U 2022. godini, snimili smo dokumentarni film o osobama koje su nestale tokom i nakon rata na Kosovu 1998-1999. Zamolili smo Bekima i Jasminu da nam još jednom ispričaju svoje priče, kao i priče svojih najmilijih koji su od njih oteti.
Ovaj dokumentarac govori o odsustvu. Odsustvu ljudi, odsustvu istine, odsustvu epiloga. Međutim, on govori i o odsustvu institucionalne volje i kapaciteta da se pronađu nestale osobe sa Kosova — čiji je broj 2022. godine iznosio 1.617, a trenutno iznosi 1.597.
Tu je i odsustvo mnogih drugih članova porodica nestalih koji su odbili da podele svoje priče, iscrpljeni od javnog izlaganja i ponovnog proživljavanja svog gubitka, svesni da njihova trauma ne uspeva da natera one koji su kompetentni i imaju moć da tela njihovih najmilijih pronađu i vrate kući.
Bekim i Jasmina nam govore o tome kako teče život onih koji još uvek čekaju i kako se njihov život spotiče pred gubitkom i oko gubitka koji ne mogu ukloniti, obeležiti pa ni zaustaviti.