Počevši od 2018. godine, program Stipendija za novinarstvo u oblasti ljudskih prava podržava i osnažuje novinare koji rade dubinska istraživanja i detaljno izveštavaju o ljudskopravaškim pitanjima koja bi inače ostala neistražena, neuvažena ili prosto zanemarena na Kosovu. Kroz ovaj šestomesečni program, izabrani stipendisti dobijaju finansijsku i intelektualnu podršku od mentora koji su profesionalni urednici.
Tokom prvog programskog ciklusa, osmoro stipendista je radilo blisko sa urednicima da bi istraživali svoje oblasti interesovanja i izveštavali o ljudskim pravima. Novinari su proveli više meseci tragajući za zainteresovanim stranama, intervjuišući izvore, podnoseći zahteve za pristup podacima i sprovodeći analize radi prepoznavanja trendova, što je sve pomoglo u tome da njihovo iscrpno izveštavanje sadrži što više informacija.
Odgovorno novinarstvo u oblasti kršenja ljudskih prava zahteva od reportera da na oprezan način steknu poverenje onih sa kojima sarađuju, od kojih su mnogi preživeli različite oblike trauma i tragedija. Osam intimnih i često emotivnih priča o kojima su ovogodišnji stipendisti izveštavali bacaju svetlo na okrutnu i narušenu realnost onih koji su poniženi, isključeni ili zlostavljani na Kosovu, a na osnovu rase, etničke pripadnosti, pola, invaliditeta, seksualne orijentacije i drugih stvari. Nadamo se da će ove priče preusmeriti pažnju čitalaca na pitanja koja su predugo bila zanemarena i služe kao poziv na delovanje vladinih službenika i članova zajednice podjednako.
Ispod se nalazi spisak članaka ovogodišnjih stipendista.
Siromaštvo u zamenu za zatvor
Piše Halim Kafedžoli (Kafexholli)
Manji prestupi na Kosovu mogu da rezultiraju dugim vremenskim periodom provedenim u zatvoru… ali samo ako ste siromašni. K2.0 prati priče muškaraca koji su zatvoreni u ćeliju zbog nemogućnosti da plate kazne za prestupe kao što su saobraćajni prekršaji i nezakonita seča drveća. U zatvoru su neki muškarci bili podvrgnuti zlostavljanju, drugi se nalaze u pretrpanim prostorijama i u uslovima ispod svakog standarda, sve to dok su njihove porodice imale finansijske poteškoće izvan zatvora.
Život i smrt: okrutna stvarnost trudnoće na Kosovu
Piše Artina Mućići (Artinë Muçiqi)
Kada jedna dvadesetjednogodišnja Romkinja je poslana kući iz bolnice jer nema mogućnost da priušti specijalni lekarski tretman tokom trudnoće. Ubrzo posle toga, njeno nerođeno dete umrlo je u utrobi. Ženama iz manjinskih zajednica na Kosovu često nedostaje pristup zdravstvenom osiguranju i lekovima za porodilje, usled nedovoljnih sredstava, ali i zbog diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti. Ovaj članak istražuje šta se čini, a šta ne kada je u pitanju ovaj problem.
Siromaštvo, nesigurnost, smrt
Piše Besnik Boljetini (Boletini)
U građevinskom sektoru na Kosovu, ljudi često prihvataju poslove bez radnih ugovora, na mestima sa hazardnim radnim uslovima. Oni imaju malo kakvu zaštitu u slučaju povreda ili smrti. Ipak, građevinska industrija je i dalje najveći poslodavac muškaraca na Kosovu, a kako postoji tek mali broj alternativnih izvora prihoda, oni koji žive u siromaštvu primorani su da žrtvuju bezbednost radi plate. Ovaj članak prati priče muškaraca koji su izgubili sve tom prilikom, u nekim slučajevima i svoje živote.
Mesto zvano dom
Piše Dardan Žegrova (Zhegrova)
LGBTI prava su skoro pa nepostojeća u Krivičnom zakoniku Kosova, pa se tako članovi LGBTI zajednice suočavaju sa ponavljajućim primerima nasilja i diskriminacije, što je rezultat situacije u kojoj se nalazi društvo koje sporo prihvata različitosti. Uz pomoć prijateljstva dvoje hrabrih Kosovaca, ova priča ilustruje kako je to kada morate da tražite dom u nekom drugom nakon što ste primorani da napustite svoj.
Ekstremno siromaštvo primorava decu da postanu hranioci porodice
Piše Fjola (Fjolla) Hajrizaj
Siromaštvo među decom na Kosovu primorava decu da odrastaju prerano. Kada porodice nisu u mogućnosti da spoje kraj sa krajem, deca preuzimaju odgovornosti koje ih lišavaju prava na obrazovanje, fizičko zdravlje, a ponekad i na nevinost. To je cikličan proces, koji se prenosi sa generacije na generaciju, pa se tako malo šta radi da bi se maloletnici i porodice zaštitili od ove sumorne sudbine.
Kosovo nije utočište za mračan put ka zapadu
Piše Ardit Kika
Migrantima se na Kosovu tek ponekad nudi zaštita. Bilo da su izbeglice koje beže iz ratom razorene domovine, zastajući na svom proputovanju ka Zapadnoj Evropi, ili o privremenom statusu stanovnika, vlasti nisu uspela da odbrani prava onih koji beže iz svoje države, uprkos tome što Kosovo ima sopstvenu skorašnju prošlost sa migracijama.
Bez povratnog poziva
Piše Valjon (Valon) Fana
Infrastruktura nije odgovarajuća podrška za ljude sa invaliditetom na Kosovu, ali je gora od toga diskriminacija osoba sa invaliditetom kada one pokušavaju da pronađu posao. Bilo da invaliditet predstavlja oblik slepila ili niskog rasta, poslodavci uporno odbacuju aplikacije kvalifikovanih kandidata jer imaju neki invaliditet. Ignorišući te aplikacije, poslodavci zanemaruju i zakon, ali su posledice po takvo ponašanje retke i čak i kada uslede ne rezultiraju neophodnim promenama.
Pristrasni zakoni favorizuju tradicionalne rodne norme
Piše Dardan Hoti
Uprkos nedavnom otporu širom država-članica EU uravnoteženijim odnosom za roditeljsko odsustvo, kosovski zakoni o odsustvu očeva i majki šalju drugačiju poruku: muškarcima je mesto na poslu, ženama u domaćinstvu. Dok članovi mlađih generacija zahtevaju veću ravnopravnost i podeljene odgovornosti, zakoni po ovom pitanju ne uspevaju da se odvoje od prošlosti, pa i dalje jačaju tradicionalne rodne uloge.
Program stipendiranja novinara sprovodi Kosovo 2.0 u partnerstvu sa Centrom za ravnopravnost i slobode (CEL) i Kosovskim centrom za rodne studije (KGSC). Program dobija finansijsku podršku Evropske unije na Kosovu i sufinansiran je preko projekta ‘Luksemburška podrška civilnom društvu na Kosovu’, a koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburga, dok njime upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF).
