U detalje | Izbori 2017 | Izbori2017

Velika izborna pitanja: Obrazovanje

Piše - 25.05.2017

Kako popraviti pokvaren sistem.

Kako je još 18 dana ostalo do izbora, izborna groznica je zahvatila mnoge. Hiperbolična i ambiciozna obećanja dominiraju diskursom, dok dvadesetčetvoročasovna pokrivenost prelazi sa intervjua na intervju i sa teme na temu.

U ovom serijalu, K2.0 pravi korak unazad od svega toga. Na putu ka izborima, koji će se održati 11. juna, bavimo se nekim krupnim pitanjima s kojima se Kosovo danas suočava i rešenjima koje nudi pet stranaka kosovskih Albanaca zastupljenih u Skupštini u prošlom sazivu; pišemo o njihovim programima, manifestima, njihovim politikama.

Od kraja rata svaka Vlada je iznova naglašavala kako je obrazovanje jedan od njihovih prioriteta u pogledu politika. Međutim, kosovski obrazovni sistem se i dalje karakterizira odsustvo kvalitetne nastave, slaba infrastruktura, manjak odgovornosti i politizovana upravljačka tela.

Drugi veliki problem je broj učenika koji napuštaju školu pre završetka. Samo u školskoj godini 2012/13, 1.113 učenika je napustilo svoje obrazovne ustanove pre nego što su završili 9. razred, od kojih je 686 žena. Dok, kada je reč o srednjim školama, 2.407 učenika ostavi svoje obrazovanje nakon 10. razreda. Podaci Ministarstva pokazuju da ovaj fenomen nije umanjen, jer je broj ljudi koji su napustili osnovnu školu u školskoj godini 2015/16. identičan broju u prethodne dve godine.

Kvalitet obrazovanja je drugi problem. Rezultati međunarodne evaluacije obrazovanja, Program za međunarodnu procenu učenika (PISA), objavljeni prošlog decembra, su potvrdili opšte verovanje i procjene o nedostacima u sistemu ove države.

Kosovo je postavljeno među poslednjih pet mesta u rangiranju, a na poslednjem mestu u regionu, jer je procenjeno da petnaestogodišnji učenici pokazuju učinak koji je na dnu svih testiranih sposobnosti: većina testiranih tinejdžera nije pokazala da poseduje osnovne veštine koje bi trebalo da steknu do 15. godine.

K2.0 je istražio politike čitavog političkog spektra kako bi saznali kako će se najveće kosovske stranke pozabaviti ovim problemom.

Demokratska partija Kosova (PDK)

Predstavnici PDK-a su bili na čelu Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije u proteklih 10 godina, s obzirom na to da su učestvovali u prethodne tri Vlade. PDK je stalno govorila o tome da je obrazovanje prioritet i naglašavala unapređenja u infrastrukture za vreme svog mandata u predizbornom programu “Nova misija” iz 2014. Prema slovu programa, 145 novih škola je izgrađeno i mnoge su bile renovirane između 2008. i 2013.

U predizbornoj kampanji 2014, PDK je obećala da će plate nastavnika biti povećane do “25 odsto svake godine”. Međutim, u Vladi koju je formirala PDK zajedno sa koalicionim partnerom LDK-om, usvojeni su zakoni kojima se ograničavaju povećanja plata javnih službenika, što je u skladu sa upozorenjima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o prekoračenju troškova.

Otvaranje “fonda” za slanje studenata u inostranstvo na razne programe i ulaganja u naučna istraživanja su bili još jedna ključna tačka PDK-ovog programa Nova misija. Međutim, takav fond nikada nije osnovan.

Zvaničnik PDK-a, Besim Bećaj, ove nedelje je izjavio u jednoj televizijskoj debati da je PDK ulagala u škole i da sada može otpočeti “nova faza”. Međutim, čini se da niko ne zna šta će ta “nova faza” obuhvatiti, jer Bećaj nije objasnio, a PDK nije objavila nijedan program; ova stranka će na izborima učestvovati na platformi koju deli sa AAK-om i Nismom. Kosovo 2.0 je kontaktirao zamenika predsednika PDK-a, Uranom Ismailjijem, kako bi saznali više o budućim programima u vezi sa obrazovanjem, ali nije dobio nikakav odgovor.

Demokratska liga Kosova (LDK)

U svom političkom programu “Za evropsko Kosovo” iz 2012, LDK je obećala da će “stalno uvećavati” državni budžet za obrazovanje, te da će se digitalizacija i informatizacija desiti u učionicama svih obrazovnih institucija na svim nivoima. K2.0 je poslao pitanja visokom savetniku LDK-a, Sokolju Havoliju, u vezi sa brojem učionica koje su ‘digitalizovane’ tokom perioda u kom su LDK i PDK činili Vladu, ali nismo dobili odgovor. Na pitanja o preciznim detaljima u vezi sa time kako je budžet povećan, takođe, nismo dobili odgovor.

LDK-ov program iz 2012. stavlja naglasak na privatni sektor, obečavajući kreiranje politika koje će im omogućiti da bude snažna konkurencija javnom sektoru. U nedavnom televizijskom nastupu na Klanu Kosova, kandidat LDK-a za poslanika, Besnik Krasnići, najavio da će se to učiniti preko subvencija iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije. Kako podaci Ministarstva otkrivaju da su siromaštvo i ekonomski uslovi glavni uzrok zbog kog učenici napuštaju državne škole i univerzitete, K2.0 je stupio u kontakt sa Havolijem, pitajući ga kako će oni obezbediti pristup obrazovanju svih koji žele da se obrazuju. Nismo dobili odgovor.

LDK učestvuje na izborima 2017. sa dve nove stranke, Alternativom i Novim kosovskim savezom (AKR). Iako ova stranka još nije objavila platformu, moguće je izvući nekoliko zaključaka o pristupu problemima u obrazovanju na Kosovu na osnovu nastupa Krasnićija na Klanu Kosova.

Krasnići je istakao da obrazovanje mora biti u skladu sa potrebama privrede; on je snažno promovisao koncept ‘dualnog učenja’. Krasnići je objasnio da će studenti i učenici provoditi svoje vreme “obavljajući stručni i praktični rad”, dok će ovaj drugi biti zasnovan na potrebama tržišta na Kosovu i održavati se u lokalnim firmama i fabrikama.

Krasnići je sugerisao da će stručne škole imati prioritet u unapređenju infrastrukture, jer one stvaraju više mogućnosti na radnom mestu, te da je reforma sistema državnih univerziteta nešto što bi trebalo istražiti. On je predložio da bi penzionisanim nastavnicima trebalo dati šansu da nastave da se bave obrazovnim sistemom, što je politika usmerena ka kontinuiranom učenju i poboljšanju kvaliteta obrazovanja.

Samoopredeljenje (VV)

Centralno pitanje u Alternativnom programu Samoopredeljenja za upravljanje iz 2013. jeste javno obrazovanje dostupno svim građanima Kosova na svim obrazovnim nivoima. Ovaj program predviđa otvaranje predškolske ustanove u svakoj školi na Kosovu i unapređenje infrastrukture osnovnih i srednjih škola kako bi se obezbedio maksimalni broj od 25 učenika u svakom odeljenju, te pristup za osobe sa posebnim potrebama. U ovom programu se obavezuju da će obezbediti besplatne obroke za svu decu u osnovnim školama, besplatne lekarske preglede u svim osnovnim i srednjim školama, ali i dodatne časove za decu koja su postigla slabiji učinak u školi.

Kada je reč o finansiranju ovih planova, Ismajlj Kurteši, bivši direktor Odeljenja za obrazovanje u Opštini Gnjilane i poslanik Samoopredeljenja u prethodnom parlamentarnom mandatu, izjavio je za K2.0 da ova stranka “smatra obrazovanje nacionalnim prioritetom i na isto neće štedeti budžet”.

Kurteši ističe da postoji umanjenje budžeta namenjenog Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije. Ministarstvo je 2014. potrošilo više od 50 miliona evra, dok je ove godine alocirano 47 miliona evra. On je dodao da će Samoopredeljenje imati za cilj da poveća budžet do 5 odsto kosovskog BDP-a.

Kako bi povećalo kvalitet nastave i obrazovanja, Kurteši je rekao da Samoopredeljenje planira da poveća odgovornost nastavnog osoblja, proceni rad nastavnika, sprovede stroge mere za primanje novih nastavnika i opremi sve osnovne škole laboratorijama i knjigama. Program Samoopredeljenja predlaže i stipendije za izuzetne učenike koji bi mogli da završe master ili doktorske studije, uz uslov da će kasnije morati da se vrate da rade kao nastavnici i profesori.

Alternativni program upravljanja naglašava i izgradnju više stručnih škola širom zemlje, kao i ohrabrivanje većeg upisivanja ove forme obrazovanja. “Stručne škole, za razliku od klasičnih srednjih škola, imaju samo smisla kada su povezane sa privredom i razvojem države”, kaže Kurteši, dodajući da će oblasti poput ekonomije, energetike, rudarstva i poljoprivrede biti ključne u stručnim školama.

Kurteši je izjavio za K2.0 da Samoopredeljenje planira uspostavljanje jedinstvenog obrazovnog sistema dostupnog svima, uključujući kosovske manjine. Iako tvrdi da poštuje jezičke i kulturne razlike manjinskih etničkih grupa u ovoj zemlji, Kurteši kaže da udžbenici prema nastavnom planu i programu Srbije u obrazovnom sistemu srpske zajednice na Kosovu jesu “u suprotnosti sa kosovskim ustavom i protiv Albanaca”.

Upitan da li će vlada koju bi formiralo Samoopredeljenje intervenisala u pitanje udžebnika koji stvaraju predrasude protiv nealbanskih zajednica i drugih grupa, uključujući LGBT osobe, Kurteši kaže da ova partija smatra da je “neophodno sačiniti udžbenike sa novim sadržajem”. On je dodao da ovaj proces “obuhvata ispravke svih diskriminatorskih [sadržaja], posebno onih sa iskrivljenim ili nazadnim naučnim činjenicama i nepreciznim naučnim podacima koji se sada nalaze u knjigama koje koriste naša deca”.

 

Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

U svom programu iz 2014, AAK naglašava niz pitanja koje smatra da ometaju pravilno funkcionisanje obrazovnog sistema na Kosovu, pa na osnovu toga daju alternativna rešenja o iskorenjivanju ovih problema.

Na prvom mestu je kvalitet infrastrukture škola što, prema AAK-u, stvara probleme, poput manjka prostora. Ova partija smatra da su škole nedovoljno dobro opremljene nastavnim sredstvima i opremom za nastavu.

Druga važna tačka za AAK je visok broj studenata koji napuštaju škole, kao i smanjenje budžeta u prosveti. AAK pominje podatke iz 2006, kada je budžet namenjen obrazovanju bio 4,4 odsto BDP-a, dok je 2009. ova brojka spala na 3,7 procenata. AAK je obećala povećanje budžeta, u skladu sa standardima EU, do 4-5 posto BDP-a.

Takođe, oni imaju za cilj da stimulišu privatno obrazovanje, da državne škole imaju po dve smene i da ostvare maksimalni kapacitet od 25 do 30 učenika po odeljenju. Oni planiraju da prošire predškolsko obrazovanje na do 80 odsto dece, da sprovedu obavezno obrazovanje za 100 odsto dece, te da deci omoguće rad na računarima, a u skladu sa standardima EU, i to 20 učenika na 1 računar, što je ogromna razlika u poređenju sa trenutnim odnosom od 270 naprema 1.

AAK ima cilj da modernizuje nastavu i da 80 posto ljudi ispod 22 godine ima makar srednjoškolsko obrazovanje. Dalji planovi obuhvataju povećanje plata nastavnicima za 50 odsto u prve dve godine Vlade i dupliranje plata za 4 godine, kao i reformisanje školskih knjiga i otvaranje novih stručnih škola.

Kada je reč o visokom obrazovanju, AAK smatra da bi jednake uslove trebalo stvoriti za javne i privatne institucije, te da se stvaranje ovih uslova mora uraditi na način koji obezbeđuje recipročno priznanje diploma ovih univerziteta. AAK teži tome da obezbedi finansijsku i akademsku autonomiju javnih univerziteta.

K2.0 je stupio u kontakt sa kancelarijom AAK-a za medije zahtevajući informacije o konkretnim koracima koje će ova stranka preduzeti kako bi ostvarila da 100% dece bude obavezno uključeno u obrazovni sistem i da finansijska sredstva države za povećavanje plata nastavnika budu obezbeđena. Obavešteni smo da ova stranka neće odgovarati na pitanja dok ne objavi zajedničku platformu sa predizbornim koalicionim partnerima PDK-om i Nismom.

Inicijativa za Kosovo (Nisma)

Nisma, u dva pasusa posvećena obrazovanju u programu iz 2016. pod nazivom “Kultivisanje ljubavi prema znanju i obrazovanju”, navodi da su “pravo na ljubav prema sebi, slobodi i pravdi — ljudska prava”, te da ova prava moraju da se odnose i na pravo na obrazovanje. Program ima tendenciju da samo prepoznaje probleme u kosovskom obrazovnom sistemu umesto da daje alternative, ali ne navodi korake koji moraju biti preduzeti.

Članovi i nekadašnji poslanici Nisme su u javnim istupima stalno naglašavali da “politika guši obrazovanje” zbog partijskog zapošljavanja u obrazovnim institucijama i drugih oblika uticaja. Valjdete Bajrami, bivša šefica Nismine parlamentarne grupe, u parlamentu je postavljala pitanja ministru prosvete Arsimu Bajramiju u vezi sa odabirom nastavne zajednice na Univerzitetu u Prištini, posebno kada je reč o odabiru Abdulaha Hotija na Ekonomskom fakultetu, zbog čega su u prvi plan dospele sumnje o političkom uticaju.

K2.0 je stupio u kontakt sa službom Nisme za medije i bivšom poslanicom Valjdete Bajrami, ali uprkos obećanjima da će odgovoriti, mi nismo dobili odgovor na pitanja o manjku konkretnih politika u programu ove partije u vezi sa unapređenjem obrazovanja. K

Fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0

Za više informacija o stavovima kosovskih stranaka pročitajte prethodno objavljene članke o predizbornim pitanjima, uključujući zapošljavanje, vojsku i rodnu ravnopravnost.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.