Danas, na Međunarodni dan protiv homofobije, transfobije i bifobije (17. maja), aktivisti na Kosovu fokus stavljaju na govor mržnje protiv LGBTI osoba. Dan koji ima za cilj podizanje svesti o LGBTI pravima i kršenju istih širom sveta obeležava se na Kosovu izložbom na prištinskom Trgu Zahir Pajaziti, gde se u prvi plan stavlja tema govora mržnje protiv LGBTI osoba.
Šesnaest fotografa koji izlažu svoj rad danas predstavljaju kolekciju fotografija na kojima su komentari objavljeni ispod članaka ili individualnih objava na društvenim mrežama posle prve kosovske Parade ponosa 10. oktobra prošle godine.
Neki od komentara koji se vide su: “Samo bi Hitler i Enver Hodža (Hoxha) mogli da im urade ono što treba, da svi završe u masovnoj grobnici kako virus ne bi mogao da se širi”, “Smrt pederima” i “Ili moramo da ih tretiramo kao bolesnike i da ih krijemo dok se ne izleče, ili moraju da budu ubijeni da ne bi naneli štetu društvu”.
Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
Aktivista za LGBTI prava Lendi Mustafa objašnjava da zamisao izložbe leži u potrebi da se naglasi prisustvo govora mržnje i diskriminacija protiv LGBTI osoba koje su često zanemarene ili omalovažene.
“Zamisao je da se pokaže da su homofobija i transfobija prisutni na Kosovu”, kaže Mustafa. “Jer često dobijamo komentare kao što su, ‘Zašto se ističete javno?’ u ‘Zašto se promovišete?’”
Mustafa je prva transrodna osoba sa Kosova koja je javno govorila o svom identitetu i održala potresan i emotivni govor na prvoj Paradi ponosa, što je predstavljalo istorijski važan trenutak za LGBTI aktivizam u ovoj zemlji.
Iako se incidenti na Prajdu nisu desili, narednih dana je više stotina komentara prelilo naloge na društvenim mrežama koji su u vlasništvu LGBTI osoba i njihovih podržavalaca. Posle ove istaknute uloge na paradi, Mustafa je dobio više od 200 komentara sa diskriminatornim izrazima u porukama i u onlajn sekcijama za komentare.
“Na primer, jedna od stvari koje sam primio je ovaj video na kom se vidi kako borci ISIS-a bacaju gej osobu sa krova, sa komentarom da će se to desiti i meni”, kaže Mustafa. On je o ovim komentarima obavestio kosovsku policiju za koju kaže da je izabrala i istražila autore oko 10 komentara koje je smatrala nasilnim; on kaže da policija nije smatrala da su ostali komentari preteći, već da su prosto uvredljivi.
Kosovska policija je januara izjavila za K2.0 da su primili dva slučaja ‘pretnji’ i još dva slučaja ‘napada’ u vezi sa komentarima sa govorom mržnje 2017. godine, te da su ovi slučajevi procesuirani kod državnog tužioca. K2.0 je stupilo u kontakt sa policijom da bi poslalo upit o statusu slučajeva koje je prijavio Mustafa, ali i dalje čekamo na odgovor.
Za primer
Prema mišljenju Bljerta (Blert) Morine, aktiviste za LGBTI prava i izvršnog direktora Centra za ravnopravnost i slobode, što je nevladina organizacija koja se bavi LGBTI pravima, Kosovska policija nije uspela da pokaže volju u istrazi govora mržnje uperene protiv LGBTI aktivista i članova ove zajednice.
“Može se očekivati da će se ovakvi komentari postaviti. Ali ne mogu da razumem da, kada se ovakvi slučajevi prijave policiji, osobe [koje su napisale te komentare] nikada ne budu pozvane na intervju”, kaže Morina. “Mora da se ljudima stavi do znanja da niko ne može prosto da otvoreno piše takve komentare. Na taj način se tim osobama dozvoljava da šire govor mržnje.”
Morina dodaje da je Kosovska policija makar mogla da izda saopštenje u kom osuđuje govor mržnje koji je usledio posle Parade ponosa.
Članovi i veliki podržavaoci LGBTI zajednice su godinama bili žrtve pretnji i poziva na nasilje. Godine 2016, bivši izvršni direktor NVO za dobro upravljanje, Pokret Folj (Lëvizja FOL), Petrit Zogaj, dobio je brojne pretnje nakon što je učestvovao u diskusiji o LGBTI pravima na jednom od televizijskih kanala koji se emituju širom države. Početkom ove godine, Osnovni sud u Prištini je kaznio dve osobe sa kaznom od po 200 evra zbog njihove uloge u incidentima.
“Kazna je 200 evra za svakog od njih. Dobro. Mislim da je ovim dvema osobama očitana lekcija, ipak, imajući u vidu kakva je ovo kazna, isti ljudi su spremni da prete svakodnevno”, piše Zogaj nakon presude izrečene u januaru.
Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Aktivisti LGBTI smatraju da je Zogajev slučaj redak kada je reč o LGBTI pravima u tome da je prošao kroz sve sudske etape da bi došao do sudske presude.
Drugi slučaj je onaj iz Uroševca, gde je Osnovni sud ovoga grada 2016. doneo odluku da osudi dvojicu muškaraca koji su učestvovali u napadu na dva aktivista LGBTI te godine. Međutim, aktivisti ističu da, u ovom slučaju, pravosuđe nije procesuiralo incident kao zločin iz mržnje, što bi moglo da rezultira izricanjem težih kazni.
Oni koji vode kampanju u toj oblasti trenutno pozivaju na to da se ažurira član Krivičnog zakonika Kosova koji se bavi zločinima iz mržnje, a što je zakon za koji se trenutno pravi novi nacrt kako bi preciznije odredio zločine počinjene na osnovu ‘seksualne eksploatacije’ i ‘rodnog identiteta’. Član 147 trenutno pokriva nasilje nad “nacionalnim, rasnim, verskim, etničkim i drugim grupama”.
Aktivisti sugerišu da predstavljanje LGBTI osoba u medijima kreira zablude i na kraju doprinosi diskriminatorskim komentarima koji se postavljaju ispod samih medijskih napisa.
Izveštaj iz 2017. o pokrivenosti LGBTI osoba na Kosovu naglašava da, uprkos povećanom interesovanju i unapređenju u pokrivenosti života ove zajednice, mržnja često uspeva da nađe svoje mesto u medijima. Izveštaj navodi da se mnoge priče i dalje ispunjavaju stereotipima koji jačaju društvenu zabludu o LGBTI pitanjima, ostavljajući ogroman prostor onima sa homofobičnim stavovima i manje prostora za aktiviste koji bi pričali o pravima.K
Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.
Ovaj članak je prvobitno napisan za K2.0 kao deo projekta Equal Rights for All, finansiran od strane Evropske unije a kojimu pravlja Kancelarija Evropske unijena Kosovu. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost ovog projekta i ne može ni u kom smislu da predstavlja stavove Evropske unije.
