Perspektive | EU

Hoće li Kosovo da položi poslednji test?

Piše - 09.11.2018

Mapiranje rute ka viznoj liberalizaciji kroz Evropski savet.  

Dugo čekanje, iscrpljujući i ponižavajući sati ispred vrata ambasada, stres i bol od prikupljanja desetina papira i novac povučen sa štednih računa da bi se ostvarilo pravo na putovanje kroz Šengensku zonu, naizgled će se uskoro okončati. Kosovo je jedina država u Evropi čijim građanima je i dalje potrebna viza da bi putovali kroz Šengensku zonu, ali bi to konačno moglo da se promeni ako Savet EU glasa za predlog Evropske komisije (EK) koja preporučuje da se ukine vizni režim.

Parlament EU (EP) je 13. septembra odobrio otvaranje pregovora sa Evropskim savetom o viznoj liberalizaciji za Kosovo. Iako su bili povoljni, rezultati glasanja pokazali su oštre podele među državama-članicama EU. Ishod glasanja u EP izazvao je neizvesnost kod građana Kosova koji smatraju da bi Savet mogao da blokira ili da glasa protiv vizne liberalizacije.

Iako su očekivani glasovi protiv došli od država koje i dalje ne priznaju kosovsku nezavisnost, ono što nije očekivano bili su glasovi onih koje smo smatrali prijateljskim zemljama Kosova, kao što su Francuska i Holandija. Od ukupno 628 članova prisutno, 420 je glasalo za, 186 protiv i 22 je bilo suzdržano. Kao što tabela u prilogu pokazuje, Kosovo je dobilo najviše glasova protiv od EP u poređenju sa drugim državama za koje je EP glasao da im omogući bezvizno putovanje.

Iako je zanimljivo tražiti skrivenije odgovore, postoje očigledni razlozi zbog kojih je tako veliki broj glasao protiv predloga. Kao prvo, tu su glasovi drugih država koje ne priznaju Kosovo, a koje vide svako glasanje ‘za’ kao legitimizovanje kosovske nezavisnosti, a kao drugo, tu su parlamentarci država koje se plaše da će ukidanje viznih ograničenja izazvati masovnu migraciju u njihove zemlje. Treći je nacionalistički i ksenofobični talas koji je zapljusnuo Evropu u oluji, što se, najverovatnije, primenjuje na sve članice Evropskog parlamenta čiji glasovi protiv nisu bili povezani sa statusom Kosova.

Bez obzira na to, ishod glasanja u Parlamentu pokazao je da postoji značajan otpor od država-članica koje bi možda blokirale odluku za bezvizni režim putovanja za Kosovo. Za svrhe ovog članka, objasniću kako će proces proticati posle pozitivnog glasanja u EP i ponudiću neke moguće scenarije koji bi mogli da se dese u Evropskom savetu.

Sledeća faza

Kada su u pitanju svi predlozi koji dođu od Evropske komisije, EP i Evropski savet imaju odlučujuću odliku u ovom zakonodavnom procesu; obe institucije bi mogle da naprave izmene predloga koji dolaze od Komisije. Predlog Komisije za Kosovo jeste zakonski predlog za izmenu uredbe Saveta broj 539/2001, koji će staviti Kosovo na Šengensku ‘belu listu’.

Evropski savet uvek glasa sa kvalifikovanom većinom o predlozima koji dolaze od Komisije i visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, što je slučaj u ovom primeru, gde predlog potiče od Evropske komisije. Glasanje sa kvalifikovanom većinom moglo bi da ima povoljan uticaj na predlog, jer nijedna država-članica nema moć da uloži veto. To je bitno zato što neće moći samo jedan protivnik da blokira sporazum, među njima države koje ne priznaju Kosovo.

Kvalifikovana većina se ostvaruje kada se dva uslova ispune: prvo, da 55 posto država-članica glasa povoljno, što znači 15 od 26 država (UK i Irska ne glasaju u Savetu Evrope po pitanjima vezanim za Rezoluciju 539/2011 s obzirom da imaju odvojene granične kontrole i nisu dio Šengena), i drugo, da predlog ima podršku država-članica koje predstavljaju makar 65 odsto ukupnog stanovništva EU. Ova dvostruka većina je bitna ako države-članice sa većom populacijom nisu među državama koje glasaju povoljno za predlog. Ove veće države-članice mogu da odigraju ključnu ulogu, posebno ako budu formirale ‘manjinu koja blokira’.

Manjina koja blokira može da se formira kada 4 države-članice koje predstavljaju 35 odsto ukupnog stanovništva EU blokiraju predlog Komisije, uprkos pozitivnom glasanju u Parlamentu. Teoretski gledano, Kosovo bi već trebalo da ima podršku država-članica sa većim stanovništvima, uz izuzetak Španije.

Međutim, razmišljajući o glasanju u Parlamentu od 13. septembra, proveriću da li manjina koja blokira može da se formira u Savetu.

U EP je dokazano da ima dovoljno glasova za to da se predlog usvoji nakon što pristigne od Trilogije, ali suprotno od EP, gde članice mogu da glasaju na osnovu svog ličnog mišljenja, i iskažu neku vrstu odanosti prema državi i političkoj partiji koju predstavljaju, u Savetu države predstavljaju svoje vlade.

U zavisnosti od zakonodavnog pitanja, Savet se sastaje u različitim formatima. U slučaju vizne liberalizacije, očekuje se da će se Savet okupiti u formatu Grupe za pravdu i domaća pitanja. U Savetu ne postoje lična mišljenja, predstavnici uvek glasaju na osnovu onoga kako im domaće vlade nalažu.

U scenariju u kom su prisutne sve države-članice, sve glasaju ili za ili protiv, i svih pet država koje ne priznaju Kosovo glasa protiv, predlog se usvaja, jer ima dovoljno glasova koji su 'za'.

S pretpostavkom da predstavnici vlada država koje su priznale Kosovo neće biti članice manjine koja blokira, tako ostaje pet država koje ga ne priznaju, Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka. One ispunjavaju prvi preduslov manjine koja blokira od minimum četiri države-članice, ali ne ispunjavaju uslov za 35 odsto populacije, jer svih pet čini 18,85 odsto ukupnog stanovništva EU, bez UK i Irske.*

Prema tome, blokirajuća manjina ne može da se formira da bi blokirala predlog Komisije za ukidanje viznog režima Kosovu. U scenariju u kom su prisutne sve države-članice, sve glasaju ili za ili protiv, i svih pet država koje ne priznaju Kosovo glasa protiv, predlog se usvaja, jer ima dovoljno glasova koji su ‘za’. To je, u stvari, verovatni scenario.

Ipak, postoji još jedan scenario, uzimajući u obzir rezultate glasanja u parlamentu. Prema tome, pored pet država koje ne priznaju Kosovo, dodao sam dvije države čiji su članovi u EP glasali protiv predloga Evropske komisije za viznu liberalizaciju za Kosovo: Holandija i Danska.

Bez obzira na to, čak i bez njihovoga glasa, predlog će biti usvojen. Prag od 15 država koje glasaju povoljno ipak će biti dostignut, kao što će biti dostignut i populacioni prag. Uklanjanje Danske, Holandije, Španije, Rumunije, Slovačke, Kipra i Grčke i dalje bi ostavilo 75,95 odsto stanovništva koje je ‘za’. 

Ipak, ako Francuska odluču da se pridruži bloku, onda bi predlog mogao pasti tj ne bi dobio 65 odsto glasova stanovništva, i ukupna podrška bi pala na 60,78 odsto. Ustvari, ako bi se Francuskoj pridružila bilo Danska bilo Holandija u protivljenju predloga, on ne bi dobio potrebnih 65 odsto.

Odluka za ukidanje viznog režima za kosovske građane uveliko je zadocnela i izostanak ovakvog poteza trebalo bi da posrami savest svih članica EU. Kosovo je među državama sa najvećom dijasporom koja živi u državama EU. Osporavanje građanima Kosova da posećuju svoje rođake, da učestvuju u radosti i žalosti nije samo pogrešno, već i kršenje osnovnih ljudskih prava.

*Procene sa http://www.consilium.europa.eu/en/council-eu/voting-system/voting-calculator/. Svako može da poseti ovaj link i napravi procenu ishoda glasanja u Savetu.

*Napomena urednika: Izmene su urađene kako bi članak ukazivao na činjenicu da UK i Irska ne glasaju u Europskom veću po pitanjima vezanim za Rezoluciju 539/2001. Članak je predhodno tvrdio da blok u kojem su Francuska, Danska i Holandija, i pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, neće biti u mogućnosti da prevenira glasanje za predlog, što nije bilo ispravno. 

Naslovna fotografija: Besnik Bajrami / K2.0.

 

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.