Svako ko je pokušao, barem jednom, da pozove ljude na demonstraciju, vrlo dobro zna osećaj tobožnjeg neuspeha, kada se “nevelik” broj ljudi odazove. U poslednjim danima i satima pre protesta vodi se rasprava o brojkama. Da li će doći? Koliko će ih doći? Da li će trg biti ispunjen? Šta ćemo reći medijima ako broj demonstranata bude “mali”? To je brutalni i nepravedni pritisak koji se vrši na inicijatore građanskog aktivizma na Kosovu. Time se ideja o mobilizaciji i akciji svodi na puke brojke. Ovaj pritisak vrše različiti ljudi, ne samo oni na vlasti, koji se pretvaraju u zaštitnike koji najavljuju propale građanske inicijative. Nazivaju ih propalima samo zbog broja ljudi koji su fizički prisutni na datoj demonstraciji.

U prethodnih nekoliko godina, mnoge dobre građanske inicijative na Kosovu suočile su se sa ovim tobožnjim zaštitnicima legitimiteta koji su uspeli da isuše ove inicijative dok su one još u svojim ranim fazama. Prvo pitanje koje treba da postavimo sebi jeste: Da li su zahtevi jedne građanske inicijative delegitimizovani ako se “mali broj” ljudi pojavi na protestu? Drugo pitanje, koje je povezano sa prvim, jeste: Koliko ljudi treba da prisustvuje protestu da bi protest bio smatran uspešnom manifestacijom? Pet hiljada? Pedeset hiljada? Koji je tačan broj? I, iznad svega, da li bi takva kvantifikacija bila neophodna zarad procene građanskih manifestacija, da bi se one proglasile uspešnim ili neuspešnim, u zavisnosti od broja ljudi na ulicama?

O brojkama

Brojevi jesu važni, što je i prirodno, ali oni zasigurno nisu odlučujući činilac za uspeh jedne građanske inicijative. Broj ljudi koji izlaze na ulice da bi protestovali nije glavni pokazatelj ili determinanta uspeha jedne inicijative u odnosu na materijalizaciju zahteva. Postoje empirijski dokazi koji potkrepljuju ovu tvrdnju. Analize građanskih pokreta širom sveta pokazuju da je doslednost akcija bitan činilac za inicijative, mnogo više od samog broja demonstranata na ulicama. Ukratko, najsigurniji put ka uspehu je kontinuitet, bez obzira na broj ljudi prisutnih na demonstraciji. Štaviše, demonstracije na ulici jesu samo jedan metod za artikulisanje zahteva, nisu jedini način. Mnoge inicijative građanskog aktivizma ne koriste metod demonstracija na ulicama.

Tendencija oslikavanja jedne inicijative kao, isključivo, demonstracije, dovodi do tendencije da se građanska inicijativa svede na broj demonstranata na ulicama. Ovakvo svođenje obeshrabruje značajan broj inicijativa na Kosovu. Nažalost, veliki broj ovih tobožnjih zaštitnika legitimiteta inicijativa aktivno promoviše narativ o brojkama. To je tipična taktika svake vlade da kvantifikuje građanski otpor sa brojem demonstranata, a kako bi uništili svaki izraz nezadovoljstva. U okviru ove taktike, mediji su vrlo odane sluge ljudima na vlasti. Oni neguju narativ o brojkama na najpodmuklije moguće načine. Setite se poznatih i kontinuiranih proglasa o moći na Kosovu: “Demonstracije su demokratski čin i mi ćemo poštovati volju tih 200-300 građana koji su danas izašli na ulice”.

Praktični dokazi

Uprkos mnogim strukturnim problemima na Kosovu i ovom brutalnom pritisku od strane tobožnjih zaštitnika koji ovakve inicijative proglašavaju neuspešnima, postoje neki slučajevi građanskog aktivizma na Kosovu koji dokazuju da te brojke nisu sve. Evo nekih od njih.

001 Fotografije: K2.0.

Bioskop Lumbardi — inicijativa osnovana 2008, posle pokušaja Opštine Prizren da uništi bioskop. Otpor za spas bioskopa se nastavlja do dana današnjeg. Tokom ovih osam godina pružanja otpora, korišćene su mnoge metode, premda demonstracije na ulicama nisu jedna od njih. Od kulturnog aktivizma (muzički koncerti, umetnički nastupi), preko pravnih poteza, do lokalnog i međunarodnog umrežavanja, inicijativa da se spase bioskop je proizvela mnoge pozitivne efekte danas. Ovaj prostor danas vodi kulturna zajednica ovoga grada i drugi, dok je bitka za uklanjanje ovog bioskopa sa spiska za privatizaciju u konačnoj fazi. Bioskop, sa imovinskim stanjem nasleđenim od jugoslovenskog zakona, smatran je društvenim preduzećem od strane države Kosovo. Kako je kosovski zakon o privatizaciji stupio na snagu, ovaj bioskop je trebalo da doživi istu sudbinu kao i druga preduzeća. Kulturni prostori, kao što su bioskopi, ne smeju se tretirati kao preduzeća u okviru politike privatizacije, jer tržišna ekonomija predstavlja pretnju po umetnički izraz ako se meri samo i isključivo u pogledu zarade.

Rektor Ibrahim Gaši — nakon objavljivanja informacija da je ovaj rektor objavio rad u lažnom naučnom časopisu kako bi akademski napredovao na Univerzitetu u Prištini, došlo je do reakcija sa svih strana. Ono što je rektora nateralo da podnese ostavku je bilo nešto što je pokrenula mala grupa studenata. Sve je počelo okupiranjem dvorišta rektorata od strane oko 50 studenata koji su veći deo vremena provedenog tu ispunili pevanjem. Njihov pametan potez da tamo ostanu danima, bez obzira na broj demonstranata, bio je ključan za uspeh. Ono što je usledilo jeste postepeni rast otpora koji je, na kraju, doveo do ostavke rektora Gašija. Broj demonstranata nikada nije bio veliki (prema definicijama zaštitnika kada je reč o veličini demonstracija na osnovu brojki), ali je doslednost bila važan činilac u materijalizaciji zahteva za uklanjanje rektora koji je optužen za plagiranje. Ostavka rektora Gašija je bila prvi korak u oslobađanju Univerziteta u Prištini od političkog uticaja i dokaz da je studentski otpor najbolji način da se obezbede autonomija i kvalitet visokog obrazovanja na Kosovu.

Fotografije: EC Ma Ndryshe.

Dženeta — smrt trogodišnje Dženete Gaši u junu ove godine kao rezultat rušenja jedne istorijski važne kuće jeste najtragičniji ishod neuspeha države Kosovo da sačuva kulturno nasleđe. Iako je Dženeta svojim životom platila cenu neodgovornosti institucija, samo se oko 100 ljudi pojavilo na demonstraciji koja je zbog ovog događaja usledila. Posle toga, svi su počeli da govore kako je ova građanska inicijativa, koja je zahtevala krivičnu i moralnu odgovornost, propala. Međutim, ovaj otpor je nastavio dalje sa drugim metodama, pa su se stvari, posle nekoliko meseci, zaista i promenile. Tužilac priprema optužnice za visoke državne zvaničnike, a šest opštinskih direktora u Prizrenu je otpušteno. S druge strane, građanska parnica, koju je pokrenula porodica Gaši, takođe je deo ove inicijative; jedna zastupnička firma je podržala ovu porodicu na volonterskoj bazi. Na kraju, ali ne i najmanje bitno, građani su svoju solidarnost pokazali tako što su skupili oko 20.000 evra; nedavno je izgrađena nova kuća za ovu porodicu, kuća u kojoj će živeti Dženetina majka i Dženetin brat.

Fotografije: EC Ma Ndryshe.

Komšiluk Dardania — 2010. godine, kada je Opština Prizren počela da gradi stambene jedinice u parku komšiluka Dardania, stanovnici tog mesta su se usprotivili ovoj radnji tvrdeći da je Opština prekršila pravne obaveze kada je reč o konsultacijama za građanima. Otpor građana je pružen uz pomoć pravnih sredstava, koristeći administrativne i pravosudne alatke. Ovaj slučaj je dospeo na Ustavni sud i presuda je bila pozitivna. Ona je obavezala Opštinu da ovaj prostor vrati u pređašnje stanje, jer je odlučeno da je zakon prekršen. Ovo je bio tipični slučaj građanske inicijative, bez bilo koje vrste demonstracija ili izlaska na ulice.

Doslednost, a ne brojke

Početkom 2016, politička opozicija na Kosovu je organizovala dve masovne demonstracije na ulicama, sasvim ispunjujući glavni trg u Prištini građanima koji su učestvovali. Ova inicijativa je bila protiv Zajednice opština sa srpskom većinom i procesa granične demarkacije sa Crnom Gorom. U stvari, teško je pronaći veliki trg na Kosovu, pa je tako punjenje trga u Prištini značilo da je to maksimalni broj ljudi koji su mogli da stanu na ulicu. Međutim, reakcija vlade na ovaj potez je bila gotovo nepostojeća, ili još gore od toga; lideri države su čak upotrebili banalne i provokativne izraze reagujući na ovе demonstracijе opozicije.

Ipak, danas se nalazimo na tački gde su dva procesa blizu potpunom neuspehu. Sve je to zahvaljujući doslednosti radnji koje su se dogodile u periodu nakon demonstracija. Da je politička opozicija bila zadovoljna brojem demonstranata početkom godine, Zajednica i proces demarkacije bi, kao politički procesi koje vlada želi da okonča, teško dospeli ovaj nivo delegitimizacije.

Želim da verujem da, kada izraze svoj bes o “malom” broju demonstranata na ulicama, ovi zaštitnici legitimiteta svih inicijativa uglavnom govore radi dobrobiti inicijativa i izražavaju svoju zabrinutost za istu. Možda podsvesno, delujući na podsticaj aktuelnih impulsa, oni dolaze do negativnih i obeshrabrujućih zaključaka i opisa. Značajan doprinos uspehu građanskih inicijativa na Kosovu bi bio kada bi ova vrsta besa bila preobražena u potrebu da se deluje, te ja ohrabrujem ove zaštitnike da preduzmu konkretne korake u pružanju pomoći građanskim inicijativama. Jer, mi se već suočavamo sa dovoljnom dozom tiranije i taktikama manipulisanja brojkama koji služe da bi utišale nezadovoljstvo iskazano građanskim inicijativama.

Broj ljudi na protestima biva fetišizovan

Opsesija da se sudi inicijativama zbog broja ljudi na ulicama koji ih podržavaju jeste štetno za građanski aktivizam na Kosovu.

Hajrulla Çeku