Duga forma | Kultura

‘Besa’ kao balkanski noar

Piše - 17.07.2022

Srpska serija o albanskim mafijašima osvaja publiku u Prištini i Beogradu.

Već u prvoj epizodi televizijske krimi serije Besa, automobil krcat albanskim gangsterima krstari ulicama crnogorskoga grada Ulcinja, dok u pozadini bije ritam pesme “Krejt shokt e mi” autora Ledrija Vule, jednog od najpriznatijih kosovskih repera. Ako ovo nije bio prvi put da se albanska rep muzika emituje u udarnom terminu na jednoj srpskoj televiziji, onda se čini da je ovo prvi put da se muzika Ledrija Vule razmilila po srpskom etru.

Premijerno prikazana 2018, a sa drugom sezonom emitovanom 2021. godine, Besa je serija zaslužna za mnoge novine.

Premda su u promotivno-materijalnim elementima serije uočljivi obrisi međunarodne glumačke postave — glumci su iz cele Jugoslavije, ali i iz Italije, Estonije i drugih zemalja — još je upečatljivije to da srpska državna televizija u svojoj ponudi kao najpopularnije i najživopisnije likove ima nekoliko albanskih glumaca sa Kosova.

Tea Korolija, producentkinja serije, kaže da “pre Bese u Srbiji niste imali ni jednu jedinu seriju sa albanskim glumcima. Mi smo prvi po tome.” Čak imajući u vidu jugoslovensku kinematografiju, retko su koje produkcije toliko albanskih i srpskih glumaca okupljale na jednom mestu. U prvoj sezoni, oko 30% dijaloga vodi se na albanskom, a u drugoj se taj procenat penje na 40.

Emitujući se na Klanu Kosova, jednom od najvećih privatnih televizijskih mreža, u pitanju je i prva srpska produkcija koja se — posle ko zna koliko godina — prikazuje na jednom mejnstrim kanalu na albanskom jeziku. Direktor programa mreže Klan Kosova, Alaudin Hamiti, rekao je u razgovoru vođenom preko Zoom-a: “Ne samo na Klanu Kosova, već i na ostalim kanalima na Kosovu u posleratnom periodu.”

Saga o porodičnim zločinima postala je senzacija širom bivše Jugoslavije i u celoj dijaspori — jer je u pitanju redak, u regionu stvoren proizvod kulture koji je ostvario komercijalni uspeh u Beogradu i Prištini. Tamo gde je skandinavski noar postao globalno prepoznatljiv kulturni brend u svetu prestižnog televizijskog sadržaja, tu je Besa uspela da se kandiduje za lidera novog podžanra: balkanskog noara. Međutim, kako je nekome pošlo za rukom da ubedi vrhunske albanske glumce da glume narko-bosove u srpskoj televizijskoj seriji? Isto tako, može li ovakva serija da pomogne u prevazilaženju stereotipa i klišea, ili ih je, u ovom slučaju, samo ojačala?

***

U središtu serije nalazi se Uroš Perić (Radivoje Bukvić), običan porodični čovek iz Beograda sa ženom, dvoje dece i vlasnik male firme za distribuciju lekova, koja je u finansijskim problemima.

Jednog nesrećnog dana, dok dostavlja pošiljku u Ulcinj, zatiče se u saobraćajnoj nezgodi u kojoj drugi vozač gine. Uskoro saznaje da je u pitanju vozačica i ćerka Dardana Berishe, najvećeg trgovca heroinom na Balkanu. Odatle se ceo Urošev svet obrušava.

Dardan (Arben Bajraktaraj) planira da porodičnog čoveka ubije u znak osvete, ali naposletku donosi odluku da primora Uroša da postane ubica za Berishin klan. “Uzeo si krv, sada ćeš dati krv”, kaže Dardan.

Dardan Berisha je hladnokrvni kriminalac, ali život koji živi nije birao sam. Fotografija: Aleksandar Letić.

U jednom nespretnom trenutku, Uroš od Dardana dobija besu, “časnu reč” koja, ako se prekrši, prekršioca vodi u “izvesnu smrt” — kako dva Interpolova inspektora sa Balkana objašnjavaju značenje “albanskog kulturnog pravila” svojim francuskim kolegama u prvoj epizodi. Sve dok Uroš obavi pet naručenih ubistava za Berishin klan, prema uslovima ove bese, Dardan se zaklinje da Uroševoj porodici neće faliti dlaka sa glave.

Kao dopuna dramatičnog trougla, u epicentru serije nalazi se inspektor Petrit Koci, koga igra prekaljeni glumac Miloš Timotijević, koji je odnedavno postao jedan od najprepoznatljivijih lica srpske kinematografije. Petrit, čiji je otac kosovski Albanac, a majka Srpkinja, nalazi se na raskršću kultura; drugim rečima, “muškarac koji ne pripada nikome i nikuda”, kako ga je Timotijević opisao. Radeći za Interpol iz kancelarije u Beogradu, Petrit je stalno izložen etnički motivisanim uvredama i optužbama srpskih policajaca sa kojima mora da sarađuje.

Kada prvi put ugledamo Petrita, on žestoko vežba u svom jedva opremljenom stanu na Novom Beogradu. Jedini ukras se ogleda u zidu prekrivenom fotografijama iz profila, fotografijama sa mesta zločina i isečcima iz novina, odakle saznajemo da je Petritov otac bio jugoslovenski policajac koga je Berishin klan ubio početkom osamdesetih godina. U pitanju je scena iz zapleta koja se iznova ponavlja u seriji, ali njena razrada izostaje.  

U reklamama za premijeru serije sumira se tema prve sezone: “Na šta ste spremni da biste zaštitili svoju porodicu?” Gledaoci se navode da sebe posmatraju kroz prizmu Uroševe borbe da spasi svoju porodicu, ali kako su kreatori serije saznali u potonjim epizodama, gledaocima je teško bilo da se poistovete sa likom koji se iznenada iz porodičnog čoveka pretvara u veštog ubicu.

Međutim, tematika se na ostale likove širi na jedan teatralniji način. Uroševa supruga, Marija, je zgranuta i uznemirena kada sazna šta je Uroš učinio, ali uskoro laže u policiji kako bi ga zaštitila. Iako Petrit nije imao više nikoga od porodice da spasi, opsednut je željom da u zatvor strpa Dardana kako bi se osvetio Berishinom klanu — i prekršiće sva pravila i zakone koji mu se nađu na putu.

Priča koja prati borbu albanskih likova koji treba da “spasu svoje porodice” ubrzo prerasta u najprijemčiviji segment, delom zbog fenomenalne glume.

Premda je Dardan hladnokrvni ubica, saznajemo da život koji živi nije birao sam. Oženili su ga Teutom — ćerkom Berishinoga glavnog rivala iz kriminalne porodice Sokoli — na osnovu isposlovanog mira i sada savesno predvodi klan, pokušavajući svojoj deci da pruži život van sveta kriminala.

Teuta, čiji lik uz stoičku milost igra Gresa Pallaska, potiho se suprotstavlja tradicionalnom obrascu kojem je podvrgnuta, ali na kraju prve sezone ona sprovodi u delo šokantno ubistvo reagujući na pokušaj ubistva njenog sina Dritona.

Lik koga igra Gresa Pallaska najpopularniji je ženski lik u srpskoj publici. Fotografija: Aleksandar Letić.

Saznajemo da Dardanov glavni poručnik, koga u razjarenom tonu tumači Mensur Safqiu, ima dete sa Crnogorkom koje drži u tajnosti; njenu porodicu je trebalo da ubije zbog poslova sa Berishom. Njegova posvećenost supruzi i kćerci navešće ga da prekrši besu datu Dardanu, a što je dovelo do očekivanog rezultata (“izvesne smrti”).

Upravo su ovi likovi i glumci koji tumače uloge, Bajraktaraj, Pallaska i Safqiu, ostavili najjači utisak kod srpskih gledalaca. Producentkinja Tea Korolija je u zajedničkom razgovoru preko Zoom-a sa kreatorom serije Igorom Stoimenovim rekla da, prema anketi sprovedenoj sa publikom, “[Teuta] je bila najpopularniji ženski lik u Besi kod srpske publike”.

“To uopšte nismo očekivali”, kaže Korolija. “Mislili smo da će [Uroševa žena] Marija biti glavni lik i najpopularniji lik.” Stoimenov je dodao da mu je Pallaska rekla da sada na Instagramu ima više pratilaca iz Srbije nego sa Kosova.

Mensur Safqiu, najprepoznatljivije lice u svetu albanske glume, takođe je osvojio regionalnu slavu zbog serije Besa. Stoimenov kaže da se sa Safqiuom često susreće u Severnoj Makedoniji i da ste ranije, “dok se šetate sa Mensurom kroz Skoplje, mogli tačno da prepoznate ko je Albanac, a ko Makedonac jer su svi Albanci prilazili i govorili ‘Mensure! Hajde da se slikamo!’”

Međutim, nakon emitovanja Bese, svi žele da se slikaju sa Safqiuom, kaže Stoimenov i “u Makedoniji više ne možete da prepoznate ko je Albanac a ko Makedonac”.

Ranije je bilo albanskih glumaca priznatih i hvaljenih širom bivše Jugoslavije. Bekim Fehmiu i Faruk Begolli, obojica sa Kosova, nisu bili samo najproslavljeniji albanski glumci u Jugoslaviji, već su spadali u najpoznatije jugoslovenske glumce uopšte. Međutim, njihove glavne uloge bile su skoro uvek na srpskohrvatskom jeziku.

Gluma Bajraktaraja, Pallaske, Safqiua i ostalih albanskih glumaca iz Bese predstavljaju prvi put da su glumci na albanskom pokupili ovoliku slavu u mejnstrim kulturi Beograda, Skoplja, Crne Gore i Hrvatske.

***

Srpska štampa marljivo prati dešavanja u Besi, što nije čudno kada imamo u vidu masovnu popularnost serije, iako je dobar deo vesti na ovu temu površan, retko kad se izdižući iznad izveštavanja o slavnim ličnostima i pritom zanemarujući elemente koji ovu seriju čine jedinstvenom, pa čak i kontroverznom.

“Voleo bih kada bi ova serija otvorila raspravu o odnosima između Srba i Albanaca”, kaže Stoimenov. “Ipak, to se nije desilo. Nikoga nije briga za taj aspekt i to me ne raduje.”

“Jedino zbog čega je ova serija prihvaćena u Srbiji jeste njen kvalitet”, kaže on, a u pitanju je kvalitet koji je seriji doneo niz nagrada.

Na festivalu FEDIS 2019 — gde se takmiče televizijske serije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske — osvojila je nagrade za najbolju seriju, najbolju muziku i najbolju fotografiju. Na predstojećem Sarajevskom filmskom festivalu nominovana je za sedam nagrada, u šta spadaju nagrade za najbolju dramsku seriju, najboljega glumca (Arben Bajraktaraj) i “zvezdu u usponu” (Florist Bajgora, koji igra Dritona Berishu u drugoj sezoni).

Posle Bese, glumca i kosovskog Albanca, Mensura Safqiua, sa svih strana saleću za slikanje u Severnoj Makedoniji i Srbiji. Fotografija: Sergej Radović.

Popularnost serije privukla je Relju Popovića, jednog od najpopularnijih repera u Srbiji, da se vrati u svet glume. U drugoj sezoni igra sporednu ulogu kao jedan od ljudi iz Sokolijevoga klana u Beogradu. “Malo sam je neskromno najavio kao najbolja serija, ali stvarno tako mislim, zato sam nakon 10 godina konačno prihvatio jednu ulogu”, kaže Popović.

“Prihvatio bih ovu ulogu i bez čitanja scenarija jer sam fan serije”, rekao je. Popović je poslednji put glumio 2011. u nagrađivanom filmu “Parada”, a njegova glavna uloga u filmu “Obični ljudi” iz 2009. privukla je pažnju na festivalu u Kanu i na drugim festivalima.

Besa se izdiže iznad ostalih regionalnih produkcija i po tome što je, prema rečima Korolije, prva produkcija na postjugoslovenskom prostoru koja je imala koristi od vrhunske međunarodne koprodukcije. Britanski scenarista i producent Tony Jordan, koji iza sebe ima britanske serije “Hustle” i “Death in Paradise”, kreator je Bese i od presudnog je značaja za njen nastanak i njenu strukturu.

U intervjuu za portal Drama Quarterly, Jordan kaže da se usredsredio na priču koja bi mogla da se prodaje platformama za striming, kao i da prodaje međunarodna prava na rimejk. “Hoćemo da prodajemo na međunarodnom nivou”, neko ga je citirao, “ne da budemo jednokratni umetnički film ili nešto što je specifično za ovaj region.”

Otada je Besa postala prva srpska televizijska serija koja je prodala međunarodna prava na rimejk. Arapska verzija se trenutno pravi u koprodukciji sa studijima iz Libana i Dubaija. 

Balkanski deo produkcijske ekipe jedva je čekao da preko Jordana izgura seriju u prve redove. “Kada smo počeli Besu da snimamo 2016, tada nismo znali ništa o prvoklasnim serijama”, kaže Stoimenov. “Niko ništa nije znao.”

Korolija je dodala da “pre Bese, na našem tržištu ste imali samo jednu seriju sa visokim kvalitetom produkcije, ‘Ubice mog oca’; a pre toga smo imali samo sitkome i dnevne serije. Vrlo, vrlo jeftina produkcija. Tada komercijalni kanali u Srbiji nisu mogli da plate više od toga.”

Prvo su uložili u scenariste, mesecima analizirajući tekst za film i upošljavajući dvaput više scenarista nego što je to uobičajeno u Srbiji. Glumci su osetili razliku. Timotijeviću je posebnu pažnju privukao intenzivni proces odabira glumaca za Besu, jer je trajao mesecima. “Ovde, u Srbiji, uglavnom ne rade kasting uopšte”, rekao je. “Nego prosto biraju ovako, ‘aha, ovaj lik, taj, lik, ovaj lik’.”

Dardan i Isa, koje igraju Arben Bajraktaraj i Refet Abazi, možda jesu kriminalci, ali posluju na osnovu kodeksa časti. Fotografija: Sergej Radović.

Sudeći po entuzijazmu publike, izgleda da se ulaganje isplatilo. Arben Bajraktaraj, poznat po svojim ulogama u filmu “Taken”, Harryju Potteru i brojnim drugim evropskim filmskim i televizijskim produkcijama, rekao je u razgovoru preko Zoom-a: “Ljudi su mi pisali iz Norveške, Nemačke, Švajcarske. Prosto obožavaju [Besu].”

“Novembra sam snimao u Staroj čaršiji u Skoplju i nisam mogao da koraknem ni dva metra… čak ni ujutru, kad mi je kosa kao Ajnštajnova, jedan otac mi je prišao sa svojom ćerkom i rekao ‘hajde da pričamo sa čika Dardanom’”, kaže Bajraktaraj.

“Zatim, drugog dana, neki ljudi su me zaustavili u mojoj ulici u Parizu zbog Bese i tada sam pomislio, ‘uh, jebote, ovo je previše’”, smeje se dok priča. “To su bili ljudi iz dijaspore, mislim da su iz Bosne, sudeći po njihovom naglasku.”

Timotijević je imao slična iskustva. “Sećam se da su me ljudi na pijaci pitali ‘Besa je stvarno dobra televizijska serija, je l’ ćete raditi drugu sezonu?’” rekao je. “A zatim, kada je počela druga sezona da se emituje, dobio sam poruke preko Instagrama iz Crne Gore, Makedonije, iz Hrvatske, iz Slovenije, i svakako iz Srbije.”

I na Kosovu je serija imala ogromnu gledanost u programu kanala Klan Kosova, a prema rečima direktora Hamitija.

***

Pri kraju prve sezone (upozorenje: spojleri!), tri glavna lika su zaglavljena u smrtonosnom trouglu. Dardan je jedva izbegao pokušaj ubistva koji organizuje Agim, Teutin brat i vođa klana Sokoli. Prilikom pucanja, Dardanovog sina i tinejdžera Dritona pogađaju u čeljust. Iako Teutu nije mnogo briga za muža, koji se prema njoj ponaša kao prema neželjenom poslovnom partneru pre nego kao prema supruzi, ona totalno odlepi zbog mogućnosti da izgubi sina i leti za Švajcarsku, gde ubija svog brata, a potom i sebe.

Nakon što je izgubio ćerku i suprugu, i umalo najstarijeg sina, Dardan je sasvim zbunjen. Implicitno govori o tome da bi mogao da nestane i da ostavi pređašnji život za sobom.

Produkcijski tim je imao poteškoće da pronađe najbolje albanske glumce, poput Mensura Safqiua, koji bi glumili gangstere u srpskoj seriji. Fotografija: Aleksandar Letić.

Ni Urošu ne cvetaju ruže. Interpolu je poznato da ovaj radi za Dardana i obruč se sužava, ali nailazi na olakšavajuću okolnost kada klan Berisha uspeva da — pre analize — uništi DNK dokaze koji su nepovoljni za Uroša.

Po uništavanju dokaza koji ne idu u Uroševu korist, Petrit vidi kako mu Dardan izmiče. Kada mu prilazi Sokolijev operativac, nudeći mutne dokaze protiv Dardana, ovaj kao da je spreman da ih upotrebi u svoju korist.

A baš kada Uroš pomisli da je za Dardana odradio poslednje ubistvo, u poslednjoj sceni ga obaveštavaju da još nije završio i da mora da ubije Petrita.

***

Produkcijska ekipa je znala da će serija bez najboljih albanskih glumaca biti promašaj, pa im je tako Bajraktaraj, kao najpopularniji i najprepoznatljiviji albanski glumac u svetu, bio prvi na listi.

“Pregovori sa Arbenom su trajali mesecima i nije hteo ovu ulogu”, kaže Korolija, “nije čak hteo ni da pročita tekst. Znao je da je u pitanju srpska serija pod nazivom Besa u kojoj smo mu mi nudili ulogu albanskog narko-bosa i, naravno, nije hteo da glumi. Bila sam totalno očajna.”

Naposletku je Korolija uspela da stupi u kontakt sa Bajraktarajem i počela jedne večeri da mu šalje tekstove, i to epizodu po epizodu. Čitao je do kasno u noć i do četiri ujutru je pročitao sve što su dotle napisali. “Tada me je pitao: ‘Koliko epizoda imate? Imate li još?’”, kaže Korolija, “I tada sam shvatila da je zainteresovan.”

“Najviše me je iznenadio dramaturški luk. Odrađen je odlično, vrlo dobro sastavljen”, rekao je Bajraktaraj. “Međutim, ostatak je bio bezvredan. Bukvalno propagandističko sranje. Glupi srpski klišei o Albancima i tako te stvari. Svaki Albanac bi se užasnuo nad time.”

“Tako da sam hteo da se zahvalim, da kažem da mi se dopada dramaturški luk, da mi se sviđa zaplet, ali ne mogu ja to da radim”, rekao je. “Spremio sam odgovor, ali pre nego što sam ga poslao, Tea me je pozvala i kazala: ‘Molim te, nemoj da mi šalješ odgovor. Možemo li da porazgovaramo? Gde god da si, dolazim do tebe’.”

Korolija je kupila prvu avionsku kartu i zaputila se u Pariz, gde su ceo dan proveli zajedno. “Tea je bila sasvim otvorena”, kaže Bajraktaraj, “pa smo ušli u drugu fazu.”

Stoimenov je bio zadužen da pisce usmerava pri preradi teksta.

“Nikada nećete videti uspešnog srpskog glumca da igra u nekom albanskom filmu jer će on znati da će morati da tumači nekog ratnog zločinca”, kaže on. “Isto tako nema šanse da će neki albanski glumac sa Kosova da igra u srpskom filmu jer zna da će morati da glumi nekog kasapina ili ratnog zločinca.”

Morao je da se izbori sa tim impulsom. Pojedini scenaristi, kaže Stoimenov, “hteli su od ovih albanskih likova da naprave ratne zločince. Od samog početka su postojale neke užasne ideje, kao ona da Dardanov lik Srbima hrani svoje pse”.

“Ne samo da je bilo lažno, nego i vrlo glupo, makar ponešto od toga”, kaže Bajraktaraj dok govori o prvom nacrtu teksta koji je pročitao. “Nemam problem sa tim da igram u krimi seriji, ali imam problem ako tu nema istine i ako je prepuno ideološkog sranja.”

“Dakle, meni je to bio ogroman izazov”, kaže on. “Niti sam mogao da odbijem, što je fer samo po sebi – ili ću da uđem u borbu, u ličnu i umetničku borbu. Ne sa Srbima, već sa samom tematikom, sa samim stereotipima.”

Premda se serija oslanja na neizvesnost, melodramu i iznenađenja tipična za klasične krimi serije, “u samoj priči… nešto je bilo u njoj što je tesno povezano sa starim grčkim tragedijama”, kaže Bajraktaraj. “I to je možda bilo ono što me je zadržalo. Srodili smo se.”

Svrha ove serije je da se izdigne iznad običnih krimi serija i preuzme inspiraciju iz grčkih tragedija. Fotografija: Aleksandar Letić.

Pošto su iz teksta pobrisani najiritantniji delovi, u Prištini su organizovali kasting.

“Taj kasting je na Kosovu bio ogromna vest”, kaže Korolija. “Mislim da su brojni glumci prihvatili poziv da dođu na kasting samo iz radoznalosti. Ko je ova produkcijska firma iz Srbije koja organizuje veliki kasting za dvadesetak uloga? Ipak, svi su bili sumnjičavi.”

Zahvaljujući dugim razgovorima i izgradnji poverenja, pridobili su vrhunske glumce poput Safqiua i Pallaske, ali im je bilo teže da ubede mlađe albanske glumce da učestvuju.

“Od samog početka smo imali problem sa albanskim glumcima koji su pristali… i onda se nisu pojavili na snimanju jer su se bojali da glume albanske gangstere u srpskoj seriji”, rekao je Stoimenov, nakon čega ga je Korolija prekinula. “Što je normalno, sasvim normalno”, kaže ona. “Stvarno im je bilo teško da prihvate ulogu u našoj seriji.”

I Bajraktaraj je primetio to isto. “Što se mlađih glumaca tiče… bilo je drugačije”, rekao je. “Mislim da su neki odbili poziv jer se nisu osećali ugodno da dolaze u Beograd, što je fer s njihove strane. Ali su kasnije stigli.”

Čim je objavljen poziv za kasting za drugu sezonu, svi su pričali o ovoj seriji i svi su hteli da glume u njoj.

Refet Abazi, prekaljeni glumac iz Skoplja i univerzitetski profesor dramskih umetnosti u Skoplju i Tetovu, imao je sporednu ulogu u sezoni tumačeći lik Ise, starogardiste i visokorangiranog člana Berishinog klana. U drugoj sezoni njegov lik dospeva u centar zbivanja, što se odrazilo na položaj Abazija u produkcijskom timu, gde je bio konsultant za kasting i dijalog na albanskom.

“Igor ili Tea su u jednom intervjuu spomenuli da sam bio konsultant na kastingu za albanske glumce”, kaže Abazi, “i sada me svi pitaju ‘Kad će sledeća audicija? Kada će biti poziv na kasting?’”

“Šalju mi poruke: ‘Ne zaboravi me!’”

***

Kao jedan od prvih ozbiljnih pokušaja u Srbiji i ostalim postjugoslovenskim državama da se kreira prestižni televizijski sadržaj koji vuče korene iz dvodecenijskih trendova u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi, ova serija teži stvaranju novog televizijskog podžanra: balkanskog noara.

“Pogledajte bilo koju skandinavsku seriju”, kaže Stoimenov. “Da li znate da li je ovaj most, ovo ubistvo, da li je dansko, švedsko, norveško, finsko? To je samo skandinavski noar. To smo hteli da postignemo, nešto što je izrazito balkanska serija.”

Nezadovoljavajući se samo predznakom “srpska serija”, Besa implicitno utabava put budućim višejezičnim transbalkanskim serijama, pričama i koprodukcijama.

Svesno ili nesvesno, Bajraktaraj se oslonio na balkanski noar kada je stvarao svoj lik. “Nisam hteo da Dardan bude kopija onih velikih majstora, [Marlona] Branda, [Al] Pačina i ostalih”, kaže on. “Hteo sam da on potiče iz kraškog predela. Kao ljudi iz moga sela. Kao moji rođaci. Kao ja.” Balkanski noar iziskuje balkanskog kriminalca.

Oklevanje nekih albanskih glumaca da glume kriminalca nije se javilo samo zato što je Besa snimljena kao srpska produkcija. Iako su ranije Italijani tumačili ljude iz sveta organizovanoga kriminala na filmu i televiziji, kao što je bio slučaj sa “Kumom” i “Porodicom Soprano”, holivudski filmovi u protekle dve decenije imaju sve više zlikovaca iz redova Rusa, Bugara, Srba ili, sve češće i češće, Albanaca.

Ovi glumci se često susreću sa pitanjima o tome da li je prikladno da prihvate da glume ako znaju da će krajnji rezultat biti taj da se njihova zemlja prikaže kao jazbina kriminalaca i svodnika. U pitanju je izrazito složena uloga imajući u vidu da se ovakve uloge najčešće nude glumcima iz regiona, a odbijanje da prihvate da glume u skladu sa klišeima prosto znači da će ulogu popuniti neko drugi.

Nekoliko albanskih glumaca iz Bese, od kojih neki nisu hteli da im ističemo ime, spomenulo je klasične mafijaške filmove iz sedamdesetih i osamdesetih godina kada govore o svom učešću u ovoj srpskoj seriji. Da li je Amerikanci italijanskog porekla trebalo da odbiju da glume u ovim filmovima?

Nekoliko glumaca iz Bese razmišljalo je o klasičnim mafijaškim filmova iz sedamdesetih i osamdesetih. Fotografija: Aleksandar Letić.

U filmu iz 2008, “Taken”, Bajraktaraj je odigrao svoju dosad najznačajniju ulogu: Marko iz Tropoje, pariški kriminalac iz Albanije koji predvodi operacije seksualnog ropstva. Bajraktaraj tolikom žestinom igra ovu ulogu da — iako Marko nije predugo na ekranu — njegov nastup priređuje nesrazmeran efekat na celokupni film.

Iako su svi jednoglasno pohvalili njegovu glumu, njegova uloga je otvorila raspravu u albanskom društvu. Pošto je film bio svetski blokbaster i posebno grub prilikom prikazivanja Albanaca kao nemilosrdnih kriminalaca, pojedini Albanci su tvrdili da je ovaj film usadio ideju o albanskom kriminalu u glavu svetske publike.

Pošto je upitan o svojoj odluci da glumi albanskoga gangstera u srpskoj seriji, Abazi se prisetio iskustva stečenog krajem devedesetih godina, kada je bio jedini albanski glumac koji je nastupao u skopskom pozorištu na makedonskom jeziku. Kada su ga novinari pitali kako se oseća kao Albanac koji glumi na makedonskom jeziku u makedonskom pozorištu, rekao je: “Pozvali su me kao glumca, ne kao Albanca. Ja sam predstavnik svoje profesije. Tako da vam dozvoljavam da me ocenjujete isključivo kao dobrog ili lošeg glumca, a ne kao dobrog ili lošeg Albanca.”

Abazi je nastavio da hvali glumu svojih dragih kolega u Besi, primećujući izazove na koje građani Kosova nailaze dok tumače likove kriminalaca u jednoj srpskoj produkciji. “Oni su izvanredni glumci, odradili su odličan posao”, kaže on.

Ipak, Besa je i dalje srpska serija o albanskim kriminalcima u kojoj svaki albanski lik — bio on muškarac, žena, policajac ili student — živi da očuva krvnu zakletvu, dok mu je glavni motiv krvna osveta. Ako ovakva premisa deluje kao kliše ili kao sirovi koncept, onda je to zato što to zaista i jeste.

U intervjuu za Tuzla filmski festival, Stoimenov se priseća začetka serije. Plan mu je bio da smisli nešto što može da se napravi kvalitetno, ali relativno jeftino za Balkan, a zatim da se prodaje u inostranstvu. Sastavili su spisak koncepata koji su zatim podelili sa Tonyjem Jordanom u Londonu, “Tesla, vampiri… piramide u Bosni, čak se ne sećam ni sam šta sam još napisao”, kaže Stoimenov, “i zatim sam tamo stavio, na kraju [spiska], ‘albanska mafija’.

Na sastanku sa Jordanom analizirali su ideje. Pošto su mu videli reakcije, mislili su da nema šanse da se tu nešto uradi, sve dok Stoimenov nije rekao, “tu, na kraju, ‘albanska mafija’”.

“Aha! To je to!” tako Stoimenov opisuje Jordanov usklik. “Mi imamo albansku mafiju, celi svet ima albansku mafiju. Nekad je to bila italijanska mafija, ruska mafija, sada je albanska mafija.”

***

Kada druga sezona počne da se emituje (upozorenje: spojleri!), prošlo je već nekoliko godina. Dardan se nalazi u crnogorskom zatvoru, Berishin klan je u opadanju, a Ilir, Teutin nećak, preuzeo je Sokolijev klan. Uroš je korisnik programa za zaštitu svedoka i nalazi se u Estoniji sa suprugom i sinom, gde radi kao mrzovoljni auto-mehaničar. 

Međutim, kada jedan kamion izgura automobil sa Uroševom porodicom sa mosta (ponovo saobraćajna nezgoda), njegova supruga i njegov sin umiru, dok Uroš jedva preživi. Ubeđen da je Dardan prekršio svoju besu i da zato nije ostavio porodicu Perić na miru, Uroš se preobražava u nihilističkog psihopatu sklonog osveti.

Petritu, s druge strane, sve ide odruke. Pošto je Dardana strpao u zatvor, dobija unapređenje u Beču, gde predvodi Interpolove akcije za Jugoistočnu Evropu i živi u luksuznom stanu sa novom suprugom. Ipak, kada porodica Perić ponovo postaje žrtva napada, njega iznova uvlače u Berishine poslove, pa je tako sada spreman da napravi kompromis po svakom pravnom i moralnom kodeksu kako bi rešio Dardanov problem jednom zasvagda.

U drugoj sezoni se manje igra na kartu porodice, a veći se naglasak stavlja na međugeneracijsku borbu. Fotografija: Sergej Radović.

Tamo gde se u prvoj sezoni uveliko potencira dokle je čovek spreman da ide da bi spasao porodicu, u drugoj sezoni se naglašava međugeneracijska borba — ona između starog i novog.

U razgovoru sa kolegama u prvoj epizodi, Petrit o tome govori u detalje. Poslom trgovine drogom sada “upravljaju mladi igrači koji ne poznaju granice, državne, verske, ni nacionalne. Zato više ne govorimo o srpskoj, albanskoj ili crnogorskoj mafiji. Od sada pa nadalje, koristićemo termin balkanska mafija”, kaže on. “Za razliku od staromodnih kriminalaca koji su imali nekakav moralni kodeks, mi sada imamo posla sa mladim beskrupuloznim kriminalcima sa uvećanim egoima.”

Iako u ovom delu on označava Ilira Sokolija, čiji lik tumači Tristan Halilaj, kao glavnu Interpolovu metu, pravi beskrupulozni kriminac sa uvećanim egom jeste upravo mladi Driton Berisha. Posle višegodišnjeg boravka u Italiji, odlučuje da je došlo vreme da se vrati na Balkan i preuzme porodični biznis, a protivno očevim željama.

Prvo polagano, a zatim i brzim tempom, Driton preuzima kontrolu nad klanom i popunjava ga mladim siledžijama koji su žedni krvi i moći. Sa neurednom polupunđom i košuljama sa kravatama, Driton je sušta suprotnost Berishinim teškašima staroga kova, koje jednog po jednog ubija.

Ovaj sukob između suprotstavljenih vrednosti Dritona i Dardana, kao i njihovih generacija, glavna je pokretačka snaga drame u ovoj sezoni, pogotovu onda kada postaje jasno da jedan od njih dvojice mora da umre. “Reci mi, jesam li ja otac ili sam šef klana?” Dardan pita Isu. Da li je on odan svom sinu, koga pokušava da ubije, ili svom položaju?

U potonjim epizodama sezone, u trenutku presudnog emocionalnog naboja, Isa priča Dritonu da je prvi iz porodice Berisha koji je prekršio besu — a upravo je Driton, kako saznajemo, a ne Dardan, taj koji je naredio ubistvo Uroša i njegove porodice. “Je l’ znaš koliko me zabole kurac za ta vaša staračka sranja?” Driton pljuje. “A posebno me zabole kurac za besu koju ste dali škiji [uvredljiv naziv za Srbe] koja je ubila moju sestru.”

Sezona ostavlja publiku u stanju emocionalne neizvesnosti. Petrit mora da se suoči sa užasavajućom karmičkom reakcijom na svoje sve nestabilnije i nezakonitije ponašanje, pa je tako nejasno kako će odgovoriti. Dardan beži iz zatvora i povlači se u stambeni kompleks na Kosovu sa nekoliko odanih saradnika, te biva iznenađen kada se Uroš iznenada pojavi. Iako u celoj sezoni pokušava da ubije Dardana, kada Uroš sazna da je Driton odgovoran za smrt njegove porodice, on odlučuje da je Dardan obavezan besom da ubije sopstvenog sina. “Dao si besu”, on vapi. Da li Dardana obavezuje čast da ubije svog drskog, edipovskog sina ili ga čast obavezuje da održi svoju reč?

***

Iako je Besa umnogome zasnovana na stereotipima o Albancima, fenomenalna gluma albanske glumačke ekipe i novina u smislu da možemo da slušamo i gledamo albanske glumce u visokobudžetnoj televizijskoj seriji učinili su svoje i izgleda da je albanska publika prigrlila ovu seriju. Pokušaj da se svi prikažu kao ravnopravni takođe je pomogao u ovom naumu. Niko nije pokušao da jednu etničku grupu ili naciju prikaže kao manje ili više moralnu. Stoimenov kaže da u seriji nema dobrih ni loših likova, ali bi više odgovaralo istini kada bismo rekli da nema dobrih likova — da su svi loši.

Ipak, kao serija nastala na bazi stereotipa i priče o albanskim kriminalcima, albanskom tradicionalizmu i “časnoj reči”, kako je srpska publika primila Besu? Da li ova serija uspeva u prevazilaženju klišea ili ih pak ojačava?

Po Abazijevome mišljenju, serija pruža “mogućnost gledaocu, koji možda živi u malom srpskom mestu, da uđe u [Dardanovu] porodicu. Tu vidite njegove odnose sa njegovom ženom Teutom i, zahvaljujući izvrsnoj Gresinoj glumi, vidimo njenu patnju.”

“Emocionalno se povežete sa njima”, rekao je, “jer delite ista osećanja.”

Posebno naglašava poruku koju je preko interneta dobio od Srbina iz Banja Luke, koji je Abaziju rekao da mu je krivo što je Isa ubijen. Nije mu bilo žao Abazija u profesionalnom smislu, “samo je mislio da je Isa – dobar čovek”, Abazi se smejao. “To vam je Besa!”

Driton Berisha pripada novoj generaciji kojoj nije stalo do tradicije i časti. Fotografija: Sergej Radović.

Stoimenov smatra da se iza likova koje publika najviše voli krije nešto drugo. “Od svih likova u Besi, znate, publika najviše voli Dardana. Znate li zašto? Jer je on tradicionalista, i dalje razmišlja o tradiciji. Tako su se povezali sa Teutom i sa Gresinim likom.” Nije stvar u tome da tradicionalna gledišta Dardana i Teute smatraju reprezentativnim za Albance, već vide kodeks časti porodice Berisha, potencira se držanje reči i spremnost da se žrtvuju za svoju porodicu kao za nešto što smatraju vrednim.

Besa dočarava paralelni svet”, kaže Abazi, “pokazuje neke vrednosti koje su zaboravljene i to je pogodilo ljude u centar.”

Bajraktaraj je obazriviji kada govorimo o tome da li je serija mogla da prevaziđe duboko ukorenjene predrasude, već je video pozitivan odziv kod publike.

“Da li ojačava stereotipe? Ne znam. Stigla su mi brojna pisma, uglavnom od žena”, kaže, “gde one navode nešto sasvim suprotno. Prvi put u životu sada Albance posmatraju na drugačiji način i to je možda bilo u srži ovog izazova. Šta ako, iako stereotipi postoje, šta ako bi ih prihvatio i zatim vam ih poslao nazad, kako biste mogli na odgovarajući način da prosudite: Da li su ovi ljudi zaista ovakvi?”

Na početku druge sezone, kada Petrit otputuje u Estoniju nakon ubistva Uroševe porodice, estonski policajac postavlja pitanje Urošu o onome što mu se desilo na Balkanu.

“On je običan čovek koga su notorni kriminalci pretvorili u zver”, kaže Petrit. Kao da je govorio o sebi ili o Dardanu, ili bilo kom drugom liku u seriji. O sudbini likova u Besi ne odlučuju bogovi, kao što je slučaj sa grčkim tragedijama. Igrom slučaja i sticajem okolnosti, primorani su da se prilagode ulogama koje moraju da izvršavaju, na sopstvenu štetu.

“Uroš se pretvorio u zver jer je, na neki način, takva priča o Balkanu”, kaže Bajraktaraj, “najnovija balkanska priča. Ljudi postaju zveri zbog svega što se izdešavalo. Zato se možda ljudi toliko poistovećuju sa likovima. Mi smo se dotakli nečega što prevazilazi granice obične krimi serije.”

***

U proteklih nekoliko godina, filmovi sa postjugoslovenskog prostora umnogome su prevazišli okvire svojih kategorija. Kosovski film “Hive” je 2022. dospeo u uži krug za Oskara u kategoriji Najbolji međunarodni igrani film, bosanski film “Quo Vadis, Aida?” je 2021. nominovan u istoj kategoriji, a 2020. je makedonski film “Medena zemlja” nominovan u kategorijama Najbolji dokumentarac i Najbolji međunarodni igrani film. Ne postavlja se pitanje ima li ovaj region prvoklasne glumce, reditelje i kinematografe.

Pitanje koje se u seriji Besa implicitno postavlja glasi: “Ako naši filmovi mogu da budu svetskog kvaliteta, zašto ne bi mogle i naše televizijske serije?” Nema razloga da balkanski noar, ako se napravi uz stvaralačke i finansijske resurse prikupljene iz nekoliko zemalja, ne dopre do najviših slojeva prestižnog televizijskog sadržaja i da regionalne priče ne predstavi svetskoj publici.

Besa još nije stigla dotle. Kao što je jedan srpski filmski kritičar napisao u generalno pozitivnoj recenziji serije, gledaoci upoznati sa najkvalitetnijim prestižnim televizijskim sadržajem će “relativno brzo u njoj primetiti početničke korake, početničke mane”, rupe u zapletu, manje probleme u tekstu, probleme u kontinuitetu. Povrh toga, gledalac koji ne zna za bolje mogao bi da pretpostavi nakon gledanja Bese da svaki Albanac razdeli po dve-tri krvne zakletve pre nego što ustane ujutru. Ipak, od nečega se mora početi, pa tako i sa ovom serijom.

“Zaista sam uveren da je ovaj balkanski predeo, koji za sve mejnstrim medije na Zapadu važi kao najgore podneblje u Evropi, u stvari savršeno mesto za sjajne priče”, kaže Stoimenov. “I te priče nisu samo srpske, albanske ili crnogorske priče. One su naše priče.”

Iako je Hamiti isprva bio sumnjičav prema Besi (trebalo je da prođe dve godine dok Klan Kosova nije pristao da kupi prava na emitovanje), na kraju je zaključio “da umetnost, kakva god da je situacija, ako se sa stvarima postupa pristojno, može da se prikaže i na Kosovu i u Srbiji”.

Dok razmišljamo o Kosovu, Srbiji, Balkanu i filmu, često nam na pamet padnu značajni albanski glumci iz jugoslovenskog perioda (većina albanskih medija o Besi je pisala u formi klikbejt tekstova u kojima se postavlja pitanje o tome da li je Florist Bajgora – novi Bekim Fehmiu).

Pri kraju našeg razgovora preko Zoom-a, Bajraktaraj se osvrnuo i na njihov rad. Šta bi oni mislili o Besi? “Svi ti [albanski] glumci koji su bili u Beogradu, bilo bi mi zanimljivo da čujem njihovo mišljenje, ali su sada skoro svi umrli. Faruk, Bekim…” glas mu je utihnuo. “Ali mislim da bi, verovatno, bili zadovoljni. Nisam siguran za samu seriju, da li bi bili zadovoljni tematikom, ali bi bili zadovoljni onime kako je serija primljena kod publike. Voleo bih da je to tačno. Makar smo pokušali.”

Naslovnica: Arrita Katona / K2.0.

 

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku “Balkanskog trusta za demokratiju” (Balkan Trust for Democracy), projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država (German Marshall Fund of the United States) i norveškog Ministarstva spoljnih poslova. Stavovi izneseni u ovom članku nužno ne odražavaju stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, Balkanskog trusta za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država niti njihovih partnera.

Zašto je navedena ova klauzula?