Prošle godine sam, kao student na razmeni u Finskoj, iz prve ruke iskusio kako izgleda liberalno, otvoreno i digitalizovano društvo. Iznenadio sam se što je svaka javna usluga dostupna onlajn i što je udaljena na samo jedan klik; količina informacija dostupnih javnosti bila je zaista neverovatna.

Moj prijatelj mi je preporučio da pogledam portal sa podacima koje objavljuje Vlada, pod nazivom opendata.fi, u izradi Finske agencije za digitalne i populacione podatke. Na ovom portalu je dostupan niz otvorenih podataka iz šesnaest kategorija: Vlada i društvo, STEM (nauka, tehnologija, inježerstvo i matematika), prevoz/transport; svi podaci su predstavljeni u jednostavnom i čitkom formatu, besplatno im se može pristupiti i moguće ih je koristiti.

Jedan od zadataka na Univerzitetu primenjenih nauka Heme (Häme) bio je da predstavimo uspehe ove zemlje u oblasti otvorenih podataka. Surfujući njihovim veb-sajtom, bio sam nadahnut da slično istraživanje sprovedem u svojoj rodnoj grudi — na Kosovu — i da vidim šta je Vlada uradila u pogledu stavljanja podataka na raspolaganje javnosti.

Šta su otvoreni podaci?

Ideja je da bi podaci trebalo da budu dostupni besplatno svakom građaninu, za bilo koje potrebe; u pitanju je mogućnost da se podaci koriste bez ograničenja u smislu autorskih prava ili patenata i da se objavljuju po htenju pojedinca. Primeri: podaci o popisu stanovnika i karte, pa čak i podaci u realnom vremenu o lokacijama autobusa/vozova.

Od osnivanja 1942, kada je nekoliko naučnika odlučilo da svoje nalaze učini dostupnim javnosti radi diskusije i analize, pojavili su se problemi vezani za privatnost podataka, a oni posebno dobijaju na značaju kako tehnologija napreduje.

Međutim, “otvoreni podaci ne bi trebalo da sadrže i, generalno gledano, ne sadrže lične podatke o pojedincu”. Otvoreni podaci su strukturisani, provereni i moraju da poštuju propise određene države pre nego što se objave; unakrsno referenciranje i međusobna povezanost nekoliko baza podataka i skupova podataka predstavlja najjednostavnije rešenje za pomenute probleme.

Države širom sveta ugovaraju partnerstva s ciljem otvaranja podataka koji su dostupni vladama. Najznačajnije je Partnerstvo za otvorenu upravu (POU), osnovano 2011, kada se osam zemalja-osnivačica i ukupno 78 država-članica obavezalo da će poštovati Deklaraciju o otvorenoj upravi. Nažalost, Kosovo nije član POU-a iz političkih razloga, iako je i samo uložilo napore u reformisanje i digitalizovanje javne uprave.

Kosovo je počelo da se bavi otvorenošću podataka javne uprave još početkom 2014, u okviru reforme državne administracije, kada se Vlada obavezala da će sačiniti i sprovesti Nacionalni akcioni plan, a da bi Kosovo moglo da se pridruži Partnerstvu za otvorenu upravu (POU). Ipak, Kosovo nije primljeno u članstvo.

Iako je to bio veliki korak unazad, Ministarstvo javne administracije (MJA) je 2015. počelo da sprovodi Inicijativu za otvorene podatke, odmah nakon što je Vlada usvojila Međunarodnu povelju o otvorenim podacima, koja služi da delegira radne obaveze iz Nacionalnog akcionog plana i za svrhe osnivanja Državnog portala za otvorene podatke.

MJA je 2018. objavila Izveštaj procene o spremnosti na temu otvorenih podataka, gde je prikazan pregled statusa kvo o otvorenim podacima na Kosovu. U ovom se izveštaju, pored drugih vrednih informacija i ciljeva u oblasti otvorenih podataka, naglašavaju izvesni digitalni prostori u kojima građani mogu da traže određene informacije, a to su Centralna banka Kosova, Agencija za informatičko društvo i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. 

Međutim, neki nalazi ukazuju na to da ovi veb-sajtovi nisu izgrađeni na osnovu utemeljenih, postojećih informacionih sistema i da ovi portali tek treba da se razviju. Kosovo je dosad potpisalo razne direktive, obavezalo se da će sprovesti akcione planove, procenilo svoje kapacitete i kreiralo Državni portal za otvorene podatke, gde se može pronaći nekoliko skupova podataka.

Ipak, inicijative kosovskog građanskog društva u oblasti otvorenih podataka počele su mnogo pre toga; od 1999. ulažu se višestruki napore u promociju učešća građana, povećanje transparentnosti, jačanje integriteta javnih ustanova i nadgledanje rada institucija.

Demokratski institut Kosova i Kancelarija Transparensi internešenela (Transparency International) na Kosovu počeli su 1999. da osnažuju građane da zahtevaju da institucije budu transparentne i odgovorne, kao i da se angažuju u kreiranju politika.

Godine 2005, organizacija Ćohu (Çohu, Ustani), koja se usredsređuje na povećanje transparentnosti i nadziranje vladinih troškova, i Institut GAP, analitički centar (think tank) koji se bavi javnim politikama, počeli su da javnosti pružaju uvid u otvorene podatke o državnom budžetu, između ostalog.

Onlajn portal Kallxo.com je 2012. razvio Balkansku istraživačku mrežu, čija je svrha da se razotkrije korupcija na Kosovu i da se istraže teme kao što je trošenje državnog budžeta, javna dokumenta i praćenje izbornog procesa.

Organizacija Open Data Kosovo sprovodi nekoliko projekata o otvorenim podacima, osnaživanju mladih i razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija, zajedno sa osmišljavanjem digitalnih rešenja zasnovanih na podacima. Organizacije civilnog društva stalno doprinose da podaci postanu pristupačniji i otvoreniji.

Međutim, njihov rad mora da se upari sa radom Vladinih inicijativa, odnosno sa institucijama koje imaju nameru da pruže bolje usluge javnosti i da uvedu dobre prakse tako što će uložiti zajedničke napore.

Kako državna uprava otvara svoje podatke

Izveštaj UNDP-a iz 2016. o ulozi otvorenih podataka u održivom razvoju sugeriše da je, iako je Kosovo uspostavilo portal za otvorene podatke još 2015, on neefikasan zbog malog broja skupova podataka i neredovog ažuriranja, i to samo godinu dana nakon uvođenja.

Slično tome, u izveštaju Komisije UN-a iz 2019. se navodi da je postojeći portal funkcionalan, ali da “kvalitet unetih podataka mora da se unapredi kako bi platforma bila korisna”. Takvi izveštaji stoje na put tvrdnjama da je Kosovo kreiralo potpuno funkcionalnu platformu, kao i da, “iako su na snazi zakoni za ravnopravni pristup uslugama, oni se ne sprovode sistematično”.

Prema Svetskom indeksu za otvorene podatke, Kosovo ima 0% otvorenosti, u smislu procenata skupova podataka koji su potpuno otvoreni, a na osnovu pravila koje propisuje Definicija otvorenosti. Kosovo je rangirano na 58. mestu u poređenju sa drugim izlistanim državama, uključujući i region Zapadnog Balkana.

Štaviše, Kosovo je osvojilo samo 26% u odnosu na data pitanja. To znači da nema dovoljno skupova podataka, licenci za otvorene podatke, mašinski čitljivih podataka i kapaciteta podataka, kako bi naveliko mogli da se preuzmu sa interneta — zbog čega su otvoreni podaci na Kosovu i dalje samo iluzija.

Pored toga, Kosovo zaostaje za otvaranjem podataka državne uprave zbog loše transformacije pravnog i zakonodavnog okvira, kao što se primećuje u izveštaju Instituta Riinvest iz 2015.

Usled neutvrđenih smernica u postojećim kosovskim zakonima kada je u pitanju otkrivanje i širenje podataka, “povrh niskog stepena prisustva na internetu i potrebe za kontinuiranom obukom zaposlenih u državnim organima, posebno zaposlenih koji su zaduženi za rukovođenje podacima, informacijama i veb-sadržajem”, zaključuje se u izveštaju.

Nalazi ukazuju na to da je na Kosovu u opticaju nekoliko trendova koji ometaju postizanje napretka u sferi otvorenih podataka. Jedan trend se odnosi na manjak kvalifikovanog osoblja u javnom sektoru, zbog čega je Žorž Labreš (Georges Labreche) osnovao organizaciju Open Data Kosovo kao prostor u kom mladi mogu da se, između ostalog, obučavaju o tehnologiji.

Drugi problemi se, naizgled, odnose na vrlo mali broj skupova podataka i na neprecizne kolekcije podataka. Da bi se to izbeglo, Vlada mora da učini sve da se podaci skupljaju u kontinuitetu iz raznih izvora, redovno, a ne epizodno.

Prema rečima predstavnika Fondacije Open Knowledge, bilo je nekog napretka u otvaranju podataka na Kosovu, kao što je delimično objavljivanje podataka u digitalnom formatu; pored toga, kosovski Zakon o autorskim i srodnim pravima nudi mogućnost zamene javnih dokumenata na dostupnim besplatnim domenima. Kada bi se uveli ključni mehanizmi, mogao bi da se napravi veliki iskorak. Odgovarajuće shvatanje tehnologije, podrška civilnog društva i organizacija za praćenje društveno-političkog stanja u državi mogli bi da dovedu do izvanrednih rezultata.

Šta bi moglo da bude bolje?

Kosovo bi moglo da sledi uspešni primer Finske. Možda zvučim pristrasno kada to kažem, ali zamislite da odete prvi put u stranu zemlju, da tamo sebi izgradite život za šest meseci i da pritom nemate ni jedan jedini problem u tom poduhvatu. Ukratko, meni Finska izgleda tako. Teško bih mogao da zamislim da jedno tako digitalizovano društvo može da postoji, gde sam svaku pomoć dobio zahvaljujući jednostavnom onlajn pretraživanju.

Ogromna je bila količina otvorenih resursa i informacija kojima sam imao pristup na veb-sajtovima opštinskih organa i na portalu finske vlade za otvorene podatke, a što mi je sve predložio jedan prijatelj. Da li sam morao da posetim kancelariju za civilni registar da bih dobio finski identitetski broj? Onlajn sam dobio lokaciju, spisak dokumenata koje je trebalo da podnesem i prijavni formular. Ako sam hteo da putujem autobusom, informacije o autobuskoj liniji, cenama, rezervaciji onlajn karata i plaćanju bile su dostupne na portalu. Otvoreni podaci su tamo skrojeni za svaki segment stanovništva, bilo da ste turista, stariji građanin, student ili samo želite da dobijete uvid u bilo koju oblast vašeg interesovanja.

Drugo iskustvo vredno pomena bilo je kada sam imao neočekivanu alergijsku reakciju krajem novembra 2019. Koliko god sam se brinuo za svoje zdravlje, nisam nimalo bio zabrinut za informacije o bolnici, vrstu lekarske usluge, troškove, račune koji se šalju imejlom i termine dostupne za lečenje. U kategoriji ‘Zdravlje’ na finskom portalu za otvorene podatke možete pronaći sve ove informacije i više od toga, i to poprilično lako.

U tom smislu, Kosovo ima dva opštinska veb-sajta, onaj za Prištinu i za Đakovicu. Ipak, siguran sam da ne bih naleteo na ove veb-stranice da nisam istraživao ovu temu, što znači da postojeći veb-sajtovi ne dopiru do stanovništva na odgovarajući način. Čak i kada sam surfovao po ovim veb-sajtovima, stekao sam utisak da podaci nisu inkluzivni kada su u pitanju godine, stepen obrazovanja i različiti nivoi političkog angažmana građana.

To je zato što, kao što Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) navodi u svom izveštaju Angažman mladih u sferi otvorene uprave, otvoreni podaci moraju da se usmere i ka (mlađoj) populaciji koja ima relativno nizak stepen političkog angažovanja i koja će ubuduće glasati na izborima. Vrste podataka koje su zanimljive mlađim uzrastima nisu nužno interesantne starijem stanovništvu. Dok bi politički analitičari tražili podatke o tome u šta se ulaže novac od poreza, u zavisnosti od obrazovnog profila, neke ljude bi moglo da zanima gde se troši budžet ili bi pokušali da shvate komplikovane datoteke sa finansijskim informacijama o specifičnim projektima.

Ono u čemu neki uživaju, a i sebe ubrajam tu, jesu informacije o postojećim kanalima za angažovanje mladih, o školarinama, informacijama o tome šta vlada radi da nam poboljša živote; tu su i podaci koji su razumljivi ili su pak prikazana jednostavnija objašnjenja o tome zašto su neki podaci važni za čitaoce.

Iako je tačno da postojeći veb-sajtovi na Kosovu sadrže skupove podataka, preovladava utisak da nisu kreirani veb-sajtovi sa otvorenim podacima koji bi bili integrisani, ažurirani, zanimljivi i privlačni za čitanje. Shvatanje da su neki veb-sajtovi namenjeni određenoj publici ne bi trebalo da prikrije činjenicu da je Državni portal za otvorene podatke osnovan za potrebe svakog posetioca, bez obzira na njegovo zanimanje, njegov broj godina, njegova interesovanja i stepen obrazovanja.

S obzirom na to da je Kosovo multietnička država, nevećinskim zajednicama na Kosovu neophodan je pristup istim podacima kojima pristupam i ja. Plasiranje ovih veb-sajtova i podizanje svesti o važnosti angažovanja u otvorenom društvu jesu ključni elementi. To je važno da bi vlada podučavala mlađe generacije koje će predvoditi državu u bliskoj budućnosti.

Danas, dok pišem ovaj blog iz svog udobnog doma u Gnjilanu, na Kosovu, ne mogu da se otmem utisku da se Finska prema otvorenim informacijama ophodi kao prema sredstvu, kao preimućstvu. Znate, kao što turistički vodič koristi informacije o planinama i istorijskim znamenitostima kao sredstvo da zabavi putnike.

Ipak, smatram da ne bih imao ovakvo mišljenje o Finskoj da je njena Vlada odbila da sprovede projekte koji su javne politike transformisali u pragmatične i učinkovite procese. Smatram da je to upravo ono što mnogim državama u razvoju nedostaje. Jedna od najboljih lekcija koje sam naučio tamo jeste da je bliska saradnja građana, vladinog i nevladinog sektora (uključujući privatni sektor) vrlo važna onda kada se formira buduće društvo. Od ključnog značaja za uspeh jeste uvođenje mehanizama sa istim ciljevima.

Kosovo bi moglo da sledi identične korake. Ministarstvo javne administracije trebalo bi da imenuje posrednike koji bi utvrdili tehnološki napredne prakse i podržali “kompatibilnost informacija i pristupa otvorenim podacima”. To se može ostvariti uz pomoć skalabilnih i fleksibilnih ažuriranja na portalu, koja olakšavaju kopanje po podacima (data mining). Pored toga, u skladu sa akcionim planom za procenu otvorenih podataka, “vlada bi trebalo više skupova podataka da učini dostupnim platformi za otvorene podatke”.

Unapređenje procesa odobravanja i upravljanja podacima od ključnog je značaja, jer će to dovesti do stvaranja baza sa najboljim praksama i naučenim lekcijama. Organizacija Open Data Kosovo je resurs koji Vlada može da iskoristi tako što će ponuditi obuku nekvalifikovanoj radnoj snazi.

Kuda dalje

Od ključnog je značaja i jasna podela dužnosti i obaveza među svim agencijama i zainteresovanim stranama koje se bave otvaranjem vladinih podataka za javnu upotrebu. Koordinacija na nivou cele Vlade podrazumeva podelu rada između Kabineta premijera, Ministarstva javne administracije, uključujući Agenciju za informatičko društvo, druga resorna ministarstva, predstavnike sektora za informacione i komunikacione tehnologije i one koji predstavljaju nevladine organizacije. Presudna je i medijska pokrivenost da bi se proširila svest i povećalo znanje javnosti kada je u pitanju otvaranje podataka.

Kosovske institucije bi trebalo da pokažu spremnost i političku posvećenost, kao i da se pobrinu za to da sve Vladine agencije redovno stavljaju na raspolaganje skupove podataka na njjhovom portalu za otvorene podatke, i to u mašinski čitljivom formatu; pored toga, trebalo bi da objasne zašto su ti podaci korisni. Nije svrsishodno samo otpremiti podatke i pomisliti da je nejasni naslov dovoljan da bi se podaci smatrali tobože ažuriranim. Upravni odbori zaduženi za otvorene podatke trebalo bi da unaprede postojeće politike i prate implementaciju redovno komunicirajući i deleći informacije.

Ostali imenovani učesnici u procesu rukovodili bi inicijativom za otvorene podatke tako što bi nudili konsultantske usluge i usmeravali medijsko izveštavanje u određenom pravcu, a da bi javnost bila u toku, kao i da bi se širila svest o tome da se reforma otvorenih podataka trenutno sprovodi. Na kraju, procena rezultata reforme od ključnog je značaja da bismo videli njenu uspešnost. Zato bi ova faza trebalo da obuhvati neophodne mehanizme za polaganje računa, čija bi jedina svrha bila da prate primenu reforme koja bi trebalo da bude suprotna “zakonodavnim, budžetskim, administrativnim i regulatornim protivrečnostima”.

Prema tome, kao neko ko obožava da se bavi temom otvorenih podataka, smatram da, ako postoji volja, onda postoji i način. Sem toga što Kosovo ima nameru da se pridruži međunarodnim inicijativama u sferi otvorenih podataka, mislim da je od presudne važnosti sprovesti politike na domaćem planu, a kao dokaz da intervencije koje se sada sprovode na terenu nisu samo beznačajna obećanja.

Preporučene reforme politika i praksi učiniće da međuvladin savez bude uspešan i da se osnaži partnerstvo sa drugim akterima, kao što su civilno društvo i privatni sektor. Od presudnog je značaja da kosovski napori u vezi sa otvorenim podacima budu vođeni činjenicom da transparentnost pospešuje poverenje i angažman javnosti, Vladin kredibilitet i da se tako promovišu inovacije. Građani, a posebno mladi, sada su edukovaniji o tome kako da se angažuju u političkoj sferi — što podrazumeva pristup otvorenim podacima institucija koje njima upravljaju.

Naslovna: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.