Perspektive | Dijalog

Ceci n’est pas une registarska tablica

Piše - 27.09.2021

Ovo nije registarska tablica.

Premijer Aljbin (Albin) Kurti sproveo je 20. septembra odluku prema kojoj sva vozila sa srpskim registarskim tablicama koja ulaze na Kosovo moraju da kupe privremene tablice sa oznakom RKS (Republika Kosovo). U prva 24 časa po donošenju odluke, odštampano je 1.455 privremenih tablica.

Međutim, privremene tablice nisu nikakva novina. Njih je prvo uvela Srbija pozivajući se na Briselski sporazum uz 2011, što spada u dijalog pod posredstvom EU za normalizovanje odnosa između Beograda i Prištine. Od 2011. godine naovamo, automobili sa zvaničnim registarskim tablicama Kosova, a koji ulaze u Srbiju, morali su na granici da uklone svoje tablice i kupe privremene srpske tablice, jer Srbija ne priznaje simbole nezavisnoga Kosova.

Nakon isteka produžetka roka koji omogućuje registarskim tablicama sa oznakom KS (tablice iz doba Unmika koje su se donedavno izdavale), i to 15. septembra 2021, da uđu u Srbiju, Kurtijeva vlada se opredelila da ne produži rok i da uvede recipročne mere. Ista pravila koja Srbija primenjuje u odnosu na kosovske automobile koji ulaze u Srbiju sada će se primenjivati i na srpska vozila pri ulasku na Kosovo.

Problem sa registarskim tablicama ponovo se pretvorio u plodno tle za suprotstavljene i sukobljene narative. Što se Kosova tiče, registarske tablice se odnose na dokazivanje ili utvrđivanje sopstvenog suvereniteta. Što se Srbije tiče, one se odnose na odbacivanje svake naznake o Kosovu kao nezavisnoj državi.

Ova stavka ukazuje na to da je pregovorima između Kosova i Srbije pod posredstvom EU hendlovano na problematičan način. U toku dijaloga, kosovski suverenitet nije ni taknut, ali Srbija smatra da je kosovski suverenitet upitan. Pošto se čini da je EU zaboravila da ovaj region postoji, životi ljudi su, posledično, dovedeni u opasnost.

Kosovo

Dominantan narativ na Kosovu je taj da su recipročne mere prirodna i pravedna odluka koja pospešuje ravnopravnost države (u odnosu na ostale) i produbljuje njen suverenitet. Kada pogledamo diskurs aktuelne vlade, mere reciprociteta se koriste u vidu performativnog čina iskazivanja suverene vlasti.

Obraćajući se Skupštini, premijer Kurti je izjavio da je nateran da donese ovu odluku. Kurti kaže da uopšte ne preferira privremene registarske tablice. Ipak, nastavio je izlaganje rečima da sve dok Srbija sprovodi svoju politiku u ovoj oblasti Kosovo će morati da pribegne primeni svojih propisa.

Imajući u vidu Kurtijevu karijeru — aktivističku i političku — njegova odluka ne treba da nas iznenadi. On još od početka dvehiljaditih kritikuje paradoksalne situacije kojima je Kosovo podvrgnuto u borbi za suverenitet, za suverenitet bez suštine, kako ga je često nazivao.

Razotkrivajući greške i licemerje međunarodnih misija i napora da se izgradi država, kao i neprestanu opstrukciju Srbije na račun golog postojanja Kosova, Kurti je izgradio narativ, a neki bi rekli i fetiš, prema pojmu samoopredeljenja.

Kurti je vezan za etatistički pojam suvereniteta koji se odnosi na granice, vojnu silu i druge maskulinističke aspekte.

U koaliciji sa izbornom listom predsednice Osmani pod nazivom “Guxo”, Kurti je pobedio na izborima održanim februara 2021, kada je odneo pobedu bez presedana i obećao da će pomoći Kosovu da utvrdi suverenitet i njegovoj državnosti da dobije suštinu. Stoga je reakcija “milo za drago” na dugogodišnju ometačku politiku Srbije u vezi sa registarskim tablicama ― zaista logična i pravedna. Štaviše, ona je u skladu sa njegovom predizbornim obećanjima i njegovom ideološkom linijom.

Dvodecenijska intervencija međunarodne zajednice ― praćena neokolonijalnim praksama i neprestanom opstrukcijom Srbije naspram Kosova ― sa izraženim osećajem hitnosti proželi su pojmove suvereniteta i ravnopravnosti. Samoopredeljenje i Aljbin Kurti u velikoj meri predstavljaju rezultat ovih dešavanja.

U stvari, Kurti je umnogome vezan za etatistički pojam suvereniteta koji se primarno odnosi na granice, vojnu silu i druge maskulinističke aspekte. Na primer, odluka o slanju specijalnih jedinica Kosovske policije na granicu da prvi dan nadgledaju sprovođenje novih propisa o registarskim tablicama odiše maskulinističkom suverenošću.

Premda je očigledno da je namereni primalac ovog performansa maskulinizovanog suvereniteta upravo Vlada Srbije, pitanje koje se mora postaviti glasi ovako: Na čiji račun se ovaj performans odvija?

Srbija

Prema srpskom narativu, svaki pokušaj Kosova da utvrdi svoj suverenitet predstavlja neposredan napad na Srbiju. Štaviše, puko postojanje Kosova ili njegovo učešće na međunarodnim događajima tumače se kao direktna pretnja po Srbiju; tu spada učešće fudbalske reprezentacije na međunarodnim takmičenjima i osvajanje zlatnih medalja na Olimpijadi.

Prema slovu važećeg Ustava Srbije, Kosovo se definiše kao sastavni deo Srbije. U javnom diskursu, kako u akademskom svetu tako i u medijima, Kosovo se skoro uvek pominje kao pokrajina Srbije ili kao “takozvana Republika Kosovo”.

Ubrzo po donošenju odluke o novim registarskim tablicama, srpski predsednik Aleksandar Vučić sazvao je sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, na kom je kritikovao Kurtijevu odluku, smatrajući je kršenjem Briselskog sporazuma.

Dvadeset i drugog septembra, tokom debate održane u Budimpešti, u prisustvu lidera Mađarske, Slovenije, Slovačke i Republike Srpske, Vučić je Kurtija nazvao provokatorom koji želi da podstiče nasilje.

Kada Kosovo pokuša da se ponaša kao ravnopravni partner, Srbija u tome vidi čin provokacije.

Uprkos dizanju tenzija, nigde se u maglovitim odredbama Briselskog sporazuma iz 2011. eksplicitno ne navodi koji se uslovi odnose na srpska vozila koja ulaze na Kosovo. U stvari, u pomenutom sporazumu piše da Kosovo ima pravo, nakon konsultacija sa EU, da uvede privremene registarske tablice za vozila iz Srbije.

Bez obzira na neprestanu kampanju Srbije s ciljem povlačenja priznanja Kosova, Vučić je svestan da se kosovska nezavisnost ne može poništiti, uprkos tome što ona ne odgovara u potpunosti definiciji nezavisnosti iz Vestfalskih sporazuma.

U tom smislu, prolongirajući krhki status kvo — ne podstičući međuetničke sukobe, ali ne uloživši ni napore da se oni suzbiju — Vlada Srbije u kontinuitetu smatra Kosovo bezbednosnom pretnjom po Srbiju.

Pošto se on svim silama protivi kosovskoj nezavisnosti, Vučićev odgovor je bio predvidiv. Međutim, stav srpskih vlasti ponovo pokazuje da, kada Kosovo pokuša da se ponaša kao ravnopravni partner — kao kada poštuje sopstveni Ustav ili kada primeni dogovoreno u Briselu — Srbija u tome vidi provokaciju.

U tom smislu, Kurtijeva izjava izrečena početkom septembra  o tome da “nema ravnopravnosti bez reciprociteta” u odnosima sa Srbijom, služi da preispita srpsku metafiziku, prema kojoj navodno inferiorna država kojom rukovode Albanci jedino može da postoji kao podređena Srbiji, kao osakaćena radom paralelnih struktura ili vazal drugih velikih sila. Kosovu pod kontrolom Albanaca nikada se ne sme dozvoliti da bude samostalno i da poseduje sopstveni subjektivitet.

Ne iznenađuje to što je Srbija 25. septembra poslala vojna vozila i avione na ivicu granice koju ne priznaje. Što se tiče severa Kosova, vladina kancelarija za registraciju vozila je zapaljena u Zubinom Potoku, dok su na kancelariju u Zvečanu sa istom namenom bačene dve bombe koje nisu eksplodirale.

Brojni Srbi na Kosovu, posebno u severnim opštinama, koriste vozila sa srpskim registarskim tablicama, što se može smatrati svakodnevnim činom dovođenja u pitanje kosovske nezavisnosti.

U stvari, u područjima naseljenim Srbima možemo pronaći brojne primere svakodnevnog negiranja kosovske državnosti, poput prosvetnih i zdravstvenih ustanova kojima upravlja i koje direktno finansira srpska država. Čak je i član Kurtijeve vlade, ministar za zajednice i povratak Goran Rakić ovu odluku svog nadređenog okarakterisao kao “direktno uperenoj protiv interesa srpskog naroda”.

Ostaje da se vidi kako će ovo novo stanje stvari uticati na ophođenje Srba na Kosovu prema kosovskoj vladi i državi.

Evropska unija

Prema zvaničnom narativu EU, Kosovo je od 1999. oličenje izgovora za izgradnju multietničkog i demokratskog društva zasnovanog na “najvišim međunarodnim standardima”. Kosovo otada služi kao eksperimentalno područje za isprobavanje novih oblika izgradnje liberalne države, iako ga EU ne priznaje u potpunosti kao državu.

Čini se da je ovakav koncept Kosova — kao nekakve postmodernističke strukture koja oponaša fantazije EU — u sukobu sa kosovskom odlukom da usadi suštinu u svoj suverenitet, a u skladu sa klasičnim poimanjem ovog termina.

Kosovo i Srbija od 2011. pregovaraju o normalizovanju odnosa kroz dijalog pod posredstvom EU. Postignuto je više od 30 sporazuma, premda su mnogi od njih prožeti netransparentnošću ili su primenjeni tek delimično. Sporazum o slobodi kretanja, koji pominje tematiku registarskih tablica, takođe je rezultat dijaloga.

Šarl Mišel (Charles Michel), predsednik Evropskog saveta, saopštio je 25. septembra da je došlo “vreme da Srbija i Kosovo… odstupe i deeskališu situaciju, što podrazumeva povlačenje Specijalnih policijskih jedinica i barikada, kao i nastavak pregovora o predlogu [specijalnog predstavnika EU]”.

Dijalog se ponajviše odnosi na samu EU i na imidž koji ona želi da predstavi svetu.

Slično tome, a na tragu odluke premijera Kurtija o registarskim tablicama, Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU koji posreduje u dijalogu, izjavio je da je zabrinut za situaciju na severu Kosova, pozivajući na “hitnu deeskalaciju”.

“Bitno je da se tenzije smanje, da se povrati mirna atmosfera i omogući sloboda kretanja. Spremni smo da posredujemo u pregovorima o svim otvorenim pitanjima u dijalogu”, kaže Lajčak.

Paradoks se ovde krije u tome što je Lajčak zabrinut za to što je kosovska vlada sprovela sporazum koji je postignut zahvaljujući posredovanju same EU, zbog čega se moramo zapitati da li je EU svesna svog učešća u procesu i dokle seže njeno institucionalno pamćenje o potpisanim sporazumima.

Ipak, ono što i nije toliko paradoksalno jeste stav EU — ispoljen nastupima Lajčaka i Mišela koji iznova dokazuje da se centralna tema dijaloga pod posredstvom EU ne vrti oko dijaloga između Kosova i Srbije. Umesto toga, u pitanju je performans koji se ponajviše odnosi na samu EU i na imidž koji o sebi želi da predstavi svetu: da je ona akter koji rešava sve probleme etničke i nacionalne prirode i da je sada spremna da normalizuje najnenormalnije sukobe.

Naslovna: K2.0.

  • O autoru/ki Vjosa Musliu
  • Napomena Stavovi autora/ice članka ne odražavaju nužno stavove Kosova 2.0.
  • Ovaj članak je napisan na engleskom.

KOMENTARIŠI