Ćaskanje sa K2.0: Gde je bolje, ovde ili tamo?

  • Hronika i fotografije sa događaja
  • ŠTA SE DEŠAVA SA DIJASPOROM?

    Piše Ngadhnjim Avdyli - 20.07.2018

    K2.0 diskutuje o važnoj ulozi dijaspore.

    U Centru za inovacije Kosova, 19. jula, u organizaciji K2.0 održana je diskusiju o ulozi dijaspore pod nazivom “Gde je bolje, ovde ili tamo?” Pitanja o doprinosu dijaspore svih ovih godina i o tome da li je reč o homogena grupa ili ne, bila su u centru pažnje, ali se diskutovalo i o tome da li dijaspora može da pobegne od mnjenja koje ih posmatra kao finansijski izvor, te ulozi institucija u saradnji sa dijasporom.

    Panel-diskusija, koju je moderirao novinar Eraldin Fazliju (Fazliu), bila je sastavljena od: zamenika ministra za dijasporu i strateška ulaganja Afrima Bektešija (Bekteshi), predsednika udruženja stručnjaka Prointegra.ch Osmana Osmanija, Lize Gaši (Gashi) iz organizacije Germin i svršenog studenta master studija u oblasti međunarodnih odnosa sa Pariškog instituta za političke nauke Adema Ferizaja koji je odrastao u Nemačkoj.

    Fazliju je otvorio diskusiju pitanjem o tome da li se na članove dijaspore gleda samo kao na izvor finansija, a zbog drugog dela naziva Ministarstva za dijasporu, koji glasi “strateška ulaganja”. On je govorio o izostanku informacija, pominjući veb-sajt ministarstva i nedovoljan broj ažuriranja.

    Zamenik ministra Bekteši je rekao da drugi deo naziva ministarstva ne bi trebalo da bude problematičan, jer treba obezbediti strana ulaganja, dok članovi dijaspore mogu da doprinesu svojim vezama. Štaviše, kao odgovor na kritiku zbog manjka aktivnosti na veb-sajtu ministarstva, zamenik ministra Bekteši je priznao da veb-stranica ne funkcioniše pravilno i da postoji manjak informacija zbog toga što ministarstvo nema sve podatke koje bi objavilo.

    On nije ponudio rešenje ovog problema, ali je rekao da su “informacije resurs koji olakšava iniciranje procesa”, te je naglasio da se na svom sadašnjem položaju nalazi tek kratko.

    Bekteši je zatim otkrio planove ministarstva za budućnost, rekavši da pripremaju novi strateški dokument koji sadrži četiri cilja za sledećih pet godina, uključujući “promociju i unapređenje političkih prava dijaspore u kosovskim institucijama, očuvanje kulturnog identiteta članova dijaspore i integraciju i inkluziju u socio-ekonomske procese na Kosovu”.

    Zamenik ministra nije dao detalje o tome koje će korake preduzeti da bi dostigli ove ciljeve ili o tome kada možemo da očekujemo konkretne rezultate, ali je kritikovao institucije, rekavši da nije “zadovoljan onime što je dosad učinjeno”.

    Posle govora predstavnika ministarsva, sledeći na redu je bio Osman Osmani iz Prointegra.ch, koji je živeo u Švajcarskoj duže od četiri decenije i radio u oblasti socijalnog osiguranja. On je govorio o diplomatskom predstavništvu Kosova u evropskim državama koje je označio kao “prepune [političkih] partijskih vojnika, baš kao na Kosovu”, zatim je kazao da je to razlog zbog kog nema prostora za stručnjake. Zamenik ministra se saglasio sa ovakvom procenom, naglašavajući da slična situacija postoji i u ministarstvu u kom on radi.

    Analizirajući rad institucija koje se bave dijasporom, Osmani je pomenuo socijalno osiguranje i međudržavni ugovor sa Švajcarskom koji je poništen pre devet godina. Prema njegovim rečima, to je zato što stručnjaci nisu u institucijama. Zbog takvog razvoja situacije, kritikovao je švajcarsku državu, jer cenu plaćaju kosovski penzioneri koji su godinama tamo radili.

    “Problemi s kojima se članovi dijaspore suočavaju nisu problemi pojedinca ili jedne institucije, već je reč o strukturnom problemu koji utiče i na međunarodne misije i države koje učestvuju u ovim misijama”, rekao je Osmani.

    Prema mišljenju Lize Gaši, direktorke organizacije Germin, budžet Ministarstva za dijasporu i strateška ulaganja, koji iznosi 1,7 miliona evra, pokazuje meru rada lokalnih institucija, kao i njihov neozbiljan pristup dijaspori.

    Gaši je govorila i o oko 900.000 ljudi sa Kosova koji žive u različitim zemljama — što je brojka koja potiče od Kosovske agencije za statistike — rekavši da, kada govorimo o članovima dijaspore, ne treba da govorimo o homogenom entitetu. “Vrlo je bitno da razumemo da ne možemo da generalizujemo i kažemo da dijaspora hoće ovo ili ono”, rekla je.

    Prema rečima Gaši, talasi u kojima su oni napustili Kosovo diktiraju životni stil dijaspore i realnosti u kojima ona živi. “Sasvim je drugačije kada upoznate migranta koji je otišao šezdesetih godina i danas je penzioner, a drugo je kada upoznate decu koja nemaju emotivne veze sa Kosovom, kao što je slučaj sa njihovim roditeljima”, rekla je Gaši.

    Na osnovu toga, ona je kazala da problemi koji se moraju adresirati postoje u više oblasti i da se mora okončati praksa širenja dezinformacija, pa je zatim kazala da moramo da razumemo da je reč o ljudima različitih profila i iskustava koji imaju različite ciljeve i pristupe.

    Istovremeno, Adem Ferizaj je otpočeo razgovor pričom iz ličnog iskustva. Dok je istraživao za svoj master rad na Kosovu, kontaktirala ga je Ambasada Kosova u Parizu koji su od njega tražili da im omogući pristup podacima o broju albanskih studenata u glavnom gradu Francuske, “jer je kosovski ambasador hteo da se sastane sa njima na jednom kulturnom događaju”.

    “To znači da u jednoj evropskoj prestonici kosovski zvaničnici nemaju baze podataka studenata sa Kosova koji studiraju u Parizu”, rekao je uzevši Pariz kao primer opšte situacije u pogledu rada koji obavljaju institucije.

    Štaviše, rekao je da je došlo vreme da se kritikuje i analizira činjenica da se situacija ne menja. Prema Ferizajevim rečima, suština problema je ta da je Kosovo marginalizovan i kolonizovan politički entitet koji nema šansu da deluje.

    “Dakle, šta očekujemo od političara koji, u stvari, nemaju moć i samo su marionete drugih koji su jednostavno zadovoljni time što na Kosovu više nemamo rat?” upitao je on. Prema mišljenju Ferizaja, prvo moramo da kritikujemo naš pristup, pa zatim da pričamo o drugim oblastima.

    Štaviše, ovaj mladić koji na Kosovu živi poslednjih nekoliko godina govorio je o izrazu “šaci” (schatzi, nem.) koji, prema njegovom mišljenju, predstavlja rasistički konstrukt. Ferizaj misli da su građani sa kosovskim poreklom pozajmili ovaj termin od hegemonističkog i orijentalnog pristupa nemačkog i švajcarskog naroda ljudima kosovskog porekla koji žive u tim zemljama. On smatra ironičnim činjenicu da se ovaj termin koristi na Kosovu, dodajući da članovi dijaspore bivaju isključeni iz dešavanja u ovoj zemlji.

    Ferizaj je govorio i o poslovnim prilikama na Kosovu, rekavši da su one ograničavajuće za sve građane.

    Fotografije: Majlinda Hoxha / K2.0.

  • O ovom razgovoru
  • Pridružite se našem najnovijem Ćaskanju u Četvrtak, 19. Jula u Innovation Centre Kosovo.

    Kosovska dijaspora je dugo igrala ključnu ulogu u pružanju podrške dobrobiti onima koji se vraćaju u domovinu. Od skupljanja sredstava i lobiranja na međunarodnom planu za prava kosovskih Albanaca koji su devedesetih živeli pod represivnim režimom, preko subvencionisanja članova porodice, do ulaganja u posleratnu i postnezavisnu državu.

    U sadašnjici, sa doznakama dijaspore koje čine do 16 odsto kosovskog BDP-a, uloga dijaspore u umovima mnogih ljudi je, kako se čini, evoluirala u to da se smatra skoro ekskluzivnim finansijskim resursom. U međuvremenu, s ciljem da organizuje svoju dijasporu i dosegne je, Kosovo je uspostavilo Ministarstvo za dijasporu i strateška ulaganja.

    Međutim, profil dijaspore se menjao vremenom. Posle ’gastarbajtera’ šezdesetih i sedamdesetih godina i onih koji su tražili utočište devedesetih, novo lice dijaspore se sada pojavljuje u formi znatnog broja kosovskih građana koji teže akademskom i profesionalnom razvoju u inostranstvu. Pa tako, baš kao kosovski građani u domovini, mnogi od onih koji su otišli postali su sve frustriraniji zbog izostanka napretka u razvoju potpuno funkcionalne države.

    Prečesto se o njima govori uz upotrebu kolektivnog i uvredljivog termina ’šaci’, pa je tako vreme da se pozabavimo onim što leži izvan okvira fraze ’Gde je bolje? Ovde ili tamo?’ te da prihvatimo složene, višeslojne realnosti onih sa Kosova koji žive u inostranstvu i njihovog odnosa sa Kosovom.

    Da li će članovi dijaspore nekada dobiti priznanje kao nešto više od pukog finansijskog izvora? Šta bi studenti koji studiraju u inostranstvu mogli da doprinesu kosovskom intelektualnom kapitalu za razvoj? Šta je, u stvari, uloga Ministarstva za dijasporu i strateška ulaganja? Kakva su iskustva članova dijaspore kada je reč o saradnji sa kosovskim institucijama? Jesu li politička prava i zabrinutost članova dijaspore obrađeni na pravi način? Šta su kosovske institucije učinile da bi iskoristile potencijal dijaspore?

    U četvrtak, 19. jula, u 18.00č, razgovaraćemo o svim ovim i drugim pitanjima u okviru našeg najnovijeg participativnog Ćaskanja, koje će se održati u Innovation Centre Kosovo (ul. Rexhep Mala 28A Priština, Kosovo)

    Da bismo otpočeli razgovor, pridružiće nam se:

    – Afrim Bekteši (Bekteshi) – zamenik ministra za dijasporu i strateška ulaganja

    – Liza Gaši (Gashi) – izvršna direktorka Germina (nevladine organizacije koja koristi tehnologiju i virtualne kanale da bi se povezala sa članovima dijaspore sa Zapadnog Balkana i da bi ih angažovala u unapređenju razvoja i demokratizacije njihovih zemalja porekla)

    – Osman Osmani – predsedavajući profesionalnom udruženju “Prointegra.ch” iz Švajcarske (udruženje koje su osnovali stručnjaci sa Kosova koji se bave pitanjima migracija)

    – Adem Ferizaj – odgajan u Nemačkoj, završio master studije u oblasti međunarodnih odnosa na Pariskom institutu za političke nauke (Sciences Po Paris)

    Diskusiju će moderirati Eraldin Fazliju (Fazliu).K

  • Poledajte ovo izdanje
  • O sagovornicima
  • Time:

    6:00 pm

    Place:

    Innovation Centre Kosovo

    Date:

    19/07/2018