Evropska unija i druge međunarodne organizacije i strane vlade već godinama smatraju da je vladavina prava na Kosovu slaba; slab pravosudni sistem, mala odgovornost sudija i tužilaca, sudska neefikasnost, ograničena primena zakona i strategija u vezi sa osnovnim pravima, zanemarljiva uspešnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Čini se da se Kosovo približava tački gde opis sistema vladavine prava kao ‘slabog’ nije u skladu sa stvarnošću — umesto toga, možda je opravdanije govoriti o krizi vladavine prava.

Rečnik Merijam-Vebster definiše ‘krizu’ kao nestabilan ili ključan period ili stanje stvari u kom odlučujuće promene treba da se dese, odlučujući trenutak sa izrazitom mogućnošću vrlo nepoželjnog ishoda, prekretnica nabolje ili nagore. Nedavna dešavanja, pored onoga što se do sada smatralo slabošću vladavine prava, ukazuju da je stanje stvari u kosovskom sistemu vladavine prava gore nego što se veruje.

Nacrt optužnice protiv niza visokopozicioniranih političara zbog manipulacije spiskom ratnih veterana koji su kvalifikovani za finansijsku pomoć, ostavka javnog tužioca koji je istraživao ovaj slučaj i javna reakcija premijera, predsedavajućeg Skupštine, glavnog državnog tužioca i drugih visokih zvaničnika na navode jesu stvari koje otkrivaju prave dimenzije ove krize.

Prema nacrtu optužnice od strane bivšeg specijalnog tužioca Eleza Bljakaja (Blakaj), visokopozicionirani političari i zvaničnici upleteni su u krivičnu prevaru i zloupotrebu javnog položaja zbog toga što su u spisak ratnih veterana uneli imena 19.000 osoba, iako oni ne ispunjavaju zakonske uslove za sticanje ovog statusa. Bivši specijalni tužilac Bljakaj izjavio je da je glavni državni tužilac vršio pritisak na njega, jer je intervjuisao visokopozicionirane političare, među njima i predsedavajućeg Skupštine, u svojstvu svedoka. Govorio je i o pretnjama i pokušajima da ga zastraše. Svoju ostavku je argumentira rečima da je sudski sistem toliko korumpiran i zarobljen da nije imao efektivne mere koje bi pomogle da se odgovori na njegove primedbe.

Da li su navodi koje je izneo u nacrtu optužnice istiniti ili ne, jeste pitanje koje će rešiti (nadamo se, profesionalni i nepristrasni) sudovi. Ono što je bitno jeste javna reakcija premijera, predsedavajućeg Skupštine, glavnog državnog tužioca i glavnog specijalnog tužioca koji su ga nazvali neprofesionalnom kukavicom čiji je nacrt optužnice nepotpun i koji je napustio Kosovo da bi se obogatio u inostranstvu. Premijerovi lični napadi na Bljakaja bili su posebno agresivni i očigledno usmereni na to da ga moralno diskredituje.

Očigledno je da Bljakajevi nadređeni imaju interes da ga diskredituju zbog toga što implicitno govori o tome da je državno tužilaštvo zarobljeno i podložno političkom uticaju. Evidentno je i da je određeni broj tužilaca pokušao da moralno diskredituje Bljakaja, jer možda očekuju da dobiju posao od političara koji se pominju u nacrtu optužnice, ako bude podignuta.  

Moralno diskreditovanje tužioca koji je spremio optužnicu je način odbacivanja njenih navoda pre nego što je i podignuta. Ipak, teško je razumeti zašto visokopozicionirani političari, a posebno premijer, koriste tako uvredljive izraze protiv bivšeg tužioca ako nemaju neke svoje interese. Čak i da apsolutno nisu implicirani u skandalu sa ratnim veteranima, način na koji su reagovali u javnosti stvara sumnju da imaju interes da diskredituju tužioca i nacrt optužnice iz nekih nezakonitih razloga.

Javna je tajna da značajan broj onih na spisku ratnih veterana, u stvari, nisu veterani. Predsedavajući Skupštine je to potvrdio, a čak je i komandant Bezbednosnih snaga Kosova, general Rahman (Rrahman) Rama, bio iznenađen visokim brojem veterana. To znači da neko visoko pozicioniran u vladi mora da je zloupotrebio autoritet da bi se imena ovih ljudi uvrstila u listu ratnih veterana.

Kakve god da su krivične implikacije, ako se ispostavi da visokopozicionirani političari zloupotrebljavaju Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) i oslobodilački rat na Kosovu za ličnu korist, zloupotrebu javnih politika, političku patronažu, crpeći nezasluženi benefit od poreskih obveznika Kosova i najsiromašnije privrede u Evropi, onda će ovo više od navoda Dika Martija (Dick Marty) da diskredituje OVK; Marti navodi da su visokopozicionirani članovi OVK bili uključeni u trgovinu organima i međunarodnim zločinima.

Kakve god da su krivične implikacije, izliv besa javnosti protiv bivšeg tužioca imaju potencijal da unište poslednji tračak nade da političke elite žele da na snagu stupi vladavina prava. Uprkos davanju lažnih obećanja o reformi vladavine zakona, političke elite pokazuju tek malo interesovanja za ovo.

Prilikom obavljanja posla u svojstvu savetnika ministra pravde prošle godine, mala grupa nas je pokušala da inicira određene reforme da bi se unapredila odgovornost i transparentnost sudskog sistema, čuvajući pritom njegovu nezavisnost. Brojni izveštaji koje su pripremili stručnjaci Evropske unije upućuju na to da je Kancelarija za disciplinsko savetovanje u okviru Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova bila slaba karika u sistemu. Iako je ova kancelarija bila odgovorna za istragu kršenja discipline koje počine sudija i tužioci, ona je delovala kao neprovidna crna kutija koja nema odgovornost, ali ima potencijal da ih ucenjuje, dok bi se po strani ostavljale istrage o onima koji zaista zaslužuju da budu budu istraživani.

Zamisao je bila da se polomi crna kutija, da se obezbede transparentnost i odgovornost u istragama osnažujući građane pravnim lekovima, uključujući kontakt sa Ministarstvom pravde i Zaštitnikom građana koji treba da nadgledaju sistem, bez prava da se mešaju u istrage, a pritom čuvajući nezavisnost dvaju saveta koja odlučuju o disciplinskim prekršajima koji su podložni razmatranju Vrhovnog suda.

Kao što se očekivalo, predlog je naišao na veliki otpor, jer bi tako radikalna reforma učinila da se u prvom planu nađu sudije i tužioci, tako što će oni postati odgovorni, a disciplinski postupci transparentni. Odmah je postalo jasno da reformu ne žele ni sudije ni tužiloci, niti političari u vladi, jer je imala potencijal da razotkrije dosluh između njih. Usvajanje nacrta u vladi se desilo samo zbog aktivne i javne podrške Sjedinjenih Država i Evropske unije. Sećam se javnih poziva američkog ambasadora da se usvoji zakon o disciplinskom postupku za sudije i tužioce; treba primetiti da poslednji Izveštaj EU o Kosovu poziva na usvajanje ovog zakona.

Nacrt zakona je sada zaglavljen u Skupštini Kosova, gde, paradoksalno, opozicione partije pokušavaju da ublaže odredbe po cenu uništavanja pažljivo napravljene ravnoteže između sudske odgovornosti i nezavisnosti, što bi bilo upitno za sam smisao zakona.

Vrlo je čudno da Sjedinjene Države i Evropska unija moraju da brane zakon u Skupštini Kosova da bi promovisale sudsku odgovornost i transparentnost. Čini se da nijedna stranka nema interes u tome; oni na vlasti zato što mogu da koriste sistem u kom nema polaganja odgovornosti na svoju korist, oni u opoziciji jer očekuju da isto to rade kada dođu na vlast jednog dana.

Ukoliko političke elite nisu voljne i zainteresovane za preduzimanje neophodnih reformi da unaprede vladavinu zakona, onda se građani Kosova približavaju trenutku u kom će neuspesi vlade da obezbedi vladavinu prava predstavljati poziv na mirni otpor. Kada demokratski izabrane vladine strukture ne uspeju da obezbede vladavinu prava i poštovanje za ljudska prava, građani imaju legitimno pravo da koriste pravo na otpor da bi reformisali državu. Bilo da neko izazove kršenje društvenog ugovora od strane vlade ili kršenje prirodnog zakona ili ljudskih prava, opravdanja za takvo pravo na otpor ima u izobilju.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima eksplicitno navodi sledeće: ‘Budući da je bitno da ljudska prava budu zaštićena vladavinom prava kako ljudi ne bi bili primorani da kao krajnjem sredstvu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja, ljudska prava bi trebalo da budu zaštićena vladavinom prava.’ Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je direktno primenjiva u Republici Kosovo i, u slučaju sukoba, ima prednost nad zakonima i drugim aktima javnih institucija. Kako Ustav Kosova postulira da suverenitet Republike Kosovo potiče od naroda i pripada narodu, može se govoriti i o dužnosti da se pruži otpor kada je neuspeh vlade takav da preti državi i suverenosti.

Ko bi trebalo da primeni takvo pravo na otpor? Niko od političkih partija, bilo na vlasti ili u opoziciji. Ono što je Kosovu potrebno jeste novi pokret za građanska prava, koalicija voljnih i odlučnih građana i organizacija civilnog društva koji će mirno vršiti pritisak na vladu da preduzme neophodne reforme.

Američki pokret za građanska prava može da nam posluži kao primer. Vladavina prava i ljudska prava nisu datost i moraju se steći, stalno se moraju braniti političkim i zakonskim radnjama. Kao što je nemački pravni filozof Rudolf fon Jhering (Rudolph v. Jhering) napisao u svojoj knjizi iz 1872, “Bitka za zakon”: “Sav zakon na svetu ostvaren je borbom. Svaki princip zakona prvo je morao silom da se zavrne od onih koji su ga odbacili; i svako zakonsko pravo — zakonsko pravo cele nacije, kao i pojedinaca — pretpostavlja stalnu spremnost da se utvrdi i brani. Zakon nije puka teorija, već živa sila.”

Ovo je test za kosovsko civilno društvo, da li će ono biti u mogućnosti da uvede odlučujuću promenu da bi se izbegla kriza. Ako je tačno da svaki narod zaslužuje vladu kakvu ima, možda je došlo vreme da narod Kosova pokaže kakvu vladu zaista zaslužuje.

Naslovna fotografija: Besnik Bajrami / K2.0.