Sutra će po 52. put biti pokušano konstituisanje Skupštine Kosova. Do sada je ovaj proces propadao zbog nemogućnosti postizanja potrebne većine za izbor predsednika/ce Skupštine.

Dana 8. aprila, kada je održan sastanak između predstavnika političkih partija –– na kojem je dogovorena priprema za održavanje konstitutivne sednice 15. aprila –– Pokret Samoopredeljenje (LVV), kao pobednik ovogodišnjih parlamentarnih izbora, još uvek nije imao ime kandidata za predsednika/cu Skupštine jer nije imao potreban broj poslanika za formiranje vlade. Nakon tog sastanka, Glauk Konjufca, tada još uvek predsednik Skupštine, ujedno i potpredsednik LVV, izjavio je: “Kada je reč o vladi, nemoguće je formirati koaliciju koja bi stvorila većinu sposobnu da sa 61 glasom izabere novu vladu, zbog čega su sve pozicije, pa i pozicija predsednika Skupštine, podložne tom principu. To je sigurno razlog zašto nemamo jasno ime kada je reč o budućem predsedniku Republike Kosova.”

Ova izjava se može oceniti kao racionalna zbog hladnokrvnosti s kojom je delovao u proceni situacije. Brojevi nisu bili dovoljni da bi tvrdio suprotno.

Ipak, sve do dana prve sednice nije se znalo koga će LVV predložiti za predsednika/cu Skupštine. To zato što LVV nije učinio nikakav pokušaj da vodi dijalog s drugim partijama u duhu saradnje kako bi obezbedio podršku za svog kandidata. Stoga, kada je LVV za ovu poziciju predložio Albulenu Haxhiu, tadašnju ministarku pravde u tehničkom mandatu, ona nije dobila dovoljan broj glasova.

Nakon toga, izjava Glauka Konjufce, koja je u početku izgledala racionalno i zasnovana na stvarnosti nedostatka brojeva, prerasta postepeno u blokirajući stav LVV-a, koji odbija da promeni predlog kandidata, iako su druge partije jasno odbile da glasaju za Albulenu Haxhiu. Ovaj nedostatak volje da se izađe iz političke blokade doveo je do produžene političke krize na Kosovu.

Na osmom nastavku konstitutivne sednice 1. maja, predsedavajući Avni Dehari iz LVV, koji sednicom predsedava kao najstariji poslanik, predložio je da se pristupi tajnom glasanju za formiranje Komisije za tajno glasanje za izbor predsednika/ce Skupštine Kosova. On je ovo obrazložio pozivanjem na odluku Ustavnog suda u predmetu br. KO119/14 iz 2014. godine i Poslovnik o radu Skupštine, naglašavajući da je tajno glasanje putem fizičkih glasačkih listića najprikladniji način da se proces deblokira i omogući konstituisanje Skupštine.

Ipak, odluka iz 2014. godine se bavi pitanjem toga kome pripada pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine i određuje načine glasanja koji se mogu sprovoditi u Skupštini; ta odluka ne predviđa eksplicitno tajno glasanje, niti određuje da se predsednik Skupštine mora birati tajnim glasanjem, kako je tvrdio Avni Dehari.

Pod tvrdnjom da predlog Avnija Deharija predstavlja kršenje Ustava, poslanici Alijanse za budućnost Kosova (AAK), uz podršku nekoliko poslanika iz Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK), uputili su zahtev za ocenu ustavnosti predloga Avnija Deharija.

Dana 26. juna, Ustavni sud je doneo odluku KO124/25, u kojoj se jasno ističe da konstitutivna sednica Skupštine mora biti završena u roku od 30 dana izborom predsednika i potpredsednika. Prema toj odluci, održavanje i završetak konstitutivne sednice mora se odvijati u skladu s ustavnim odredbama o konstituisanju Skupštine, Glavom IV (Konstituisanje Skupštine) Poslovnika Skupštine i dosadašnjom parlamentarnom praksom konstituisanja.

Ova formulacija, prema tumačenju Suda, podrazumeva da treba slediti scenario iz prve sednice, o kojem su se 8. aprila 2025. dogovorili bivši predsednik Skupštine Glauk Konjufca i predstavnici političkih partija. Prema Poslovniku Skupštine, taj scenario uključuje četiri koraka: formiranje Privremene komisije za verifikaciju kvoruma i mandata, polaganje zakletve poslanika, izbor predsednika i izbor potpredsednika.

Ipak, i ova odluka Ustavnog suda je naišla na različita tumačenja, naročito od strane političkih partija –– što predstavlja dugogodišnju i problematičnu praksu na Kosovu.

Od političkog diskursa do institucionalne opasnosti

Još od 26. juna*, kada je Ustavni sud doneo odluku, LVV tvrdi da ta odluka dozvoljava tajno glasanje, pokušavajući da opravda svoj stav o nastavku sednica bez jasnog vremenskog okvira, kao i neuspeh u postizanju konsenzusa o poziciji predsednika/ce Skupštine. Konjufca je tvrdio da je odluka potvrdila da nije bilo nikakvog pravnog prekršaja u predlogu za tajno glasanje. Čak je izjavio: “Svi oni koji tvrde da je Avni Dehari prekršio Ustav su loši čitaoci odluke Ustavnog suda”.

Međutim, Ustavni sud se uopšte nije izjasnio o ustavnosti predloga za tajno glasanje, iako je postojao poseban zahtev u vezi s tim pitanjem. To čini Konjufcinu izjavu potpuno netačnom. Niko se ne može pozivati na odluku Ustavnog suda kako bi opravdao postupak koji taj sud nije razmatrao. Ova odluka ne isključuje mogućnost postojanja ustavne povrede u vezi s predlogom da se glasanje sprovede tajno, jer potvrđuje da je unapred utvrđeni scenario od 8. aprila osnovni i jedini sadržaj konstitutivne sednice, koji predsedavajući mora strogo da poštuje. Taj scenario ne predviđa tajno glasanje.

Argumenti zasnovani na pravnim teorijama i međunarodnim autoritetima u oblasti ustavnog prava ukazuju na to da namerno i jednostrano tumačenje sudskih odluka ugrožava podelu vlasti i narušava temelje pravne države. Kao što je istakao Hans Kelsen, arhitekta čiste teorije prava: “Ustavni sud postoji da bi davao autoritativno tumačenje Ustava; izostanak tog tumačenja ne može se nadomestiti političkim ili institucionalnim pretpostavkama”. U istom duhu, Bruce Ackerman, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Yale, upozorava da, kada institucije počnu da zasnivaju svoje postupke na ćutanju Ustava, a ne na njegovoj reči i duhu, tada ulazimo u prostor proizvoljnosti, a ne ustavne vladavine.

Tako se iz čitanja odluke vidi da svaka proceduralna odluka koja nije u skladu s Ustavom i Poslovnikom Skupštine predstavlja kršenje ustavnih načela. Shodno tome, odluka Ustavnog suda nije dala legitimitet niti legalitet za tajno glasanje koje nije predviđeno Poslovnikom, a još manje ga je smatrala ustavno dozvoljenom formom.

Ova konstatacija direktno je povezana s principom koji ističe Jeffrey Goldsworthy, filozof i univerzitetski profesor u oblasti ustavnog prava i filozofije prava, koji naglašava da ustavni sudovi moraju biti jasni u svojim odlukama, ali da se izraženi izostanak stava o nekom pitanju ne može koristiti kao odobrenje za neki postupak.

Čak i u slučajevima kada ustavi pojedinih zemalja predviđaju da je sve što nije zabranjeno — dozvoljeno, kao što je slučaj s ustavima nekih susednih država Kosova, poput Republike Severne Makedonije i Crne Gore, taj princip se odnosi na situacije regulisane običnim zakonodavstvom, a ne na ustavne materije. U suprotnom, suočili bismo se sa povredom ustavnog poretka i rizikom koji nosi proizvoljno tumačenje ustavnih normi. Upravo na to upozorava Goldsworthy, kada kaže da su takva iskrivljena tumačenja opasna jer mešaju ćutanje sa saglasnošću i, kao posledicu, guraju sistem ka institucionalnoj proizvoljnosti.

Kako argumentuje Alexy, ispravno tumačenje ustavnih normi zahteva da se sudske odluke posmatraju ne samo kao pravni tekstovi, već kao “akti javnog razuma”, koji se grade kroz uravnoteženje principa i pravila, u cilju očuvanja koherentnosti pravnog sistema. U tom smislu, etiketiranje onih koji analiziraju odluke sa stanovišta pravnog obrazloženja, a ne iz ugla političkih interesa, kao “loših čitača”, nije samo netačno već i konceptualno pogrešno.

Zato izjava Konjufce prevazilazi nivo običnog političkog komentara. Ona odražava opasno tumačenje načina na koji politika može svesno da iskrivi značenje i autoritet ustavnosudske jurisprudencije, koristeći je kao sredstvo za partijske ciljeve ili za opravdavanje institucionalnih postupaka koji su kontradiktorni. Umesto da poštuje ustavne principe, Konjufca je posegao za opštim optužbama protiv svih koji su odluku tumačili drugačije – posebno onih čije se viđenje razlikovalo od njegovog stava i od stava subjekta koji predstavlja.

Institucionalna odgovornost iznad političkih interesa

Jedan od osnovnih stubova ustavnog poretka jeste poštovanje podele vlasti, uključujući i obavezu da se svaka odluka Ustavnog suda čita i tumači sa zrelošću i objektivnošću, te da se odmah izvršava – posebno od strane figura koje vode institucije.

Ustavni sud govori kroz svoja rešenja, i ona ne smeju biti tumačena u skladu s interesima partija, već u skladu sa standardima ustavnog prava. Taj standard, kada je reč o konstitutivnoj sednici, kako je ranije objašnjeno, uspostavljen je kroz parlamentarnu praksu – standard koji je demokratski, transparentan i zasnovan na odgovornosti.

Žaljenje izaziva činjenica da bivši predsednik Skupštine, koji je istovremeno i potpredsednik vladajuće partije i član vlade u ostavci, ne pravi razliku između svoje institucionalne odgovornosti – u pogledu poštovanja Ustava i skupštinskog poslovnika – i svojih političkih uverenja kao potpredsednika vladajuće partije.

Takvo mešanje funkcija narušava poverenje građana u ustavno funkcionisanje države i stvara konfuziju u javnosti o osnovnim pravilima parlamentarne demokratije. Tumačenje ustavne odluke mora se zasnivati na unutrašnjoj logici same odluke, normativnom kontekstu i institucionalnoj strukturi ustavnog sistema, a ne na interesima dnevne politike.

Ova ideja dodatno osvetljava opasnost situacija u kojima političke figure pokušavaju da izmišljaju tumačenja van pravne logike kako bi branile sopstvene političke stavove.

Na kraju, odluka Ustavnog suda predstavlja jasnu poruku o potrebi poštovanja ustavnih pravila u radu kosovskih institucija, ali i upozorenje na svaki pokušaj njihove političke instrumentalizacije. Umesto da se koristi za diskreditaciju kritičkih glasova, ova odluka treba da posluži kao putokaz za institucionalni dijalog i uzajamno poštovanje – u zaštiti demokratije i vladavine prava na Kosovu.

Zadatak pravnih stručnjaka i informisanog javnog mnjenja jeste da se suprotstave ovakvoj vrsti manipulacije, štiteći time integritet ustavnog poretka i poverenje u pravosudne institucije. Političko tumačenje sudskih odluka nosi rizik da pravosuđe pretvori u oruđe izvršne ili zakonodavne vlasti, čime se ugrožava njegova nezavisnost i kredibilitet kao čuvara Ustava.

Naslovna slika: Ferdi Limani / K2.0

*Napomena redakcije: U ranijoj verziji ovog teksta, datum odluke Ustavnog suda je greškom bio naveden kao 27. jun. Tekst sada sadrži tačan datum: 26. jun.