Ukratko | Albanija

Albanski studenti zahtevaju promene

Piše - 14.12.2018

Hiljade mladih zahtevaju promene prosvetnog sistema Albanije.

Duže od nedelju dana, hiljade ljudi — uglavnom studenata — protestuju na ulicama gradova širom Albanije, zahtevajući ozbiljne i sistematske promene prosvetnog sistema ove države.

Najveći protesti su ispred Ministarstva prosvete i sporta u Tirani, gde su demonstranti iz drugih gradova došli da bi se pridružili svojim vršnjacima i povećali broj ljudi prisutnih ove nedelje.

“Nećemo pregovore”, “Hoćemo evropsko obrazovanje”, “Mi smo studenti, a ne klijenti”, “Skratite troškove”, “Ne politici” i “Ne političkim partijama” samo su neki od slogana koji se mogu videti na ulicama.

U proteklih nekoliko dana održani su protesti i u drugim gradovima Albanije, uključujući Korču, Đirokaster, Drač, Skadar i Valonu.

Podrška profesora

Sve je počelo 5. decembra, kada se okupilo oko 100 studenata sa Arhitektonskog fakulteta u Tirani, nakon čega su demonstranti u Draču i Elbasanu takođe izašli na ulice. Narednog dana, više studenata je bojkotovalo predavanja i pridružilo se protestu, čineći tako da državni univerziteti prestanu da rade kako je broj demonstranata postepeno rastao.

Fotografija: Lorin Kadiu.

Ova dešavanja su usledila nakon što je Savet ministara usvojio odluku br. 288 u maju mesecu, gde član 4 navodi da su studenti obavezni da plaćaju dodatne troškove za ispite koje ponovo polažu. Međutim, o ovoj odluci se nije javno diskutovalo i ona je dobila minimalnu pažnju medija.

Mnogi studenti su bili sasvim nesvesni te odluke, jer univerziteti nisu posvetili pažnju objašnjavanju ovih promena studentima ili tome šta je ova odluka podrazumevala, što znači da je ovo pitanje tek odnedavno zadobilo pažnju šire javnosti.

Međutim, koren problema seže do 2015. i uvođenja novog Zakona o obrazovanju. Član 3 Zakona daje državnim univerzitetima veću autonomiju u pogledu finansija, akademske autonomije, organizacije i izbora osoblja.

Istovremeno, ova vrsta autonomije značila je da će univerziteti dobijati manje novca iz državnog budžeta, pa im se tako dala šansa da sami pronađu druge izvore finansiranja. Potencijalne metode za to u Zakonu uključuju skupljanje novca od nastavničkih ili naučno-istraživačkih aktivnosti, prava na intelektualnu svojinu, zaštitnih znakova ili patenata, kao i od umetničkih i sportskih aktivnosti, i drugih aktivnosti koje generišu finansijska sredstva.

Godine 2013, premijer Edi Rama obećao je da će se ulaganje u obrazovanje povećati na pet odsto BDP-a, ali ovo ulaganje nikada zaista nije prešlo tri procenta. U međuvremenu, studenti su osetili nelagodu zbog povećanih i dodatnih troškova u proteklim godinama.

Studenti su dobili podršku brojnih profesora, uključujući podršku Durate Šehri (Dhurata Shehri), koja kaže da se protivila Zakonu o obrazovanju čim je  uveden. Ova profesorka književnosti na Univerzitetu u Tirani već 23 godine, Šehri je izjavila za K2.0 da su svi zahtevi studenata fer i sprovodljivi.

“Oni se protive Zakonu, [čije bi posledice] mogle da pogoršaju situaciju za studente i profesore”, rekla je ona. “Manjak budžeta za naučna istraživanja, manjak ulaganja u infrastrukturu, biblioteke i znanje generalno, uništili su ovaj univerzitet.”

Šehri je dodala da se aktuelni protesti, najveći u prošlih nekoliko godina koje ne predvodi neka politička partija — mogu smatrati reakcijom koja je nedostajala u albanskom društvu već duže vreme.

Fotografija: Lorin Kadiu.

Među studentima na ulicama nalazi se i Erdi Berdžuli (Bërxulli), koji je završio osnovne studije u Prištini i došao u Tiranu na magistarski studij. “Najveća razlika između studiranja u ova dva grada jeste ta da je studentski život u Prištini pristupačniji”, rekao je. “Imali smo bolje uslove u studentskim domovima, dok su troškovi koje smo morali da platimo bili simbolični: 50 evra godišnje.”

Berdžuli tvrdi da su u Tirani uslovi mnogo teži i da je za studente sve skuplje. “Kirija je viša, a uslovi u domovima su jadni”, rekao je.

Šta studenti zaista žele?

Prvog dana protesta, studenti na ulicama su napravili spisak sa četiri zahteva: povlačenje Odluke br. 288, veću zastupljenost studenata u upravnim odborima visokoškolskih institucija, poboljšanje uslova u domovima i prepolovljavanje svih studentskih troškova.

Premijer Edi Rama je reagovao na Tviteru, pišući da je zahtev za troškove za ponovno polaganje ispita potekao od dekana i rektora albanskih univerziteta, a ne od same vlade. Međutim, početkom ove nedelje njegovu izjavu je osporio Univerzitet u Tirani, koji je izdao javnu deklaraciju u kojoj se navodi da nisu tražili nikakve dodatne troškove i da podržavaju zahteve studenata. Juče (13. decembra), studentski zahtevi su dobili podršku Univerziteta umetnosti putem javne deklaracije.

Ministarstvo prosvete je saopštilo da prihvata zahtev da se povuku troškovi za ponovno polaganje ispita. “Studenti imaju pravo da [zahtevaju] ispunjenje svih četiriju tačaka. Neće biti još troškova za studente koji više puta polažu ispite”, izjavila je ministarka prosvete Lindita Nikola (Nikolla) na konferenciji za štampu drugog dana protesta.

Ipak, studenti su kazali da to nije dovoljno i da neće pregovarati o svojim zahtevima.

Premijer je ponovio zahteve — koje je, uglavnom, iskazivao preko svojih kanala na društvenim mrežama i na svom televizijskom fejsbuk-kanalu, ERTV — da razgovara sa studentima gotovo svakoga dana od drugog dana protesta, rekavši da je voljan da pokuša da pronađe rešenje.

Ipak, do dana današnjeg, studenti su odbacili sve ponude i povećali broj zahteva, koji sada sadrže i zahtev za veću transparentnost u svim budžetima Ministarstva prosvete i visokoškolskih institucija, kao i povećanje učešća studenata kada je u pitanju izbor nastavničkog osoblja.

Fotografija: Lorin Kadiu.

Dana 13. decembra, prilikom sednice Skupštine Albanije, studenti su izmestili svoj protest u zgradu parlamenta i ponovili da se neće pregovarati niti voditi dijalog između njih i vlade o ispunjavanju njihovih osam zahteva.

Tokom govora na skupštinskoj sednici, premijer Rama je rekao: “Kao prvo, protest je ošamario vladu. Kao drugo, ovim protestom je opozicija dobila udarac, a kao treće, protesti su ulili nadu društvu.”

Prilikom zatvaranja skupštinske sednice, studenti su nastavili da protestuju ispred Kabineta premijera, gde su se okupili i 14. decembra.

Pridružili su im se i drugi koji podržavaju njihove zahteve.

Neritan Lićaj (Liçaj), poznati glumac u Albaniji,  učesnik studentskih protesta decembra 1990, kojima je srušen komunistički režim, ponovo je na ulicama. On se priseća protesta od pre više od 25 godina i slogana koji liče na ove koji se ističu danas: “Sloboda, demokratija” i “Hoćemo da Albanija bude kao Evropa”.

“Ne vidim veliku razliku između tih dvaju protesta”, Lićaj je izjavio za K2.0. “Studenti drže lekciju. Oni nisu saglasni sa političkim sistemom koji ne funkcioniše.”

Glumac kaže da veruje u moć današnjih protesta, rekavši da bi oni mogli da dovedu do nepovratnih promena. “Promene će biti krupne”, rekao je. “Niko neće nikad više pomisliti da može da manipuliše dostojanstvom građana, jer će sada znati da će građani i mladi biti tu da ih nateraju da rade za dobrobit celog društva.”K

Osam zahteva studenata

  • Povećanje budžeta na pet odsto BDP-a kako bi se omogućilo prepolovljavanje studentskih troškova i unapređenje nastave i infrastrukture (na univerzitetima i u studentskim domovima);

  • Transparentnost budžeta Ministarstva prosvete, sporta i omladine i svih visokoškolskih institucija, te objavljivanje informacija o svim troškovima onlajn;

  • Povećanje ukupnog broja glasova studenata pri izboru kandidata za dekane i rektora sa 10 odsto na 50 procenata, kao i uvođenje funkcije predstavnika studenata u nastavničkom senatu na svakom fakultetu;

  • Revizija akademskih zvanja i provera doktorskih disertacija i udžbenika zbog provere plagijata;

  • Na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, član 99, stav 2, o studentskim savetima, zahtevamo da Upravni odbor visokoškolskih institucija dobije jednak broj glasova od članova Senata nastavnika i visokoškolskih instituta, kao i da se ovom odboru doda predstavnik studenata;

  • Da svi studenti dobiju studentsku karticu u akademskoj godini 2018-19;

  • Izgradnja biblioteka po evropskim standardima i onlajn knjižara na albanskom jeziku koje bi bile besplatne za korišćenje za sve studente;

  • Procena učinka nastavnog osoblja, zahtevanje da nastavnici objavljuju svoja istraživanja onlajn, kao i da se predavanja objavljuju na Internetu.

Naslovna fotografija: Lorin Kadiu.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.