesnu pomoć. Prodaja im omogućuje da izračunaju približni broj posetilaca; koriste broj čaša kao način da izbroje posetioce. Ove brojke ukazuju na to da je — između 2020. i 2021. godine — bilo više od 20.000 poseta i više od 13.000 poseta pre Božića 2022.
Računi za struju u tom periodu jesu veći. I Petrušan se prilagođava uslovima nastalim usled energetske krize — osvetljenje se drži uključenim kraće i često kupuju energetski efikasne svetiljke. Međutim, nisu u mogućnosti da minimizuju potencijalnu štetu pričinjenu na svetiljkama, a što je nemoguće izbeći usled kiše ili lošeg kvaliteta samog materijala.
“Uvek kupujemo one kvalitetnije, svetiljke koje povezujemo sa energetski efikasnim sijalicama i debelim kablovima. Ipak, manje svetiljke ne mogu da izdrže celu sezonu. Od 1.000 svetiljki, kada ih poskidamo, tek na oko 200 nije pričinjena šteta. Međutim, velika ulaganja smanjuju naš budžet za narednu godinu”, objašnjava Don Marjan. Ovogodišnje pripreme koštale su 6.500 evra.
Don Lush kaže da su borovi iz planina posečeni i doneti uz dozvolu šumske službe.
Đakovica izvire iza sela
Nekoliko kilometara dalje, Đakovica, gradić kome ova sela pripadaju administrativno, takođe je ukrašena. Glavni gradski park, ispred Palate kulture “Asim Vokshi”, preobražen je u praznični trg.
Natpis 2023 ispisan je bleštavim svetiljkama, što je upozorenje da se odbrojavaju poslednji dani 2022. Veliko borovo stablo okruženo je malim drvenim kolibama.
Među svim tim osvetljenjem mogle su se videti siluete ljudi koji hodaju, slikaju se i kupuju tople napitke iz koliba. Atmosfera je bila prava pravcijata praznična. Opština Đakovica je postavila sve ukrase uz pomoć privatne firme, to jest ugovora u vrednosti od oko 29.000 evra.
Adhurim Haraqija, Đakovičanin i zaposleni u pomenutoj firmi, radio je na ovom projektu sa timom iz opštinske uprave.
“Radili smo na tome da u grad dovedemo prazničnu atmosferu pomoću ukrasa. Međutim, posebnu pažnju smo posvetili okvirima od gvožđa kako bi bili stabilni i bezbedni, jer će deca posvuda da se kreću”, kaže Haraqija koji je zadužen i za održavanje.
I ranije je bio angažovan na ukrašavanju Đakovice, a ukrašavao je i Peć i slao ukrase u albanski grad Bajram Curi.
Ako se zadubite u javne ugovore, primetićete da su gradske uprave mnogo više od Bistražina i Petrušana potrošile za novogodišnju dekoraciju. Prizren je potrošio više od 36.000 evra, Podujevo više od 19.000 evra, a Drenica skoro 10.000 evra.
Neki više, a neki manje, kao što Don Lush kaže, “nema svaka crkva isti budžet, neki ukrase više — neki manje. Ali to je dovoljno, jer vam ukrašavanje uliva život i smiruje vas”.
Svetiljke i ostala dekoracija u Petrušanu i Bistražinu ostaju uključeni sve do 6. januara, a vraćaju se u bleštavom stilu, puni svetla i života, krajem naredne godine.
Naslovnica: Atdhe Mulla / K2.0.
