Kosovo je prošle nedelje optužilo Evropsku uniju da podstiče ekstremizam u ovoj osiromašenoj balkanskoj zemlji, a zato što je odbila da preporuči da se vizni propisi ublaže za građane Kosova. Kosovo je i dalje jedina država na Balkanu čijim je građanima potrebna viza da bi putovali u većinu država EU, nakon prošlonedeljnog Izveštaja Evropske komisije o viznoj liberalizaciji u kom se navodi da osam preduslova i dalje mora da se ispuni. Političko vođstvo govori o viznoj liberalizaciji svake godine od 2008, i nedavno je kazalo građanima da očekuju povoljnu odluku ovoga meseca i da će Kosovo biti u poziciji da ispuni dodatne zahteve koje je Evropska komisija postavila, ali očigledno nisu očekivali da će EU i dalje očekivati procesuiranje onih koji su uključeni u kriminal i korupciju.
„Ova odlaganja su apsurdna i namerna, što ne samo da ohrabruje ekstremizam u zemlji, već i povećava frustraciju među građanima Kosova“, stojalo je u izjavi zamenika premijera i ministra spoljnih poslova, Hašima Tačija.
Hašim Tači je ljutito reagovao na vesti o tome da neće biti vizne liberalizacije za građane Kosova.
Kosovo je najsiromašnija i najizolovanija država u Evropi, sa političarima milionerima koji se bave kriminalom. Trećina radne snage je nezapošljena, dok je korupcija rasprostranjena. Kada je reč o nezapošljenosti mladih (onih od 25 godina i mlađih), dvoje od troje mladih nema posao, dok se za gotovo polovinu od procenjenih 1,8 miliona građana Kosova smatra da žive u siromaštvu. Od decembra 2014. do februara 2015, oko pet odsto stanovništva je primorano da napusti zemlju kako bi pronašli bolje životne uslove, da bi otišli na studije i pronašli dostojanstvenije poslove, a sve to otiskujući se na put prema imućnijim zemljama EU.
Vesti o vizama su se pojavile u vreme kada se Kosovo suočava sa najozbiljnijom političkom krizom od proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine. U poslednja tri meseca opozicija je prekidala rad Skupštine koristeći suzavac i peper-sprej, zviždaljke i flaše vode, očigledno zahtevajući da se vlada odrekne dogovora sa Srbijom kojim se daje više nadležnosti etnički srpskim zajednicama, kao i da se odrekne drugog dogovora sa Crnom Gorom o graničnoj demarkaciji. Trinaestoro članova opozicije u ovoj zemlji se za sada drži u pritvoru zbog njihovog navodnogučešća u remetilačkim radnjama u Skupštini.
Gotovo osam godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije nezavisna republika sa punim pravima. Pokušaj EU da pozitivno utiče na Kosovo je značajno oslabio (ako nije i u potpunosti propao) zbog činjenice da su neki od njenih visokih zvaničnika u Misiji vladavine prava na Kosovu (Euleks) optuženi za učešće u istom onom organizovanom kriminalu i korupciji protiv kojih je trebalo da se bore, jer za to imaju mandat, zajedno sa lokalnim institucijama.
Jedan od glavnih izazova u vezi sa procesom vizne liberalizacije na Kosovu ima veze sa funkcionisanjem pravnog sistema i nezavisnošću pravosudnog sistema sa borbom protiv korupcije i, implicitno, uspostavljanjem specijalnog suda na kom će se suditi za navodne ratne zločine u ovoj zemlji.
U decembru 2014, premijer Isa Mustafa je obećao građanima da će se boriti protiv korupcije u temeljima vlade, ali je nekoliko meseci kasnije utvrđeno da je učestvovao u nekima od mnogih navodnih korupcionaških radnji, kako su javil
Isa Mustafa je obećao da će se boriti protiv korupcije, ali je i sam umešan u jedan takav slučaj u ovoj godini.
i lokalni mediji. Njegov zamenik, Hašim Tači, optužen je od strane Evropskog saveta da je uključen u kriminal i korupciju, uključujući optužbu da je počinio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, na primer, za navodnu „trgovinu organima“ tokom rata sa srpskim snagama 1999. godine.
Opozicija blokira Skupštinu otkako je ova odobrila uspostavljanje specijalnog suda čija je svrha da procesuira navodne ratne zločine. Naslovi o remetilačkoj opoziciji se svode na dogovore Prištine sa Beogradom i Podgoricom. Opozicija smatra da se dogovorom sa Beogradom de fakto legitimiše odvajanje problematičnog severnog dela teritorije Kosova, dok se drugim dogovorom teritorija države navodno predaje kosovskom susedu, Crnoj Gori. Međutim, možda ništa nije kako se čini.
U stvarnosti, opozicija zbog ovih sporazuma nije mnogo protestovala u vreme njihovog potpisivanja, kao što sporazum o graničnoj demarkaciji sa Makedonijom potpisan 2009, a kojim se, izgleda, takođe predavala teritorija, nije naišao na veliki otpor u opoziciji. Priština i Beograd su potpisali druge sporazume koji su u prošlosti delovali nepovoljno po Kosovo – kao što je potpisivanje Briselskog sporazuma u 2013, a koji je u principu bio podržan od strane vodećih članova današnje opozicije – dok je opozicija jedva pokazivala ozbiljnu nameru da se usprotivi takvim potezima. Međutim, ono što se promenilo je to što se sada smatra da će neki članovi političkih partija, koje su osnovali ratni diktatori, biti meta specijalnog suda za ratne zločine.
Opozicija već tri meseca blokira rad kosovske skupštine tako što koristi razna sredstva, uključujući suzavac.
Čini se da je veći deo političkog vođstva u državi ozbiljno uključen u organizovani kriminal i političku korupciju, tako da je gotovo nemoguće razmišljati o tome da će ova zemlja dobiti pravo na slobodu kretanja.
U analizi o Kosovu, koju je napisala Nemačka obaveštajna služba, BND, i prema poverljivom izveštaju čiju je izradu finansirala nemačka vojska, Bundeswehr, i Tači i Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK), kao i Džavit Haliti, član Tačijeve vladajuće partije PDK i Redžep Selimi, član Predsedavajućeg saveta vodeće opozicione stranke, Samoopredeljenje, optuženi su za učešće u ozbiljni organizovani kriminal, uključujući ponašanje koje priliči ratnim diktatorima. „Ključni igrači (uključujući Halitija, Haradinaja i Tačija) usko su povezani sa kanalima koji povezuju strukture politike, biznisa, i organizovanog kriminala na Kosovu“, pisalo je u nemačkim novinama Die Welt 2008. godine, gde se navodi BND i izveštaj koji je naručila nemačka vojska – Bundeswehr.
Bivši premijeri, Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, bili su okrivljeni da su učestvovali u ozbiljnom kriminalu (iako do dana današnjeg niko od njih dvojice nije suočen sa krivičnom prijavom zbog navodnog učešća).
Prema diplomatskim zapisima koje je objavio Vikiliks i prema obaveštajnim dokumentima NATO iz 2011, geografska rasprostranjenost kriminalnih gangova na Kosovu se nalazi uz navodne porodične i poslovne veze. Tu je obuhvaćen vodeći član Tačijeve vladajuće PDK, kao što je predsedavajući Skupštinom, Kadri Veseli, kao i oni u opozicionim strankama poput AAK Ramuša Haradinaja, i Samoopredeljenja, stranke u kojoj je Redžep Selimi vodeći član, kao i nekoliko drugih manjih grupa koje deluju kao front za kriminalne klanove koristeći poredak „Kanuna“.
Dakle, otkrivanje obaveštajnih dokumenata NATO i navoda u nemačkoj obaveštajnoj službi upućuju na to da su Sjedinjene Države i zapadne evropske sile koje podržavaju vladu Kosova imale godinama podrobna saznanja o kriminalnim vezama bivših pobunjenika, kao i lidera PDK, Hašima Tačija, uključujući celu strukturu političkih partija u zemlji, bez ikakvog izuzetka. Strane političke, vojne, policijske, i pravosudne strukture na Kosovu, skandalozno su ćutale 16 godina, čime se kriminalu davao raj bezakonja u kom za kriminal ne postoje posledice. Ti nalazi sugerišu da su stranci nastavljali da žmure na kriminalne gangove na pragu, ukoliko ne bi bilo insajdera koji bi otkrili dokaze o njihovom prećutnom angažovanju.
Očito je da je veći deo lidera u zemlji uključen u politički kriminal i korupciju i da se to može promeniti samo onda kada oni koji su odgovorni, iz šireg političkog spektruma, budu stavljeni iza rešetaka; ali se to, u suštini, čini nemogućim, jer nijedna politička snaga u zemlji nikada neće biti voljna da procesuira one svoje vodeće članove koji su uključeni u kriminal; politička volja za bavljenje ovim problemom – ne postoji. Realna situacija je takva da neće biti vizne liberalizacije dok se ne napravi politička klasa oslobođena korupcije, ali činjenice ipak sugerišu da su strane sile bile izuzetno voljne da podrže korumpirane političke elite u zamenu za politički uticaj.
Međutim, kada je reč o odbrani uskogrudih političkih interesa, novost nisu kriminal i korupcija, jer kosovske vlasti deluju kao da bez oklevanja hapse svoje političke protivnike. Vlasti su hapsile političare, ali nezakonito, kao što je hapšenje trećeg člana parlamentarne opozicije, uključujući vodeću ličnost, što je akcija bez presedana u demokratskim državama Evrope posle 1945, dok ambasade zapadnih zemalja u glavnom gradu Prištini i dalje ćute na žalbe opozicije i na žalbe nekih medija.
Političari su opremljeni diplomatskim pasošima, te za njih sloboda kretanja nije problem. Oni su najčešće i bogati ljudi, posebno sudeći na osnovu mnogih njihovih kriminalnih biografija. Pitanje je sledeće: Zašto EU zabranjuje slobodu kretanja građanima, a ne kriminalcima? Na ovo pitanje je sama EU dala najbolji odgovor; međutim, takav stav seje, osnažuje i pruža raj za korupciju onima koji rade šta hoće a da pritom ne budu kažnjeni, i to sve u srcu evropskog kontinenta.
