Kosovo će za 10 dana glasati za novi skupštinski saziv na izvanrednim izborima zakazanim nedavno. Ipak, ovim parlamentarnim izborima, trećim od proglašenja nezavisnosti, ponovo će nedostajati finansijska transparentnost i odgovornost, dok je raskorak između percipiranih prihoda stranaka i njihovih ogromnih troškova u predizbornoj kampanji postao problematičan.

Krajnja odgovornost za nadgledanje finansija stranaka je odgovornost Skupštine Kosova, što je institucija koja godinama ne uspeva ispuniti svoje obaveze u ovom smislu. Postoji nasušna potreba da se urede godišnje finansijske revizije i troškovi političkih partija u predizbornim kampanjama, bilo da je reč o parlamentarnim ili lokalnim izborima, koji će se održati krajem godine.

Izveštaj Evropske komisije o napretku, kao i brojni drugi, ističu manjak transparentnosti u pogledu finansijskih izveštaja stranaka, kao i odsustvo pravih mehanizama za nadgledanje troškova u predizbornim kampanjama. Izveštaj EK naglašava da političke partije ne predstavljaju sve svoje finansijske aktivnosti u jednoj godini.

Sudeći po ovim izveštajima, jasno je da, kada javnost dobije uvid u revizije, nijedan zaključak o godišnjem finansijskom prometu stranaka ne može biti potpun, ili čak ni ispravan.

Velika prepreka unapređenju transparentnosti finansija stranaka se pojavila kada su napravljene izmene i dopune Zakona o finansiranju stranaka, čime je odgovornost za odabir revizora koji procenjuju finansijske izveštaje prenesena sa Centralne izborne komisije (CIK) na Skupštinu Kosova.

Ovaj prenos nadležnosti je učinio da revizija finansija političkih partija od 2013. naovamo postane nemoguća — dakle, stranke na Kosovu u protekle četiri godine nisu bile predmet nezavisne revizije, dok su parlamentarni izbori dvaput održani u tom periodu.

Izveštaj o napretku iz 2015. godine ističe ovaj problem, navodeći da “skupština mora početi da bira nezavisne revizore kako bi počela da primenjuje nezavisnu reviziju finansija političkih partija i predizbornih kampanja, kako predviđa Zakon o finansiranju stranaka”.

Priroda finansiranja stranaka

Generalno gledano, stranke se finansiraju iz dvaju glavnih izvora. Prvi izvor je državni budžet, a drugi spoljni donatori — bilo u kešu ili kroz doprinose u formi proizvoda ili usluga.

Finansiranje iz državnog budžeta se sprovodi kroz Skupštinu Kosova. Oko 5 miliona evra se svake godine alocira strankama kroz CIK, iako se ove finansije raspodeljuju među strankama koje su zastupljene u skupštini. Svakoj stranci se određuje proporcionalni deo ovog budžeta, na osnovu njene zastupljenosti u Skupštini nakon svakih izbora.

U pogledu spoljnih donatora, podaci istraživanja organizacije “Ćohu!” otkrivaju da su određeni finansijeri stranaka, uključujući biznise i vlasnike biznisa, imali koristi od javnih tendera u visini od 220 miliona evra.

Dve stranke, Demokratska partija Kosova (PDK) i Samoopredeljenje, dobijaju finansije na sličan način, jer i jedna i druga dobija eksterne prihode od donacija privatnih lica i biznisa koji daju mnogo veće sume novca od onih koje dobijaju druge stranke. Istovremeno, njihovi donatori su glavni korisnici miliona evra koji dolaze iz državnog budžeta.

Istraživanje organizacije “Ćohu!”, sprovedeno pre tre godine, pokazuje ne samo da Samoopredeljenje i PDK imaju iste donatore u nekim slučajevima, već i da su entiteti koji su donirali ovim dvema partijama dobijali ugovore mnogo više od drugih stranaka u formi javnih tendera. Ukupna vrednost tendera koje su dobili donatori Samoopredeljenja je 59.701.559 evra, dok su donatori PDK-a dobili 162.517.080 evra.

Ovo istraživanje je pokazalo da se donatori PDK-a, koja je na čelu Vlade Kosova u proteklih 7 godina, nalaze na vrhu spiska korisnika javnih tendera. Među njihovim donatorima se nalaze Beni com, ARD group, Getoari, Bejta Comerc i mnogi drugi. Njih u stopu prati Samoopredeljenje koje finansira Vellezerit e Bashkuar, Drini kompanija, Ćljirimi i drugi. Talji je grupa organizacija koja je finansirala obe partije.

Štaviše, PDK je dobila 333.000 evra od 224 biznisa i privatnih lica (97 biznisa i 127 privatnih lica), dok je Samoopredeljenje dobilo 161.000 evra od 100 biznisa i privatnih lica (60 privatnih lica i 40 biznisa). Svi ovi podaci su dobijeni u periodu 2007-2014.

Na osnovu zvanične dokumentacije (uključujući revizorske izveštaje koje je CIK pisala o finansijama stranaka), ovo isto se nije desilo kod ostale tri partije: LDK, AKR i AAK, uprkos činjenici da su sve one bile na vlasti u jednom ili drugom trenutku. Podaci iz 2007-2014. pokazuju da su donatori LDK-a najmanje imali koristi od javnih tendera.

Zapaženi primer je Opština Priština koja je, uprkos činjenici da ju je vodila LDK od 2000. do 2014, davala javne tendere u vrednosti od više od 13 miliona evra firmama koje su finansirale PDK. Podaci pokazuju da su donatori LDK-a dobili 419.613 evra od javnih tendera, donatori AAK-a oko 9.767.240 evra i donatori AKR-a oko 3.089.817 evra, sve ovo u periodu od 2007. do 2014.

Donatori LDK-a (uključujući Lesan, Unikat, NLB Priština i drugi), AAK-a (uključujući Hidroterm, ELKOS, Petrol Company i drugi) i AKR-a (uključujući Siguria, Komtel Project Engineering, Idea Consulting i drugi) imali su koristi daleko manje od javnih tendera u poređenju sa PDK-om i Samoopredeljenjem. Ukupni iznos koristi koji su donatori triju partija (LDK, AAK i AKR) imali od javnih tendera je manji od 14 miliona evra.

LDK i AAK dobijaju najviše finansija od državnog budžeta, pa čak i kada imaju prihode od donacije, većina donacija se prima na ime članova stranke. U revizorskom izveštaju iz 2009., LDK je izjavila da je imala prihode od prodaje imovine, iako nisu naveli o kojoj imovini je reč. Ovaj prihod je činio više od 50 odsto ukupnog prihoda LDK-a za predizbornu kampanju 2009.

U slučaju AAK-a, četvoro ljudi se nalazi na najvišim položajima u partiji i većina njihovih prihoda se dobija iz donacija na njihovo ime.

AKR ima sasvim drugačiju prirodu finansiranja. Na prošlim izborima, oni nisu uspeli da pređu prag za ulazak u Skupštinu. Znatno kršeći zakon u procesu, ovu stranku su finansirali članovi porodice predsednika stranke, Behđeta Pacolija, dajući sume koje su protivne Zakonu o finansiranju stranaka.

Finansiranje stranaka i zakoni koji to uređuju

Sve do sredine 2013., zakoni koji su regulisali finansiranje stranaka nisu imali nijednu odredbu koja je uređivala finansiranje političkih partija od biznisa koji nude proizvode i usluge državnim institucijama. U stvari, iako je rečeni zakon mnogo puta izmenjen i dopunjen, on se jasno ne bavi odnosom finansiranja stranke od biznisa koji nude proizvode i usluge državnim institucijama.

Stranke su, po zakonu, obavezne da sastave posebnu listu svih donatora koji nude proizvode i usluge državnim institucijama, ali prema revizorskim izveštajima, partije redovno ne ispunjavaju ovaj zahtev.

Iako je bilo pokušaja da se unapredi zakonski okvir za finansiranje stranaka, zakoni i propisi CIK-a nisu uspeli da se pozabave brojnim pitanjima u vezi sa transparentnošću. Zakon ni u jednom svom članu ne navodi pitanje transparentnosti donacija ili drugih doprinosa koji se daju pojedincima iz partije koji u predizbornim kampanjama teže da postanu poslanici.

Zakon samo obavezuje stranke da prijave doprinose koje su dobile, ali ne propisuje isti zahtev za kandidate koji se takmiče da postanu poslanici.

Štaviše, zakon propisuje vrlo blage kaznene mere za političke partije, ukoliko one ne poštuju ove zakonske propise. Za one koji prekrše zakonske odredbe, kazne su daleko od zastrašujućih: stranke bivaju kažnjene u iznosu od 3.000 do 10.000 evra, dok kandidati za Skupštinu (uključujući nezavisne kandidate) bivaju kažnjeni u iznosu od 500 do 3.000 evra. Ove blage mere su dozvolile političkim partijama da stalno krše zakonske propise.

Finansijske revizije političkih partija

Skupština Republike Kosovo, ili tačnije Komisija za nadgledanje javnih finansija, nije uspela da odabere revizore koji će proceniti godišnje finansijske izveštaje i izjave o troškovima u predizbornim kampanjama.

Godišnji finansijski pregledi za 2013., 2014., 2015. i 2016. godinu, kao i izjave o troškovima za lokalne izbore 2013. i opšte izbore 2014. nisu obznanjeni za javnost upravo zbog neuspeha da se odabere osoblje koje bi sprovelo nezavisnu reviziju. Ne birajući revizore da obavljaju nezavisne procene, smatra se da je Skupština Kosova prekršila zakonske odredbe.

Iako regulisano zakonom koji je usvojen 2010. i dopunjen i izmenjen 2012. i 2013. godine, finansiranje partija ima mnogo svojih problema, dok rupe u zakonu čine da ovaj zakon bude nesprovodiv i neuspešan. Istraživanje organizacije “Ćohu!” pokazuje zabrinjavajuće odsustvo zakonskih odredbi koje uređuju donacije političkim partijama od biznisa koji osvajaju tendere državnih institucija.

Štaviše, i kandidati stranaka pojedinačno dobijaju donacije i zakon ih ne obavezuje da ih prijave, što je, takođe, zabrinjavajuće. Najnoviji amandmani zakona, kojima su nadležnosti za odabir revizora prenesene sa CIK-a na Skupštinu Kosova, takođe su vrlo problematični, jer skupština u proteklih 4 godina nije uspela da odabere revizore, zbog čega 4 godine zaredom nije sprovođena revizija finansija stranaka.

Hitno je potrebno urediti finansijske revizije političkih partija, povećati transparentnost i otkriti da li u njima postoji demokratija. Ovo je nešto na čemu moramo insistirati u ovoj izbornoj godini.

Fotografija: Majlinda Hoxha.