Nova inicijativa, sačinjena po željama lokalne zajednice iz Mitrovice, pokrenuta je početkom ovoga meseca sa ciljem uključivanja građana u proces donošenja odluka na lokalnom nivou. Jedan od gostujućih predavača u sklopu jednonedeljne faze, pod nazivom Suočavanje sa rekom (Facing the River), bio je Lulzim Hoti, predsednik kulturne organizacije 7 Arte.

Ovu nevladinu organizaciju su 2005. osnovali lokalni umetnici koji žele da ožive kulturnu scenu severnog dela grada koja se strmoglavila posle rata. Nekada poznata kao grad roka i džeza, Mitrovica je postala etnički podeljena, Srbi čine dominantnu većinu severno od reke Ibar, a Albanci u južnom delu grada, i uspavana. Povratak kulture i aktivizma u oblasti kulture bili su stalni izazov celoga društva.

Učestvujući u različitim kulturnim događajima i programima razmene širom Evrope, organizujući takve događaje i kreativne radionice na Kosovu, 7 Arte teži da razvije i promoviše zajedničku evropsku kulturu. U njihove aktivnosti spadaju i one usredsređene na očuvanje životne okoline, Festival zelene muzike, Djuj Art (Pucaj umetnost), tokom koje mladi umetnici ukrašavaju gradske zidove novim dizajnima. Ova organizacija je prikazala projekat Mitro je t’aime (Mitrovice, volim te) koja teži da promoviše kulturnu raznolikost i pozitivan pogled na grad.

Ova organizacija se sastoji iz mladih entuzijasta kinematografije i umetnika iz brojnih umetničkih smerova, uključujući grafičke dizajnere, muzičare, jednog novinara, umetnika za kameru i pozorišnog reditelja.

Režiser i diplomac književnosti, Hoti, pored toga što je predsednik NVO 7 Arte, takođe je i član borda direktora organizacije NISI MASA, što je međunarodna neprofitna organizacija koja radi u 26 država, a koja promoviše mlade stručnjake u evropskoj režiserskoj industriji.

Tokom projekta Suočavanje sa prošlošću, K2.0 je s njim razgovaralo o NVO 7 Arte, za šta se ova organizacija bori i o ideji koju je Ljuljzim plasirao na radionici projekta o mitrovačkome mostu.

K2.0: Kada je 7 Arte nastala kao koncept? Kako se ova ideja rodila? Na koje je izazove nailazila dok se razvijala i kako se razvila dok se nije zvanično registrovala 2006. godine?

Ljuljzim Hoti: Posle studijske posete 2005. Kulturnom forumu Barselone i nekolikima sastancima sa raznim kulturnim organizacijama širom Evrope, ideja za osnivanje ovakve organizacije, koja bi se fokusirala na razvoj kulturnog života na lokalnom i državnom nivou, bila je rođena. Nakon nekoliko informativnih sastanaka sa lokalnim umetnicima Mitrovice, saglasili smo se oko svrhe i imena organizacije.

Proces registrovanja organizacije završen je nakon gotovo godinu dana. Pošto se registrovala kao pravni subjekt, 7 Arte se prijavila da postane punopravni član Evropske mreže mlade kinematografije (NISI MASA), a koja se sastoji iz više od 20 organizacija iz brojnih evropskih zemalja, pa je 7 Arte na kraju primljena kao organizacija koja u ovoj mreži predstavlja mlade umetnike sa Kosova.

Kakav je etos vaše kulturne organizacije, njen cilj i njena svrha? Po kojim principima ona funkcioniše?

Uslovi u vreme kada je organizacija stvorena i postojeći vakuum na nezavisnoj kulturnoj sceni, a posebno u oblasti kinematografije, motivisali su nas da poslužimo kao most za čitave delegacije kosovskih umetnika; posebno smo za saradnju okupljali mlađe umetnike i povezivali ih sa kulturnim događajima iz cele Evrope. Prema tome, svrha organizacije je da podrži mlade umetnike i promoviše i razvija zajedničku evropsku kulturu.

Kasnije, kako su se menjali uslovi i potrebe kosovskog društva, 7 Arte je odlučila da doda još nešto svojoj misiji koristeći kulturu i umetnost kao sredstvo bavljenja životnom okolinom i stabilnim ekonomskim razvojem.

Vaša organizacija je vrlo aktivna na kosovskoj kulturnoj sceni; koji su to projekti i aktivnosti koji su vam dragi, a koji bi najbolje opisali čemu 7 Arte služi?

Jedan od ključnih projekata NVO 7 Arte je Zeleni festival, koji je već tradicionalni projekat, koji teži ojačanju i razvoju kulturnog sektora i promovisanju kreativnosti, kao i podizanju svesti građana o životnoj okolini. Na Zelenom festivalu se održavaju aktivnosti kao što su sledeće: Festival zelene muzike, Open Green Cinema i Green and Artisanals’ Fair. Projektom su obuhvaćene različite ideje, kao što je Takmičenje u umetnosti kroz recirkulaciju, Takmičenje za najbolju baštu u Mitrovici, inicijativa Diaspora Greenified Homeland, umetničke intervencije na javnim prostorima kroz inicijativu “Pucaj umetnost”. A tu su i brojne radionice iz industrije kreativnosti.

S obzirom na to da već dugo radite na umetničkoj i kulturnoj sceni Kosova, posebno u Mitrovici, koju biste konstruktivnu kritiku uputili kada je reč o prostoru za napredak?

Mi smatramo da je nezavisna kulturna scena na Kosovu, tokom perioda dužeg od decenije, uradila odličan posao i da je uspela da pošalje jasne poruke van okvira ove zemlje. Ovom ritmu duhovnog rasta na Kosovu bi trebalo dati institucionalnu podršku tako što bi se najveći gradovi na Kosovu osnažili pojedinačno.

Na šta bi kulturna scena u Mitrovici (ili na Kosovu) trebalo više da se usredsredi? Šta bi sve zainteresovane strane za kulturnu scenu — vladine institucije, nevladine organizacija i pojedinci — trebalo da urade kako bismo se kao nacija razvijali sa kulturom kao ključnom komponentom rasta?

Nezavisna kulturna scena, u svakom gradu na Kosovu, trebalo bi više da se usredsredi na razvoj kulturne politike, da uključi sve građane Kosova u ovaj proces. Treba i stimulisati kreativnost koja postoji.

Takođe, lokalne i centralne institucije Kosova bi trebalo ubediti da je kultura jedan od četiri glavna stuba stabilnog razvoja, pa da će ona kao takva generisati nova radna mesta i poboljšati dobrobit građana i životne okoline. Kosovo je mala zemlja sa velikim ljudskim potencijalom koji bi trebalo kanalisati na putu ka ostvarenju zajedničke vizije građana države.

Na kraju, pokrenuli ste novi predlog tokom projekta Suočavanje sa rekom; da li biste mogli da pojasnite ovaj dizajn i njegovu svrhu?

Ideja 7 Arta kada je reč o ibarskom mostu je ta da bi krila na vrhu, umesto da imaju samo estetsku ulogu koju su imala godinama, trebalo prekriti solarnim panelima.

Ova krila bi onda generisala obnovljivu energiju koja bi bila dovoljna za potrebe mosta; ova energija bi poslužila da se osvetli most, možda bolje zelenom bojom, a ne plavom — kao što je to sada slučaj. U međuvremenu, ovi solarni paneli bi omogućili omladini da napune svoje baterije na telefonima i druge elektronske uređaje dok se druže u rekreativnom području ili u udubljenjima u zidu ispod mosta.

Sprovođenjem ove ideje se ne bi promenila osnovna struktura koja sada postoji; baš suprotno, ovakva ideja bi samo doprinela vrednosti, praveći od ovoga mosta most-uzor koji bi bio poznat po svojoj kreativnoj vrednosti.

Glavni most na reci Ibar je već poznat na međunarodnom nivou, pa je kao takav postao prava atrakcija za strane posetioce. Sa tim promenama i otvoren ponovo, most bi poslužio da promoviše obnovljivu energiju i njene prednosti u pogledu efikasnosti i uticaja na životnu okolinu. Smatramo da bi ovakvu ideju dobro primile zajednice u obema opštinama grada Mitrovice, kao i u Kancelariji Evropske unije u Prištini.K