Napred za pravdu
U fotografijama: Deveta Parada ponosa na Kosovu.
Dana 14. juna, građani i građanke odlučno su koračali napred kroz glavne trgove Prištine, obeležavajući devetu Paradu ponosa — završni događaj nedelje ispunjene aktivnostima koje u osnovi imaju zahtev za pravnu i društvenu zaštitu prava LGBTQ+ osoba na Kosovu.
Nedelja ponosa, pod sloganom “Ni korak nazad”, otvorena je u ponedeljak, 9. juna, u zgradi Vlade Kosova, iako, nekoliko meseci nakon što su parlamentarni izbori od 9. februara zvanično potvrđeni, Kosovo i dalje ima tehničku vladu. Nakon više od 30 nastavaka konstitutivne sednice Skupštine, poslanici/ce izabrani/e na izborima nisu uspeli/e da pređu ni prvi korak ka formiranju vlade — izbor predsedništva Skupštine.
Neprestana i neuspešna okupljanja poslanika/ca stvorila su institucionalni vakuum, ne samo kada je reč o funkcionisanju zakonodavne vlasti i drugih stubova upravljanja, već i u pogledu postojanja jasne adrese na koju bi građani/ke mogli/e da upute zahteve i traže odgovornost.
Već mesecima, izabrani/e poslanici/ce nisu građanima/kama doneli/e nikakav pomak u zakonodavnom programu — što se više odlaže formiranje vlade, to se više odlaže i usvajanje ključnih zakona, uključujući one koji se odnose na LGBTQ+ prava.
Ova blokada najviše pogađa one koji su istorijski potlačeni i aktivno marginalizovani u političkom mišljenju i delovanju.
“Za našu državu, mi često ne postojimo. Postojimo samo u nedovršenim strategijama. U nacrtima zakona koji ostaju u fiokama. U govorima koji se drže jednom godišnje — kao ovaj današnji. Ali mi nismo brojke. Nismo politička agenda. Mi smo ljudi”, izjavio je Blert Morina, aktivista i direktor organizacije Center for Equality and Liberty (CEL), jedne od pionirskih organizacija za zaštitu LGBTQ+ prava na Kosovu, na otvaranju Nedelje ponosa. Na istom događaju govorio je i premijer u tehničkom mandatu, Albin Kurti, koji uprkos govoru — nije učestvovao u Paradi.
Jedan od nacrta zakona koji se nalaze u fiokama još od 2022. godine jeste Predlog građanskog zakonika — dokument koji bi pravno omogućio osobama istog pola da sklope građansku zajednicu. Poslednji put ovaj dokument stavljen je na glasanje u martu 2022, a uprkos obećanjima da će ponovo biti razmatran 2024. godine — još uvek nije stigao u Skupštinu.
Iako nije usvojen, Predlog građanskog zakonika mnogo je otkrio. Rasprava u skupštini i van nje razotkrila je homofobne stavove pojedinih poslanika i poslanica. Slični stavovi, puni dezinformacija i razdora, nastavili su se i nakon sednice — i to godinama. Takva retorika naročito je naišla na plodno tlo na društvenim mrežama, gde su joj korisnici/ce — uz podršku ili prećutnu dozvolu pojedinih online medija — dali/e dodatni publicitet i pojačali/e odjek homofobnih izjava poslanika/ca.
Predlog građanskog zakonika postao je i put kroz koji su poslanici, koji su ga u Skupštini u početku osporavali, počeli da artikulišu jasan politički stav protiv prava LGBTQ+ zajednice.
Jedna politička koalicija, Lista za porodicu, predvođena bivšim članom Pokreta Samoopredeljenje Emanom Rrahmanijem, učestvovala je na izborima 9. februara sa programom i retorikom prožetim otvorenom homofobijom — zbog čega je nekoliko puta kažnjena od strane Izbornog panela za žalbe i prigovore.
Na kraju, Lista za porodicu nije prešla izborni prag, ali je viđena kao deo šireg globalnog pokreta protiv rodne i seksualne pravde. Ipak, nije bila jedina. Pored nje, ni ostale partije uglavnom nisu uključile inkluzivne politike kada je reč o LGBTQ+ pravima — dok neke te teme nisu ni spomenule, druge su zasnivale programe na isključujućoj retorici.
Zato je slogan “Ni korak nazad”, kao poruka i kao celokupan organizovani otpor, direktan odgovor na te pokrete protiv LGBTQ+ prava, i isticanje istrajnosti aktivista/kinja da se bore i afirmišu svoje postojanje u društvu, zakonima i svuda drugde.
“Slogan “Ni korak nazad” predstavlja našu posvećenost da ostanemo snažni pred globalnim pokretima koji pokušavaju da potkopaju ljudska prava, rodnu ravnopravnost i osnovno dostojanstvo svih ljudi, bez razlike. Suočeni s porastom mržnje, diskriminacije i pokušajima da se izbrišu naši identiteti — nećemo odustati. Nećemo ćutati. Nećemo se skrivati”, navodi se u ovogodišnjoj izjavi Nedelje ponosa.
Ovo isključivanje iz procesa odlučivanja, pored neusvajanja Građanskog zakonika i govora mržnje koji održavaju i podstiču političari/ke, ispoljava se i kroz slabu pravnu zaštitu, ograničene socijalne usluge i nedostatak sigurnih skloništa za LGBTQ+ osobe koje su žrtve nasilja.
Uprkos svim društvenim teškoćama i sistemskim preprekama — aktivisti i aktivistkinje ipak idu napred.
Fotografije: Ferdi Limani / K2.0.
-
-
- Ovaj članak je napisan na albanskom.