Danas, 8. aprila, obeležava se Međunarodni dan Roma — prilika da se proslave istorija, kultura i otpornost romskog naroda. To je ujedno prilika za razmišljanje o teškoćama sa kojima se Romi i dalje suočavaju, kao i šansa da se poveća svest o našim pravima, glasovima i pričama.

Za mene, kao mladog romskog novinara, ovaj dan ima posebno značenje. Više od formalnih izjava i ceremonija, on je prilika da se u prvi plan stavi jedan od najsnažnijih oblika izražavanja našeg identiteta – umetnost.

Romski umetnici i umetnice — bilo da su muzičari/ke, slikari/ke, pesnici/kinje ili reditelji/ke — za mene nisu samo stvaraoci. Oni su pripovedači naših života, čuvari kulture i glasovi otpora koji se često ne čuju. Kroz svoj rad, oni ruše predrasude koje nas dugo prate, vraćaju kontrolu nad našom pričom i podsećaju nas da budemo ponosni na ono što jesmo.

U svetu koji nas često prikazuje pogrešno — kroz stereotipe, prećutkivanje ili isključenje — umetnici i umetnice romske zajednice otkrivaju drugu, istinitiju stranu onoga ko smo. Njihova dela osvetljavaju identitet koji nije jednostavan niti jednoobrazan, već hrabar, bogat i višeslojan.

Povodom ovog dana, razgovarao sam sa nekoliko umetnika/ca koji/e me inspirišu. Pitao sam ih šta za njih znači Međunarodni dan Roma, kako njihov identitet utiče na umetnost koju stvaraju i koju poruku žele da prenesu kroz svoj rad.

Jimmy Mustafa, muzičar

Ako ste odrasli na Kosovu i bar malo slušali romsku muziku, verovatno ste čuli za Jimmyja Mustafu i njegov bend “Jimmy Mustafa Band”. Odrastao u Plemetini, Jimmy je uspeo da spoji romsku muzičku tradiciju sa modernim žanrovima poput popa i repa, stvarajući jedinstven i autentičan zvuk. Njegovi albumi “Posvetime” i “Romane Bajrakja” puni su pesama na romskom jeziku i pokazuju koliko je naša muzika živa i raznovrsna.

“Za mene kao muzičara, ovaj dan je prilika da promovišem ne samo našu muzičku tradiciju, već i da podignem svest o problemima i izazovima sa kojima se Romi i dalje suočavaju u društvu. To je dan kada slavimo svoja postignuća, ali i podsećamo da je pred nama još mnogo posla kada je reč o jednakosti i poštovanju naših prava.

Romska kultura je temelj mog umetničkog izraza — osećam je u svakoj noti koju sviram i svakom stihu koji napišem. Kroz svoju muziku želim da pokažem da smo narod sa bogatim nasleđem, dostojnim poštovanja i uvažavanja, i da umetnost ima moć da menja percepcije i gradi mostove među zajednicama.”

Farija Mehmeti, slikarka

Farija Mehmeti je slikarka koja stvara iz svoje skromne i tople kuće u selu Lepina, u opštini Lipljan. Poznata je po portretima romskih žena koje odišu snagom i duhom. Farija se dugo borila da njen rad izađe izvan zidova doma i dobije pažnju koju zaslužuje.

“Međunarodni dan Roma je prilika da se prisetimo napora i žrtava koje je naš narod podneo kako bi očuvao svoj identitet i napredovao u društvu.

Romska kultura je bogata bojama, ritmovima i pričama koje ostavljaju utisak — sve to se vidi u mom radu. Ta kultura daje smisao i dušu mojim slikama, koje se često fokusiraju na portrete romskih žena i svakodnevni život naše zajednice. Kroz umetnost pokušavam da pošaljem poruku da, iako smo različiti, imamo bogat identitet i dostojanstvo koje treba poštovati i ceniti.”

Bajram Mehmeti, slikar

Pored portreta koje stvara Farija, kako u svom domu, tako i na kulturnoj sceni Kosova, ističe se i rad njenog brata Bajrama, koji kroz svoje slike prikazuje svakodnevni život romske zajednice.

“Kao umetnik, Međunarodni dan Roma smatram prilikom da umetnost iskoristim za širenje poruke osnaživanja i podizanja svesti o našoj kulturi, kao i za senzibilizaciju društva o važnosti prepoznavanja i zaštite prava Roma.

Moj rad inspiriše intenzitet i boje romskog života. Od svakodnevnih trenutaka u našoj zajednici do pesama i igara koje su deo našeg svakodnevnog života, svaka slika nosi snažnu priču vrednu pričanja. Umetnost koristim da istaknem vrednosti koje nas definišu, ali i da pokažem kako mi kao Romi možemo doprineti razvoju društva.”

Senjur Veshall, glumac i reditelj

Ako pratite politiku na Kosovu, sigurno ste čuli za Sejnura Veshalla. On je već dugo angažovan u političkom životu. Čak i ako pratite kulturu, verovatno ste čuli za njega. Sejnur Veshall je takođe glumac i režiser, a nedavno je bio deo predstave nemačkog pesnika i dramaturga Bertolta Brechta, koju je postavio Romski teatar “Nexhip Menekshe” u Prizrenu.

“Za mene je Međunarodni dan Roma prilika da pokažem da, iako smo zajednica koja se često potcenjuje, imamo bogatu istoriju i kulturu koje zaslužuju da budu prepoznate i cenjene. Kao glumac i režiser, ovaj dan mi pruža mogućnost da se izrazim kroz umetnost i doprinesem podizanju svesti društva o iskustvima Roma, kao i o ulozi koju naša kultura može da ima u obogaćivanju društava u kojima živimo.

U mom umetničkom radu, romska kultura je moj glavni izvor inspiracije i energije.”

Gynesh Veshall, glumica i aktivistkinja

I kad god poželite da saznate više o Romskom teatru “Nexhip Menekshe” i o Prizrenu, neizbežno ćete naići na ime Gynesh. Ona je u pozorištu od malih nogu i ceo život se trudi da se na aktivizam i romsku kulturu ne gleda kao na nešto što je samo za muškarce.

“Za mene je Međunarodni dan Roma prilika da još jednom potvrdim koliko sam posvećena romskom narodu i da proslavim našu tradiciju i istoriju. To je takođe šansa da ukažem na diskriminaciju i marginalizaciju sa kojima se i dalje borimo. Na ovaj dan slavim, ali i pozivam na ravnopravnost i puna prava za našu zajednicu, a posebno za Romkinje.

Romska kultura je za mene snažan pokretač jer je to blago koje je oduvek uticalo na to kako tumačim i stvaram umetnost. Kroz svoj rad želim da pokažem kulturu koja je bogata, radosna i bitna, ali koja je takođe prošla i prolazi kroz mnoge teške stvari.”

Driton Berisha, romski pevač

Kad god pričamo o stilu i muzičkom duhu, u priči ne može da se zaobiđe Driton Berisha, pevač i gitarista iz Plemetine. Muzičku karijeru je počeo još kao mali, mada dugo vremena nije imao nijedan instrument da svira, osim jake želje da ne odustane.

“Za mene je Međunarodni dan Roma prilika ne samo da predstavim svoju umetnost, već i da celom svetu pokažem da je romska kultura puna istorije, boja i emocija. Ovaj dan je šansa da stvorimo više prilika i prostora za romsku zajednicu.

Muzika mi je duboko prožeta mojom kulturom, uključujući elemente tradicionalne romske muzike, kao i moderne uticaje. Kroz muziku želim da prenesem snažnu poruku ljubavi i zajedništva. Želim da romski umetnici dobiju priliku da se čuju i da svoj talenat dovedu do punog izražaja.”

Naslovna slika: K2.0.