Osmi parlamentarni izbori na Kosovu, održani u nedelju, 14. februara, obeleženi su pandemijom kovida 19, i nadom u promene koju su mnogi Albanci pokazali. Ta očekivanja ispunjena su kada smo saznali da je Samoopredeljenje (u trenutku pisanja ovog teksta) osvojilo oko 48% glasova. No, još neka očekivanja su ispunjena. Srpsku zajednicu na Kosovu će ponovo predstavljati samo jedna politička stranka — Srpska lista.
Ako probamo da rezimiramo ovu predizbornu kampanju i izbore sa tačke gledišta srpskog birača, mnogi bi rekli da se ništa posebno nije desilo, niti se ništa očekivalo. Počev od toga da su Srbe na izborima predstavljale tri glavne stranke – Srpska lista, Srpski demokratski savez i Inicijativa za slobodu, pravdu i opstanak – premda je dugo pre izbora bilo poznato ko će zauzeti 10 mesta zagarantovanih za srpske predstavnike u kosovskom parlamentu.
Pošto je Srpska lista odavno učinila sve da uspostavi monopol kod srpskih birača, uz neprestanu podršku Vlade Srbije i srpskog predsednika Aleksandra Vučića, ali i zbog nepostojeće opozicije u drugim srpskim partijama, nije se očekivalo ništa manje do još jednog slavlja Srpske liste.
Veća izlaznost
Velika pobeda Srpske liste još je značajnija zahvaljujući izlaznosti birača. Prema informacijama iz same Srpske liste, 5% više kosovskih Srba je glasalo na ovogodišnjim izborima nego na prethodnim. Bez obzira na mere u borbi protiv kovida 19, ponovo smo videli ogromne grupe ljudi kako prate vođe Srpske liste na birališta. I dalje nije poznato kako su se i zašto okupili, ali to svakako nije bio spontani čin. Teško da možemo da objasnimo otkud sada ovaj rast izlaznosti jer kosovskim Srbima ovom prilikom nije ponuđeno ništa drugačije, već gotovo jedno te isto, ako ne i manje od toga, u poređenju sa svim ostalim izborima.
Iako Srbi sa Kosova nisu imali drugačija očekivanja, vladalo je uverenje da će kampanja biti okrutna i, po običaju, pomalo nasilna. Nekako se te stvari ovaj put nisu ponovile. Ovo je, verovatno, bila prva predizborna kampanja koja je prošla u miru, a otkako su Srbi počeli da učestvuju na kosovskim izborima. Nije bilo otvorenih izliva nasilja, cepanja plakata, velike buke u medijima, kao ni ogromnih predizbornih skupova. Iako okupljanja nije bilo zbog mera u borbi protiv pandemije kovida 19, ova — da tako kažemo — mirnodopska kampanja može da bude rezultat dveju stvari: ili nisu imali prave protivnike protiv kojih bi se borili, ili je postojao unapred utvrđeni scenario i znalo se ko će pobediti.
Kada će vetar promena da produva Severom?
Kada se osvrnemo na izbore za nama i na još jednu “istorijsku” pobedu Srpske liste, moramo se zapitati kada će ovaj “vetar promena”, koji furla kosovskom političkom scenom, da stigne i na Sever? Pošto je stvorena u Beogradu, Srpska lista nije imala gotovo nikakve protivnike iz drugih srpskih stranaka.
Sve do ubistva Olivera Ivanovića pre dve godine, njegova politička opcija smatrana je jedinom koja je mogla da se suprotstavi Srpskoj listi. Od 2018. naovamo, to više nije slučaj. Po Ivanovićevoj smrti, njegova politička partija izgubila je svoj nekadašnji uticaj i čak počela da se kandiduje rame uz rame sa Srpskom listom. Ostale političke stranke odražavaju situaciju koja postoji u Srbiji: nema snažne ni postojane opozicije, nema kvalitetnih vođa, vlada jaka letargija, a omladina je umrtvljena. Većina njih sada planira da napusti Kosovo, umesto da se upusti u politički život.
Kada posmatramo sveukupnu motivisanost kosovskih Srba za izlazak na izbore, lako bismo mogli zaključiti da ne postoje ideologije, principi ili politika koji služe kao vodilja. Što se srpskih birača tiče, samo jedna politička partija ima oznaku “istinske” i ona je jedina koja bi dobila podršku Vlade Srbije. Kosovski Srbi su odavno lišeni slobode izbora, jer smatraju da je celokupan predizborni proces unapred određen, da se zna koji će se govori održati, koje akcije sprovesti i šta će uslediti. Isti poznati scenario, isti dobro znani igrači.
Protraćena decenija
Nažalost, ovo nije prvi put da kosovski Srbi muče muku sa ovim nedemokratskim stanjem. To traje većim delom protekle decenije, a kraj se ne nazire. Mnogi bi se zapitali: Zašto da se ne borimo protiv toga? Zašto da se ne usprotivimo takvom stanju i stvorimo situaciju u kojoj makar imamo slobodu izbora, i to u 21. veku, u Evropi? Odgovor na ovo pitanje možemo pronaći u jednostavnoj izreci: “Lakše je reći nego učiniti.” Da li bi Srbi hteli da se situacija promeni? Najverovatnije bi. Mogu li to stvarno da urade? Kako stvari sada stoje, najverovatnije ne bi mogli.
Srbi na Kosovu umnogome zavise od Vlade Srbije i njene politike. Oni primaju plate, penzije i ostvaruju druge prihode, jer se nalaze u političkoj tampon-zoni, ni u Srbiji, ni na Kosovu, Srbi su izabrali da se poistovete sa jednom “istinskom” političkom partijom. Prema tome, očekujući određenu vrstu pomoći, kao što je finansijska, medicinska ili obrazovna, gajeći osećaj pripadnosti Srbiji i zaviseći od Vlade Srbije, kosovski Srbi su zatečeni u situaciji u kojoj ima svega — sem demokratije.
Nema mesta za autsajdere
Na kraju, neposredno nakon izbornog dana, kada svi znamo da će Aljbin (Albin) Kurti biti novi premijer, i dalje nije poznato da li će Srbi učestvovati u novoj Vladi. Prisećajući se prethodnog iskustva koje je Kurti imao sa Srpskom listom, kada su oni učestvovali u radu Vlade, ali je nisu podržavali; i činjenice da je Nenad Rašić, lider Progresivne demokratske stranke i bivši ministar rada i socijalne zaštite viđen sa Kurtijem u toku kampanje; i dalje se ne zna da li će zvanični predstavnici Srba dobiti svoje mesto.
Srpska lista je, za vreme prošle Kurtijeve vlade, na kraju glasala za predlog o nepoverenju dok je on bio premijer, što je pomoglo u svrgavanju. Zato se čini da je Nenad Rašić dopadljiviji Samoopredeljenju i njegovom lideru od ostalih.
Sa tačke gledišta kosovskih Srba, Nenad Rašić je političar koji nije poznat širokim narodnim masama, ali je njegova prevashodna odlika to što nema podršku Srbije. Provladini srpski mediji Rašića već godinama prikazuju kao nekoga ko podržava nezavisnost Kosova, pa zato nije poželjno da predstavlja Srbe u kosovskom parlamentu ili Vladi.
Između ostalog, kao srpski lider na Kosovu koji nije član Srpske liste, Rašić nikada nije naišao na odobravanje srpskih vlasti, već je pre proglašavan za izdajnika, kao što je slučaj sa mnogima. Sve dok Srpska lista ima monopol nad time ko će predstavljati kosovske Srbe, nad medijima i procesima odlučivanja, svi ostali srpski politički lideri biće skrajnuti, bez obzira na njihov potencijal ili sposobnost da izdejstvuju nešto dobro za Srbe na Kosovu.
Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li učešće Srpske liste u Vladi donosi nešto kosovskim Srbima. Prema Ustavu, Srbi treba da imaju predstavnika u Vladi. Da li bi to trebalo da bude neko iz Srpske liste? Ili neko koga Kurti izabere? Na kraju krajeva, kosovskim Srbima je to jedno te isto — oni ih nisu svojevoljno ni birali.
Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
