U četvrtak, na iznenađenje skoro pa nikoga, konačno je okončana najnovija politička epoha na Kosovu.

Iako su premijer — a po svoj prilici i vlada — tehnički podneli ostavku pre mesec dana, oni su, zbog iskazane marljivosti, ostali na svojim radnim mestima kako bi napravili još jednu ili dve predizborne majstorije radi sticanja publiciteta.

Iako je Ustavni sud utvrdio šta tačno znači termin “ostavka”, samo 712 dana nakon što je na vlast stupila koalicija PDK-AAK-NISMA, zajedno sa AKR-om, sada je potvrđeno da će se mandat još jedne kosovske vlade prerano okončati, jer su se koalicioni partneri dogovorili sa opozicionim partijama da bi za sve bilo bolje kada bi se ovo doba privelo kraju.

Grubo bi bilo oceniti da je prevremena propast ove koalicije bila očekivana.

Uz neprestanu pratnju Specijalizovanih veća Kosova koja su visila nad glavama šarolike ekipe okupljene u grupi “lidera”, oduvek je postojala verovatnoća da će u jednom trenutku tužioci da zakucaju na vrata — samo se nije znalo kome; opcija ako nije bila na stolu, već samo kada. Zjapeće pukotine bile su pristune u navodnom jedinstvu izvršne grane vlasti još od prvog dana; možda je najveći šok taj da je lični interes bio dovoljan da ovu koaliciju tako dugo održi na okupu.

Ipak, uprkos fer upozorenju, bilo da je reč o završetku loše veze ili iseljenju dosadnog takmičara šou programa, gubitak udobnosti u kojoj je on uvek prisutan u vašem životu i dalje može da predstavlja šok za sistem.

Dakle, kako bi tranzicija prošla glatko, jer će ova — očigledno kratka — era doživeti kraj, sastavili smo nekoliko “najsvetlijih” trenutaka iz vremena vlade “PAN”, gde se osvrćemo na zaostavštinu koju će ostaviti iza sebe.

1. Transparentnost i otvorenost vlade

Priznajmo sebi da svi znaju da Kosovo već duže vreme ima probleme sa korupcijom. Svetske klimatske promene su mogle da se zaustave da brojne šume nisu posečene kako bi se napravio papir za hiljade izveštaja o korupciji na Kosovu ili da nije bilo onog vrelog vazduha stvorenog na famoznim konferencijama na kojima se pričalo o tome šta treba da se uradi tim povodom.

Dakle, vrlo je osvežavajuća činjenica kada imate vladu koja neguje svež pristup ovom pitanju — pristup transparentnosti.

Dok su se prošle vlade trudile da prikriju korupciju, nepotizam i sebične interese iza zatvorenih vrata, ova vlada je korupciju iznela na videlo, bez grama srama; poput ganc novog auto-puta u odnosu na kozje puteve kojima su se vozili njihovi prethodnici, ako mi dozvolite da napravim ovakvo poređenje.

U novom duhu otvorene uprave, jedan od prvih poteza premijera bio je da pokuša da poveća svoju platu — hteo je da još malo novca uzme iz novčanika građana radi svoje lične koristi, pa im je to jasno i direktno predočio. Predviđeni troškovi, na kraju krajeva, mogu da pokriju samo mali broj putovanja u inostranstvo i gala večera, pa sve te kravate mogu da budu papreno skupe.

Poslednji predizborni krug obećali su i otvaranje novih radnih mesta — i vlada je to ispunila. Možda ne sasvim, po tradicionalnim merilima, ali je to slučaj sa onima koji su bili dovoljno pametni ili se trudili da budu članovi porodice nekoga ko je na vlasti; za njih je to bilo doba izobilja. Ako to nije bila “vlada za sve”, onda je makar bila vlada za sve one koji su im bili bitni.

Sva ova nova radna mesta neće sama od sebe da nastanu i podrazumevalo se da će morati da budu domišljati. Urušavanjem kalupa “male vlade” koji biste očekivali od koalicione vlade sasvim sastavljene od partija koje tvrde da se po orijentaciji nalaze na desnom centru, ovi mudraci — to jest sasvim isključivo moćni muškarci — shvatili su da je ovo bila prilika za pravljenje “obimne vlade”.

Da ponovimo, ne u tradicionalnom smislu razvoja državne mreže za pružanje podrške posebno osetljivim društvenim grupama, već onima koji predvode front i koji uvode nova ministarska mesta. Mnoge od ovih uloga možda još nisu sasvim jasno definisane, ali ne zaboravite da su imali samo dve godine da obave taj posao i ono što je važno jesu “poslovi na prvom mestu”.

Čak i kada je vladi trebala mala pomoć pri razradi transparentnosti, ona je ubrzo nadoknadila izgubljeno vreme.

Specijalni tužilac Elez Blakaj je gurnuo prst u oko nekima tako što je podneo ostavku i obznanio pritisak koji je trpeo pod palicom glavnog tužioca i premijera tokom istraga koje je sprovodio. Čim je slučaj izašao u javnost, premijer je hitro potvrdio da se jeste umešao u rad pravosuđa tako što je zahtevao od bivšeg tužioca da direktno njemu polaže račune, te da niko nema sumnju u to šta on misli o ovoj “kukavici” koja se usudila da istražuje radnje visokopozicioniranih političara.

2. Da se zna ko je glavni

Rambo. Ko bi drugi mogao da vodi vladu nego mišićavi, kratko ošišani ratni heroj koji je dobio nadimak po akcionoj ličnosti koju glumi Silvester Stalone (Sylvester Stallone)?

U skladu sa karakteristikama vođe, Rambova vlada nije propustila priliku da pokaže zube i ukaže na to ko je ovde glavni. Od hapšenja srpskih ministara u kosovskoj vladi i njihovog paradiranja ulicama prestonice, preko uvođenja ogromne takse na proizvode starog neprijatelja, do sprovođenja nasilnih racija na severu zemlje.

Ipak, ovo je samo vrh ledenoga brega.

Zaboravite zakone — prava je stvar pucanje iz oružja na proslavi staroj nekoliko vekova, a zapisanoj u kanunu.

Nemojte da budete izdajnik — svakako da Kosovo može jednostrano da uspostavi međunarodni sud za ratne zločine ako to poželi.

I ne zaboravite, Kosovo sada ima svoju vojsku!

Svakako da negativna strana ovog usredsređivanja na društvo snažnih muškaraca leži u tome da neće sve proći kako treba ako i sami niste “snažni muškarci”. Žene koje su pretukli ili ubili supruzi, devojčice koje su (navodno) silovali njihovi nastavnici i policajci kojima su silovanje prijavile, deca iz manjinskih zajednica koja su silovana i potom ubijena čekajući pravdu, oni kojima je potrebno samo malo zdravstvene nege, deca koja žele da steknu makar neko pristojno obrazovanje, porodice koje žele da zarađuju za život, a ne da planiraju bekstvo iz sopstvene zemlje…

Ipak, ne brinite se za te trivijalne detalje, jer su u državi Ramba pokazali ko je šef — Taksa! Taksa!

3. Fleksibilnost

Ahhh, taj potcenjeni kvalitet. Malko fleksibilnosti.

Nemoj nikada za tako mišićavu vladu da kažeš da ne može da bude savitljiva kao olimpijska gimnastičarka onda kada je to neophodno.

Setite se onda kada je Rambo bio u opoziciji i kada je izjurio razbacujući se geografskim kartama i govoreći da niko, nikada — NIKADA — neće dati parče zemlje od njegovog voljenog Kosova? Vođa, premijer, svakako mora da bude pragmatičan. Za šest meseci otkako je stupio na položaj… završen posao.

Haradinajeva fleksibilnost, koja mu je bila tako važna, odnosila se na, kako je posle razmišljanja odlučio, opravdani kompromis, imajući u vidu da će to zasigurno dovesti do toga da će građani Kosova putovati bezvizno po Evropi do kraja 2018. Rok je bio zagarantovan. (Ovako je pravio prostor za vrdanje, imajući u vidu da je, pre izbora za premijera, Haradinaj obećao bezvizno putovanje u roku od tri meseca po stupanju na premijersko mesto.)

Ali kao što bi se i očekivalo od pravih vođa, oni stalno uče i primenjuju taj proces učenja kako bi donosili bolje odluke. Kada su samonametnuti rokovi došli i prošli, premijer i njegovi ministri velikodušno su građanima pružili nova znanja: Oni koji su, na kraju krajeva, u poziciji da donesu odluku o viznoj liberalizaciji, kako se ispostavilo, bile su same evropske države i institucije — a nikako kosovska vlada. Ko bi to mogao znati? 

Nije samo premijer pokazao koliko je savitljiv kada treba.

Specijalizovana veća čijem je osnivanju toliko dugo težio PDK? Zašto se ne bi završila godina tako što bi se zatvorilo poglavlje o prošlosti i tako što bismo doneli odluku da nam ovi, na kraju krajeva, više nisu potrebni?

Vlada koja se nikada nije bojala da se kocka sada se svojski potrudila da promeni kurs za samo nekoliko sedmica, i to od politike s ciljem ublažavanja ograničenja kockanja u ime privrednog razvoja do zatvaranja svih kockarnica u državi.

4. Podrška prijateljima

Kada je reč o međunarodnim odnosima, diplomatija je svakako nezgodan i iznijansiran posao — jednoobrazni pristup svim akterima nikada neće da upali na međunarodnoj sceni i ponekad se “mantra o tome ko je šef” mora korigovati.

Kada je Ujak Erdogan pokucao na vrata, vlada je odmah shvatila da joj je to prilika da ostavi otisak na međunarodnoj sceni. Dok mnoge druge države sveta nisu iskoristile priliku onda kada im se ona ponudi, kosovske vlasti su pokrenule akciju, brzo reagovale i izručile šestoro nastavnika koji su predstavljali neposrednu pretnju po nacionalnu bezbednost Kosova.

Čak više od 80% deportovanih bili su mete koje su ciljane! Nije ništa strašno, imajući u vidu birokratsku strogoću prilikom proveravanja nečije lične karte pre nego što ga strpaš u avion i pošalješ u zemlju sa problematičnom istorijom ljudskih prava — nema vremena za dovršavanje sve te glomazne dokumentacije.

Činilo se da je makar par agencija koordinisano sprovodilo ovu operaciju, čak iako premijer nije bio o svemu obavešten i ako se desilo 30 i kusur primera kršenja zakona i procedura tom prilikom; precenjene mere za zaštitu ljudskih prava mogle bi da predstavljaju prepreku politici koja podrazumeva prvo uništavanje života, a zatim postavljanje pitanja.

Na kraju krajeva, Kosovo je svakako bezbednije mesto za izneveravanje svih principa i prilagođeno je volji autokrate u nastajanju.

5. Trajan beleg

Kao što znaju svi koji su nekada gledali politički sitkom ili izbore za predsednika SAD, političke administracije su obeležene onime što ostave u nasleđe. Potrebno je da prođu godine izuzetno pronicljivog ponašanja političara u izgradnji svog imidža kako bi bili upamćeni po njemu.

Često to bivaju poprilično površne teme, napravljene tako da prikriju višegodišnje neuspehe ili pasivnost. Međutim, vlada treba da bude zaista talentovana kako bi i na buduće generacije mogla da ostavi otisak.

Niko ne može da porekne da će ova vlada PAN ostaviti svoj otisak.

U predstojećim godinama taj otisak će biti vidljiv na rendgenskim snimcima pluća građana otrovanih tokom višegodišnjeg udisanja otrovnog kosovskog vazduha.

Lako smo mogli da propustimo priliku i da ne vidimo zaostavštinu koja bi isparila u formi otrovnih mikročestica.

Kada je Svetska banka najavila da se povlači iz finansiranja nove kosovske elektrane na ugalj, jer su opcije vezane za obnovljivu energiju sada isplativije, za manju vladu bi ovakav potez značio da će se svi slični planovi obustaviti. Ipak, to nije slučaj i sa ovom vladom.

Ova je videla očitavanja hazardnog kvaliteta vazduha koja redovno Prištinu stavljaju među najzagađenije gradove u svetu, videla je kako se situacija menjala u drugim delovima sveta koji ulažu u zelenu energiju, videla je građanske proteste na kojima se zahteva ponovno promišljanje o ovom pitanju i rekla je “Ne!”

Ne, i dalje ćemo nastaviti da ulažemo milione u proizvodnju raka. Nastavićemo da iseljujemo ljude iz njihovih domova iako nema pravilno uvedenih procedura o vađenju tog blistavog uglja ispod zemlje. Nastavićemo da ignorišemo finansijske implikacije jurenja za skupocenijim rešenjima. Upravo se zahvaljujući stavovima tipa ‘mogu ja to’ stvara neko nasleđe.

Transparentno. Snažno. Fleksibilno. Prijateljski. Istrajno.

Doviđenja, koalicijo PAN — teško nam je da zamislimo kako će vas buduće vlade nadmašiti.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.