Ukratko | Crna Gora

Demarkacija u zalogaju

Upoznajte se sa najvrelijom kosovskom temom kroz citate i brojke.

Piše , , - 21.03.1818

Dve i po godine po potpisivanju sporazuma izme─Ĺu Kosova i Crne Gore o razgrani─Źenju, ┬áSkup┼ítina Kosova je danas (sreda, 21. mart) ratifikovala ovaj dogovor.

Za usvajanje je potrebna dvotre─çinska ve─çina glasova u Skup┼ítini, i ta─Źno 80 poslanika je glasalo ÔÇťzaÔÇŁ, dok je 11 bilo protiv. Dogovor je ratifikovan uz dodatak predsednika Kosova Ha┼íima Ta─Źija (Hashim Thaci) i predsednika Crne Gore Filipa Vujanovi─ça koji su se obavezali da ─çe ga revidirati u slu─Źaju da se prona─Ĺu gre┼íke.

Današnja skupštinska sednica je bila šesti pokušaj u proteklih nekoliko sedmica da se ratifikuje ovaj sporazum, jer je u više navrata odlagana zbog toga što vlada nije imala podršku u tom smislu.

Opoziciona stranka LDK se u februaru saglasila da glasa ÔÇťzaÔÇŁ zakon kojim se ratifikuje sporazum, a nakon ┼íto su pojedini termini izmenjeni kako bi se pokazalo da je izve┼ítaj pridodat zakonu bio samo vodi─Ź i da nije pravnoobavezuju─ç. Izve┼ítaj o kom je re─Ź je ÔÇśBuli─çijev (Bulliqi) izve┼ítajÔÇÖ koji je sa─Źinila druga Komisija za grani─Źnu demarkaciju koju je uspostavila vlada Ramu┼ía (Ramush) Haradinaja kako bi se razmotrili nalazi prvobitnog sporazuma — Buli─çijeva komisija je utvrdila da bi Kosovo, zbog predlo┼żenog razgrani─Źenja, izgubilo zemlju.

Ali ─Źak i uz podr┼íku LDK-a, vlada i dalje nije imala potreban broj sve dok pro┼íle sedmice nije do┼ílo do klju─Źne prekretnice u njihovu korist, kada je Donika Kadaj napustila opozicionu stranku Samoopredeljenje i vratila se u svoju prvobitnu partiju, AAK. Kako je naizgled dobijena podr┼íka, ju─Źe (20. marta), poslanici su se postrojili da bi dr┼żali govore o demarkacionom dogovoru do posle pono─çi, a nakon ─Źega je glasanje ponovo odlo┼żeno.

Kada je sednica nastavljena u 11 jutros (21. marta), Skup┼ítina Kosova je bila prepuna suzavca, jer je predsedavaju─çi skup┼ítinom Kadri Veselji (Veseli) najavio da ─çe glasanje uskoro po─Źeti, a tokom scena koje li─Źe na rano protestovanje protiv poku┼íaja da se dogovor o demarkaciji usvoji 2015. Usledila su jo┼í tri prekida zbog suzavca — dok je policija pritvorila sedmoro poslanika Samoopredeljenja i zabranila ulazak na skup┼ítinsku sednicu za jo┼í osmoro — a pre nego ┼íto je sporazum kona─Źno usvojen.

Iako trenutno deluje da je pre─Ĺen neki put u ovoj sagi — makar zasad — K2.0 koristi brojke i citate da bi istra┼żilo o ─Źemu je re─Ź sve ovo vreme.

ÔÇö Dana od potpisivanja dogovora o demarkaciji sa Crnom Gorom u Be─Źu.

Demarkacija je dominirala politi─Źkim diskursom dve i po godine. Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom doveo je do toga da ÔÇśdemarkacijaÔÇÖ postane najkori┼í─çenija re─Ź u svakodnevnom re─Źniku i ovo pitanje je progutalo politi─Źke razgovore, kako u medijima, tako i u ┼íirem auditorijumu. Ono je podelilo poslanike, one koji stvaraju javno mnjenje, obi─Źne gra─Ĺane i ─Źak stru─Źnjake za geografiju kada je re─Ź o tome gde, u stvari, kre─çe linija razgrani─Źenja.

Kako je politi─Źka interakcija polarizovana i nalazi se u zastoju po ovom pitanju — zbog ─Źega su pro┼ílog juna odr┼żani prevremeni izbori — ono je doslovce u─Źinilo da zakonodavstvo dospe u pat-poziciju. U stvari, dok se ovo pitanje odugovla─Źilo, samo je pet zakona usvojeno u skup┼ítini 2017. godine.

U me─Ĺuvremenu, vitalna pitanja u vezi sa svakodnevnim ┼żivotom gurana su pod tepih.

Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji za cilj ima da reguli┼íe ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama, i dalje nije stupio na snagu, dok se svi gra─Ĺani Kosova mu─Źe zbog lo┼íeg zdravstvenog sistema. Zvani─Źna statistika sugeri┼íe da je stopa nezaposlenosti zale─Ĺena na oko 30 odsto — dok je ona kod mladih oko 50 procenata — ali se o ovom pitanju ozbiljnije govorilo samo tokom predizborne kampanje 2017, pa je ubrzo posle toga ponovo odba─Źeno.

Sli─Źno tome, reintegracija hiljada deportovanih iz dr┼żava-─Źlanica EU, nakon masovnog iseljenja gra─Ĺana Kosova 2015. koji su krenuli u potragu za boljim ┼żivotom, jedva da je zadobila neku pa┼żnju, kao ┼íto je slu─Źaj i sa drugim dru┼ítvenim pitanjima koja su institucije i mediji ravnomerno zanemarivali.

Lider AAK, Ramu┼í Haradinaj, ranije je bio jedan od najve─çih protivnika sporazuma o razgrani─Źenju, te je, ┼íto je poznato, optu┼żio tada┼ínjeg predsedavaju─çeg Komisijom za grani─Źnu demarkaciju sa Crnom Gorom, Murata Mehu, da je izdao svoju zemlju.

Osamnaest meseci nakon što je upao na sastanak komisije, razbacujući karte i deleći uvrede, insistirajući na tome da su pogrešili u geografskoj proceni, Haradinaj je sada premijer koji isti taj sporazum gura kroz skupštinu.

Kako poti─Źe iz metohijskog regiona koji je pogo─Ĺen ovim sporazumom, Haradinaj je podr┼żao sve opozicione akcije protiv ovog dogovora, uklju─Źuju─çi aktiviranje kanistera za suzavcem u skup┼ítini. Frustriran ─Źitavom situacijom, on je ─Źak podneo ostavku na mesto poslanika u februaru 2016.

Nakon ┼íto je izabran za premijera, Haradinaj je morao da u─Źini sve da situacija ne bi izgledala kao da je on napravio ogromno skretanje, istovremeno promeniv┼íi svoj stav za 180 stepeni. Kako bi to ostvario, nakon ┼íto je polo┼żio zakletvu za premijera, na prvom sastanku vlade je odmah osnovao novu komisiju — koju je predvodio ┼ápejtim Buli─çi (Shpejtim Bulliqi) — da bi se revidirale prvobitne odluke, ova komisija je 4. decembra saop┼ítila da sporazum iz 2015. zadire u kosovsku teritoriju.

Haradinaj sada mo┼że i da istakne ÔÇśaneks sporazumaÔÇÖ koji su potpisali predsednik Ha┼íim Ta─Źi i crnogorski predsednik Filip Vujanovi─ç kao dokaz da nije sasvim napustio svoje principe po ovom pitanju. Iako aneks nije pravnoobavezuju─ç, on izra┼żava volju obeju strana da se sporazum revidira u budu─çnosti ukoliko se prona─Ĺu gre┼íke.

Poslanici Samoopredeljenja su ju─Źe u skup┼ítini predstavili premijeru gomilu dokumenata koji sadr┼że 200.000 potpisa peticije protiv sporazuma o demarkaciji, me─Ĺu kojima je i Haradinajev potpis sa kraja 2015.

ÔÇö Dana otkako je Evropska komisija uslovila viznu liberalizaciju Kosova potpisivanjem sporazuma o grani─Źnoj demarkaciji.

Uslov za ratifikovanje sporazuma o grani─Źnoj demarkaciji bio je zakasneli zahtev koji spre─Źava gra─Ĺane Kosova da putuju bezvizno, a koji je EU uvela 2016. Ovaj uslov nikada nije bio uvr┼íten u spisak uslova za viznu liberalizaciju iz 2012, kada je EU po─Źela prve razgovore sa Kosovom o viznoj liberalizaciji.

Izve┼ítaji Evropske komisije svake godine sugeri┼íu da je borba protiv korupcije bila glavna prepreka za ukidanje viznog re┼żima za gra─Ĺane Kosova i tvrde da je re┼íenje ovog problema glavni uslov za utabavanje staze viznoj liberalizaciji. Kada su 4. maja 2016. izdali preporuku da se vizni re┼żim ukine, ali samo onda kada se ostvari uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala i kada se ratifikuje sporazum o demarkaciji, mnogi su ovo videli kao dvostruke standarde EU, isti─Źu─çi zanemarene grani─Źne sporove izme─Ĺu drugih zemalja kada je omogu─çeno bezvizno putovanje za gra─Ĺane tih dr┼żava.

Otkako je ovaj zahtev podnesen, EU je stalno nagla┼íavala da sporazum o demarkaciji mora da bude ratifikovan, rekav┼íi da ne postoje dokazi koji pokazuju da je teritorija izgubljena. Tada je sporazum uveliko smatran apsolutnim uslovom za viznu liberalizaciju od strane glasova iz EU i lokalnih politi─Źara, dok se retko kada pominjalo da je borba protiv korupcije tako─Ĺe jedan od uslova za viznu liberalizaciju.

Neki opozicioni poslanici su sa zaka┼ínjenjem pokrenuli ovo pitanje u poku┼íaju da odbace optu┼żbe da izostanak njihove podr┼íke spre─Źava gra─Ĺane Kosova da nesmetano putuju.

ÔÇö Poslanika osu─Ĺeno za kori┼í─çenje suzavca u Skup┼ítini Kosova.

Poslanici Samoopredeljenja, Aljbin (Albin) Kurti, Aljbuljena Had┼żiu (Albulena Haxhiu), Faton Topali (Topalli) i Donika Kadaj (pre njenog povratka u AAK) svi su dobili zatvorske kazne u januaru zbog onoga ┼íto su uradili prilikom protesta protiv dogovora o demarkaciji; godinu i po dana za Kurtija i Kadaj, godinu i tri meseca za Had┼żiu i godinu i dva meseca za Topalija. Svi poslanici su ulo┼żili ┼żalbu na presudu.

Prvobitna presuda Osnovnog suda u Pri┼ítini doneta je posle dugotrajnog natezanja, kada je skup┼ítinska sala bila ispunjena zvi┼żducima i suzavcem 2015. i 2016, nalozima za hap┼íenje poslanika Samoopredeljenja, a u pratnji igre ÔÇśUhvati me ako mo┼że┼íÔÇÖ sa Kurtijem i policijom kao protagonistima.

Neobi─Źne metode protestovanja Samoopredeljenja — koje je neko vreme bilo u neformalnom partnerstvu sa tada┼ínjim opozicionim partijama AAK-om i Nismom — predstavljale su poku┼íaj da se blokira ratifikacija sporazuma, zajedno sa briselskim sporazumom koji podrazumeva osnivanje Zajednice op┼ítina sa srpskom ve─çinom.

Tokom politi─Źkog zastoja u skup┼ítini, ulice glavnoga grada videle su najve─çe proteste od progla┼íenja nezavisnosti — na koje je pozvalo Samoopredeljenje. Vladini automobili su paljeni, lomljeni su prozori na kancelarijama PDK-a i policije, a bilo je i brojnih sukoba izme─Ĺu policije i demonstranata.

Suzavac u skup┼ítini se vratio ─Źetiri puta 21. marta, u poslednjim satima pre kona─Źnog usvajanja sporazuma; jo┼í sedmoro poslanika Samoopredeljenja — D┼żeljalj Svecla (Xhelal Svecla), Fitore Pacoli (Pacolli), Salih Ziba (Zyba), Drita Milaku (Millaku), Ljiburn Aliju (Liburn Aliu), Arberije Nagavci (Arberie Nagavci) i Valjon (Valon) Ramadani — kasnije su privedeni.

ÔÇö Smrt usred spora oko demarkacije.

Astrit Dehari, aktivista Samoopredeljenja, umro je u Pritvorskom centru u Prizrenu novembra 2016. Rezultati autopsije navode da je smrt nastupila usled gu┼íenja, ali su okolnosti pod kojim se desila Deharijeva smrt izazvale kontroverze, gde Samoopredeljenje zahteva pravdu za Deharija i aludira da njegova smrt nije istra┼żena na pravilan na─Źin.

Dehari je bio jedan od ┼íestoro aktivista Samoopredeljenja uhap┼íenih avgusta 2016, a u vezi sa napadom na zgradu Vlade Kosova po─Źetkom toga meseca, ┼íto su tu┼żioci povezali sa protivljenjem Samoopredeljenja dogovoru o demarkaciji. On je bio u pritvoru 68 dana, bez podignute optu┼żnice, na osnovu sumnje da je po─Źinio terorizam.

Iako su tu┼żbe za jednog aktivistu odba─Źene, Osnovni sud u Pri┼ítini je novembra 2017. doneo presudu protiv ostalih ─Źetvoro i izrekao kazne od 21 godine i ┼íest meseci zatvora ukupno; poslanik u Skup┼ítini Kosova, Fra┼íer Krasni─çi (Frasher Krasniqi) dobio je osam godina, Ade (Atdhe) Arifi ┼íest, Egzon Haliti pet godina i ┼íest meseci i Adea Batu┼ía (Batusha) dve godine. Sa izuzetkom Batu┼íe, ─Źija je kazna suspendovana, ostali aktivisti su ostali u pritvoru do ponedeljka (26. februara), kada su pu┼íteni na ku─çni pritvor. Slede─çeg dana je objavljeno da ─çe su─Ĺenje po─Źeti ispo─Źetka.

┼áef poslani─Źke grupe LDK, Avdulah Hoti, bio je me─Ĺu prvima u poslednjim sedmicama koji pozivaju na prevremene izbore zbog pitanja grani─Źne demarkacije, svaljuju─çi krivicu na aktuelne partnere iz vlade za vi┼íegodi┼ínje odlaganje ratifikacije sporazuma. LDK insistira na tome da bi trebalo da postoji politi─Źka odgovornost za odlaganja i rezultiraju─çe ┼ítete koja je naneta dr┼żavi.

Poziv ove partije na prevremene izbore povezuje se sa ─Źinjenicom da je vlada na ─Źijem je ─Źelu njen lider, Isa Mustafa, sklonjen sa tog polo┼żaja maja 2017, delimi─Źno zbog izostanka ratifikacije dogovora o demarkaciji. Isti taj sporazum je sada usvojen — iako uz ÔÇśaneksÔÇÖ.

LDK stalno isti─Źe da dogovor potpisan sa Crnom Gorom 2015. ne zadire u kosovsku teritoriju i prethodno je odbio da glasa za sporazum, kada je Buli─çijev izve┼ítaj — koji navodi ne┼íto suprotno — bio prilo┼żen.

Kako se sporazum o demarkaciji odugovla─Źio u skup┼ítini, Samoopredeljenje se pridru┼żilo pozivima da se odr┼że prevremeni izbori.

Ameri─Źki ambasador Greg Delavi deli stavove ljudi kada je re─Ź o ÔÇśohrabrenjuÔÇÖ da se potpi┼íe sporazum o grani─Źnoj demarkaciji. Zagovornici ovog sporazuma upiru prstom u ameri─Źku podr┼íku kao validaciju da se on mora potpisati, dok protivnici sporazuma gledaju na redovne intervencije ambasadora Delavija kao na neprikladne i pokroviteljske.

Bilo kako bilo, ─Źini se da SAD ne ula┼żu mnogo napora u ovo pitanje. Ameri─Źki Stejt department se uklju─Źio u ispitivanje karata, nakon ─Źega je zaklju─Źio da se predlo┼żena granica ÔÇťblisko sla┼żeÔÇŁ sa istorijskim podacima i podsetio da sprovo─Ĺenje sporazuma ÔÇťpredstavlja va┼żan korak na kosovskom putu evropskih integracijaÔÇŁ.

Kako su meseci i godine prolazili, ovako suptilni izrazi su zamenjeni tonom urgentnosti. Ve─Źe pre nego ┼íto je zakazano da ─çe se prvi put glasati za sporazum pro┼ílog meseca, Delavi je na Tviteru stavio do znanja poslanicima koji je stav SAD prema ovom pitanju. ÔÇťGra─Ĺani su dugo ─Źekali na viznu liberalizaciju — vreme je da se ratifikuje sporazum o demarkaciji. Hajde!ÔÇŁ

Delavi i drugi ambasadori su redovno prisustvovali sednicama skup┼ítine kada je pitanje demarkacije bilo na stolu, odr┼żavaju─çi sastanke sa poslanicima u poku┼íaju da pridobiju njihove glasove. Ameri─Źki ambasador je pro┼ílog meseca ponovo izbliza pratio razvoj situacije, tvituju─çi slede─çe iz ambasade: ÔÇťNemojte ostaviti svoje gra─Ĺane izolovanim. Glasajte za budu─çnost #Kosovo. Glasajte za ovaj sporazumÔÇŁ.

U nizu dana┼ínjih izjava izme─Ĺu poku┼íaja skup┼ítine da izglasa sporazum, Delavi je ponovo svima razjasnio kako ne bi imali sumnju koga on podr┼żava. ÔÇťPozvao bih poslanike da glasaju za Sporazum o grani─Źnoj demarkaciji. Ohrabrujem ih da glasaju za Evropu. Ohrabrujem ih da glasaju za napredak #Kosovo. Ovo pitanje je predugo komplikovalo stvari. Vreme je da Kosovo krene napredÔÇŁ, tvitnuo je pre nego ┼íto je slede─çe izjavio za medije u skup┼ítini: ÔÇťNe─çu odustati, nadam se da poslanici ne─çe odustatiÔÇŁ.K

Ilustracija: Majlinda Hoxha / K2.0.