Veliki deo Albanije je poplavljen početkom decembra. Neki glavni putevi su bili sasvim zatvoreni, desetine mostova je uništeno i hiljade porodica primorano da napusti svoje domove.
Težak pljusak je počeo 30. novembra, da bi kiša nastavila padati istim intenzitetom do 3. decembra. Policija i vojnici su regrutovani, a neki od njih su se i sami borili sa time da sopstvene porodice izvuku iz kuća. Nezgodni talasi su na obali naterali trajekte koji putuju do Italije i Grčke da obustave rad. Međunarodni aerodrom “Majka Tereza” obustavio je svoje letove na jedan dan zbog velikih padavina i stojeće vode na pistama.
Reka Vjosa na jugu Albanije smatrana je najrizičnijom, jer je njena voda porasla do nivoa bez presedana. Škole su u čitavoj zemlji zatvorene na jedan dan.
Sander Leši, savetnik premijera Edija Rame za bezbednost, rekao je da je situacija vrlo loša.
“Inicijalna procena države je ta da su poplave bile vrlo ozbiljne. Evakuisano je 590 porodica, 1.552 spasenih ljudi, 4.715 oštećenih kuća i 10.622 hektara poplavljene zemlje”, izjavio je on na konferenciji za novinare.
Više od 60 mostova je poplavljeno tokom poslednje teške kiše u Albaniji, koja je trajala od 30. novembra do 3. decembra. Fotografija: Ministarstvo unutrašnjih poslova Albanije.
Leši je govorio i o procenama štete, rekavši da je oštećeno 65 mostova u zemlji, “što je bez presedana”.
“Osveta prirode”
Dajana Dobrozi, devojka iz opštine Fuša-Kruja, jedan od najpoplavljenijih gradova u Albaniji, dobro se seća dana kada su poplave počele.
“Bila je ponoć i ja sam spavala. Voda je ušla u celu kuću. Sav nameštaj za koji su moji roditelji naporno radili da bi kupili — uništen je”, Dobrozi je izjavila za K2.0. “I moje kokoške su umrle. Sve moje knjige su bile pod vodom. Bilo je užasno.”
Dobrozi kaže za K2.0 da je reka Išem takođe preplavila poljoprivredna zemljišta u njenom selu, Biljaj. “Činilo se kao da se priroda sveti ljudima koji su se prema jadnoj reci ponašali vrlo neobazrivo. Svi mislimo da sanitarni kolektori jesu pravi uzrok poplava”, rekla je ona Kosovu 2.0, dodajući da je reka bila zagađena i puna smeća.
Ona kaže da je vremenska prognoza najavila da postoji mogućnost poplava, ali ljudi nisu sa oprezom gledali na ovu najavu.
Premijer Edi Rama je izjavio da će njegova vlada, čim se vanredna situacija okonča, prioritetizovati pokretanje zakonske inicijative da bi se kuće i biznisi obezbedili od poplava. On je i obećao da će vlada pružiti kompenzaciju za nanetu štetu, dodajući da se više toga mora učiniti da bi se ubuduće ovakve situacije sprečile.
“Moramo da intervenišemo kako bismo zaštitili rečna korita i počeli da sadimo drveća gde je bilo ozbiljne erozije”, zaključio je on.
Poplave iz prošlosti
Albanija ima dugu istoriju poplava. Najgora poplava se desila krajem 2009. i početkom 2010. Usled povećanih padavina, u reci Drini povećao se stepen vode.
Područja koja su najpogođenija jesu delovi severozapadne Albanije, posebno Skadar, koji se nalazi u blizini triju hidroelektrana na jezerima u Fijerzu, Komanu i Danjskom Brodu. Vlasti su bile primorane da otpuste vodu iz veštačkih jezera u Skadru i Lježu, a koja se nalaze u ravnicama.
Vlada Albanije proglasila je “prirodnu katastrofu” 5. januara 2010, kada su poplave raselile hiljade ljudi. Vojne i policijske snage su regrutovane da pomognu u evakuisanju građana koristeći brodove i vojna vozila. Oni su proglasili “stanje civilne krize“ i osnovali međuministarsku komisiju.
Pauljin Macaj je aktivista iz Skadra koji je pretrpeo posledice od velikih poplava 2009-2010. On predstavlja “Udruženje poplavljenih građana” koje se i dalje bori da dobije kompenzaciju.
“Godine 2010, bilo je 4.630 porodica pogođenih poplavama u Skadru. Šteta je procenjena tokom Berišine vlade, ali novac još nije isplaćen”, primećuje Macaj. “Milioni će potencijalno biti isplaćeni građanima čije su kuće poplavljene. I moja kuća je poplavljena. Dosad je određeni iznos novca raspodeljen, ali raspodela nije bila fer. Organizovali smo proteste mnogo puta i ja i dalje glasno govorim o tome, ali bez rezultata.”
Nedavno je više hiljada kuća poplavljeno i ljudi su izgubili svoju imovinu. Fotografija: Dajana Dobrozi.
U februaru 2015. desila se još jedna poplava, gde je oko 3.000 hektara i 600 kuća, uglavnom u zapadnom delu zemlje, poplavljeno. Ovog puta je 42.000 ljudi pogođeno. Procenjuje se da šteta naneta biznisima, poljoprivredi i kućama iznosi više miliona leka.
Zašto baš Albanija i zašto tako često?
Prema Izveštaju o svetskom riziku iz 2015, koji je sačinio Univerzitet Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i humanu bezbednost (UNU-EHS), Albanija, Holandija, Grčka i Turska jesu među državama u Evropi za koje postoji najveća verovatnoća da će se u njima desiti katastrofa.
Izveštaj je pokazao procentualni rizik za 173 države sveta na osnovu šansi da će doživeti fenomene poput zemljotresa, oluja, poplava, suša i rasta nivoa mora. Rejting Albanije je bio 10.01, Holandije 8.76, dok su Grčka i Turska imale niže stope (7.36 i 5.52).
Krčenje šuma u regionu smatrano je primarnim uzrokom za povećani nivo vode u nizijama tokom poplava 2009-2010. u Skadru i Lježu.
U prilogu državne televizijske stanice, ministarka odbrane Oljta Džacka objasnila je da je jedna od najgorih situacija u nedavnim poplavama bila ona u vezi sa auto-putem Tirana-Drač, gde je ilegalna gradnja okrivljena za to što je onemogućila sisteme za prikupljanje vode da pravilno obavljaju svoj posao.
Ljavdoš Feruni, poznati stručnjak za životnu sredinu u Albaniji, izjavio je za K2.0 da je znatan broj kuća izgrađen duž reka, čime je pričinjena šteta prirodnim tokovima. “Najveći problem je, u stvari, erozija koju je izazvalo krčenje šuma. Zaista nam je potrebna velika kampanja kako bi se posadila nova drveća duž reka u Albaniji”, rekao je.
