Arben Hajrulahu nikada ništa nije radio na lakši način. Kao profesor na katedri za političke nauke na Univerzitetu u Prištini, poznat po višegodišnjim pokušajima razotkrivanja institucionalne nepravde, zbog čega se suočio sa brojnim poteškoćama sa poslodavcima.
Godine 2014. je podržao studentski protest protiv tadašnjeg rektora univerziteta, za koga se saznalo da je objavio “naučni” rad u časopisima koji su, navodno, bili revidirani od stručnjaka u Indiji, što se ispostavilo da je netačno.
Nedavno se ponovo našao u nezgodnoj situaciji sa svojim poslodavcem što ga je vratilo u centar pažnje. U oktobru 2016. godine je razotkrio radnje dekana Filozofskog fakulteta i dva profesora koji su, navodno, pomogli jednom zaposlenom u rektoratu da nezakonito diplomira.
Početkom ove godine, kada se prijavio za unapređenje, odsek za ljudske resurse Univerziteta u Prištini ga nije odabrao iako je stekao sve neophodne akreditive.
Hajrulahu smatra da ima kredibilne dokaze o diskriminaciji nad njim od uprave Filozofskog fakulteta, te da je to direktno povezano sa njegovim preispitivanjem nepravde i manipulacija na Univerzitetu.
Njegovo razotkrivanje navodne korupcije i institucionalnih propusta u najvećoj državnoj obrazovnoj instituciji, pomoglo je da se dođe do specifičnih primera duboko ukorenjenih problema. Crtani film u kom se naglašavaju složenost propusta univerziteta, kontrola nastavnog kadra nad studentima, te administrativna opterećenja koja sputavaju ovo državno telo za obrazovanje da normalno funkcioniše, trenutno kruži društvenim mrežama.
Komentarišući svoje protivljenje, Hajrulahu kaže da, kao građanin, on smatra da je razotkrivanje nepravdi njegova profesionalna dužnost.
Video je deo zagovaračke inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) pod nazivom Open 333, gde se sugeriše da senat Univerziteta igra igru obmanjivanja. Senat je zadužen za poštovanje profesorskog kvaliteta, ali koristi isti format “demokratskih” pravila da bi glasao za nezakonite odluke radi zaštite mreže koja kontroliše Univerzitet.
Komentarišući svoje protivljenje, Hajrulahu kaže da, kao građanin, smatra da je razotkrivanje nepravdi njegova profesionalna dužnost. Kada je upitan da li sebe smatra uzbunjivačem — nekim ko razotkriva jednu osobu ili organizaciju za koju se smatra da je učestvovala u nezakonitim ili nemoralnim radnjama — za K2.0 je rekao: “Sebe smatram profesorom koji pokušava odgovorno i sa akademskim integritetom ispunjavati svoje dužnosti”.
Iako je zbog svoje odluke da razotkrije rđavo ponašanje određenih mreža na Univerzitetu dospeo u središte javne rasprave po ovom pitanju, smatra da neprijavljivanje ovakvih stvari rezultuje preuzimanjem “dela odgovornosti za ovakvo rđavo ponašanje”.
Hajrulahu se prvi put žalio u institucijama, a onda, kada se ispostavilo da su unutrašnje procedure neefikasne, se udružio sa medijima u kojima je dobiju podršku svojih nekadašnjih studenata i novinara. On tvrdi da “u slučajevima u kojima su uprava ili pravosudne institucije bilo nevoljne ili nesposobne da preduzmu mere u bavljenju ovim rđavim ponašanjem i zloupotrebom položaja, mediji preuzimaju ključnu ulogu u preispitivanju ovih manipulatora i ove zloupotrebe”.
Efikasna saradnja između uzbunjivača i novinara je ključna za razotkrivanje slabih institucija ili onih koje su zauzeli nepotizam i posebni interesi. U takvim slučajevima, unutrašnji mehanizmi za razotkrivanje pitanja od javnog interesa su, generalno, disfunkcionalni, dok bi eksterni mehanizmi, poput odlaska na sud, mogli uzbunjivača koštati posla.
Upravo se ovo desilo Abdulahu Tačiju koji je razotkrio zloupotrebu državnih sredstava od jednog zaposlenog u Prizrenu. Nakon što je ova informacija objavljena, tužioci u Prizrenu su optužili Tačija da je zloupotrebio svoj položaj i svoj autoritet, iako je objavljena informacija razotkrila zloupotrebu javnog novca, a brojne organizacije civilnog društva na Kosovu smatrali su je informacijom od javnog interesa. Tači je osuđen i kažnjen sa 5.000 evra.
Kosovski uzbunjivači #1
Džems Vaserštrom je 2007. radio za UNMIK, kada je otkrio dokaze da su dva visoka zvaničnika UN-a uzimala mito za davanje ugovora za izgradnju elektrane na ugalj i rudnika. On je izgubio posao, a pokrenuta je istraga protiv njega zbog rđavog ponašanja.
Nakon dugotrajne sudske rasprave, UN nisu uspele obezbediti neophodnu dokumentaciju za ovaj proces, a Vaserštrom je kompenzovan “simboličnim iznosom novca”. Trenutno je službenik za borbu protiv korupcije u Ambasadi SAD u Kabulu, Avganistan.
Neophodnost uzbunjivača
Od vremena skandala “Watergate”, koji je oborio sa vlasti američkog predsednika Ričarda Niksona, povela se globalna debata o curenju informacija i uzbunjivačima. O ovoj temi se sve vatrenije diskutuje u tehnološkom 21. veku, kada su Vikiliks, Panama pejpers i Edvard Snouden bacili svetlo na mahinacije vlada. Bez obzira na njihov sadržaj, sve ove procurele informacije imaju nešto zajedničko: saradnju sa novinarima u razotkrivanju nepravdi.
Jedan od najvećih izazova za novinare na Kosovu je nedostatak pristupa informacijama. Institucije na Kosovu su često netransparentne i čine da pristup informacijama za novinare bude komplikovan, što znači da je interakcija između novinara i uzbunjivača od ključne važnosti. Javnost treba da je zahvalna uzbunjivačima za neke od ovih krupnih priča; oni su ti koji se često suočavaju sa pretnjom davanja otkaza.
Propisi koji su na snazi na Kosovu pružaju garancije za uzbunjivače. Postoji šest dokumenata koji bi mogli ponuditi zaštitu: Zakon o zaštiti doušnika, Zakon o zaštiti od diskriminacije, Zakon o borbi protiv korupcije, Zakon o Obaveštajnoj službi Kosova, Zakon o poverljivim informacijama i bezbednosnim proverama, kao i Krivični zakonik Kosova.
Kosovski uzbunjivači #2
Marija Bamije, tužiteljka Euleksa, avgusta 2014. je dobila informaciju da joj ugovor neće biti produžen u ovoj organizaciji uprkos impresivnom rekordnom broju donesenih presuda, a nakon što je otkrila dokaze o mogućem uzimanju mita na najvišim nivoima u ovoj misiji.
Euleks je otada bio optuživan da je pokušavao da je ućutka, dok ona nastavlja da radi na ovom slučaju kroz sud, tužeći Euleks i Ministarstvo UK za Komonvelt i spoljne poslove. U svojoj poslednjoj izjavi, ona je upozorila da će ovu stvar odvesti pred Evropski sud za ljudska prava.
Kako stvari trenutno stoje, Zakon o zaštiti doušnika ne ispunjava standarde Saveta Evrope ili Evropskog suda za ljudska prava (ECHR). Kao prvo, za razliku od ECHR-a, koji razdvaja uzbunjivače od zaštite svedoka, zakon na Kosovu ne pravi takvu razliku. Time se i uzbunjivanje ograničava na unutrašnje istrage, jer samo reguliše uzbunjivanje unutar institucija, a ne ono u medijima ili drugom spoljnom telu.
Kuštrim Istrefi, advokat za ljudska prava na međunarodnom planu, smatra da bi uzbunjivanje trebalo omogućiti široj publici. “Sloboda izražavanja omogućuje uzbunjivačima da otkriju službene tajne u slučajevima kada je javni interes ugrožen ili oštećen”, kaže Istrefi. “Ali samo pod uslovom da određena informacija ode direktno nadležnim vlastima. Mora postojati nota javnog interesa u toj informaciji i ona mora biti autentična.” Kao dodatak ovome, ECHR smatra da je motiv uzbunjivača ključni činilac kada se odlučuje o tome da li je dozvoljeno otkriti službene tajne.
Pored bezbednosnih i zakonskih izazova, postoji manjak znanja i volje kod institucija da omoguće da uzbunjivanje profunkcioniše, čak i na unutrašnjem planu. Otpuštanje Abdulaha Tačija sa radnog mesta i kazna u iznosu od 5.000 evra za razotkrivanje zloupotrebe sredstava, predstavlja čin obeshrabrenja onih koji žele da razotkriju kriminal i korupciju.
Pravni stručnjaci i novinari smatraju da bi uzbunjivači trebali biti zaštićeni u skladu sa tim, te da kosovske institucije trebaju pokrenuti zakonsku proceduru radi promene postojećih zakona da bi obezbedile da pravni okvir bude u skladu sa standardima Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava. K
Kosovski uzbunjivači #3
Murat Mehmeti, zaposleni u Poreskoj upravi Kosova (TAK), u programu “Jeta ne Kosove” 2016. godine je razotkrio informacije o utaji poreza i zloupotrebi javnog novca. On je to hrabro učinio, odbijajući sakriti svoje lice i ime. Rukovodstvo TAK-a je kasnije vršilo pritisak na njega da promeni svoj stav po ovom pitanju.
Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.
