U detalje | Pravda

Čekajući sudije sa severa

Piše - 16.10.2017

Širenje kosovskog pravosudnog sistema ulazi u ključnu fazu.

Napomena urednika: Ovaj članak je objavljen 16. oktobra i odnosi se na sastanak koji je trebalo da se održi 17. oktobra između predsednika Hašima Tačija i brojnih srpskih sudija i tužilaca sa Kosova. Na ovom sastanku nisu učestvovale srpske sudije i srpski tužioci sa Kosova.

Godine 2015, dok je vodio dijalog između Kosova i Srbije u Briselu, Hašim Tači je najavio da je postigao sporazum o širenju kosovskog pravosudnog sistema na problematični region Severne Mitrovice. Međutim, i dalje se ne zna hoće li Tači uspeti da ubedi sudije iz ovog predela da mu polože zakletvu kao predsedniku, što je potez koji je obavezan da se obavi kako bi postali sudije ove države.

Sutra je 17. oktobar, datum na koji je trebalo da počne sprovođenje sporazuma o pravosuđu koji je postignut u Briselu između dveju strana avgusta 2015. Ovaj sporazum potiče iz prethodnog sporazuma potpisanog 9. aprila 2013. — što je prvi dogovor potpisan između Kosova i Srbije u takozvanom procesu normalizacije.

Sudije i tužioci u Severnoj Mitrovici su odbijali da postanu deo kosovskog pravosuđa još od kraja rata, odgovarajući samo Beogradu i srpskim zakonima. Smatralo se da je ovo promenjeno posle Briselskog sporazuma koji ima za cilj da obuhvati sudije i tužioce koje u integrisanom sistemu pravosuđa na severu imenuje predsednik.

Međutim, kosovsko predsedništvo još nije dobilo uveravanja da će 48 sudija i 9 tužilaca položiti zakletu, a koje su Sudski savet Kosova (SSK) i Savet tužilaca Kosova (STK) regrutovali.

Iako je Hašim Tači bio uveren da će sporazumi postignuti avgusta 2015. proširiti kosovski pravosudni sistem na sever, on i dalje nema potvrdu da će mu srpske sudije položiti zakletvu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Upitana o tome da li je primila potvrdu da će srpske sudije i srpski tužioci polagati zakletvu odanosti Hašimu Tačiju u predsedničkom kabinetu u Prištini, Kancelarija za odnose sa javnošću Predsedništva Kosova dalo je Kosovu 2.0 sledeći odgovor: “Mi smo u stalnom kontaktu sa SSK-om i STK-om po pitanju postavljanja sudija i tužilaca koji će raditi na severu. Čim dobijemo predloge SSK-a i STK-a, sprovešćemo neophodne procedure”.

Posle rata na Kosovu, mnogi zakoni i mnoge regulative su prilagođeni od Unmika koji je upravljao Kosovom dok ova zemlja nije proglasila nezavisnost 2008. Pravosudni sistem na Kosovu, uključujući sud u severnom delu Mitrovice, radio je na osnovu kombinacije Unmikovih i zakona Jugoslavije.

Unmikovi zakoni i propisi su posle 2008. zamenjeni lokalnim zakonima, a na osnovu kojih su sudovi počeli da rade, sa izuzetkom sudova na severu koji su nastavili da koriste jugoslovenske zakone. Sudije i tužioci iz srpske zajednice proglasili su sebe delom srpskog pravosudnog sistema od kog i dalje primaju plate. Sudski procesi na severu se trenutno sprovode u kućama u privatnom vlasništvu, a sa bazom u srpskom zakonodavstvu.

Briselski sporazum teži promeni ovakve situacije. Međutim, srpske sudije i srpski tužioci ne mogu da budu plaćeni od kosovske države ubuduće ukoliko ne polože zakletvu predsedniku, čime bi prećutno priznali njegovu jurisdikciju nad državom.

Da li će se ovo desiti i kada predstavlja pitanje i za sam Sudski savet Kosova. SSK vodi sve sudove u državi, sem onih na severu. Portparolka SSK-a, Ajše Ćoraj, izjavila je za K2.0 da sudsko osoblje ne može da bude plaćeno bez imenovanja 48 sudiija koji su regrutovani iz ovog područja. Kada smo pitali da li imaju potvrdu o polaganju zakletve, Ćoraj je izjavila za K2.0 da bi ovo pitanje trebalo usmeriti predsednikovom kabinetu.

“Proces izbora i regrutovanja nije završen zbog toga što primena sporazuma o pravosuđu još nije počela. Štaviše, kako još nisu imenovani, oni ne mogu da primaju plate”, kaže ona.

Razdvojeni sistemi?

Drugo kontroverzno pitanje je sprovodljivost kosovskih zakona u severnom predelu zemlje, gde kosovska državnost nije priznata. Tačka 10 strukturnog sporazuma iz 2013. između Kosova i Srbije navodi da sudske vlasti moraju da budu integrisane i da će raditi u skladu sa kosovskim zakonima.

Ovaj sporazum predviđa uspostavljanje panela Apelacionog suda u Mitrovici, sastavljenog od srpskih sudija i srpskog administrativnog osoblja koji žive na severu. Sporazum iz 2015, koji daje obrise sporazuma o pravosuđu, naziva ovaj panel “Apelacionom jedinicom”.

Apelacioni sud je glavni sud u sudskom sistemu, jer je odgovoran za izvršenje sudskih odluka. Ovaj sud pokriva celu kosovsku teritoriju; prema slovu zakona, samo Apelacioni sud može da postoji u okvirima kosovskog pravosudnog sistema.

Prema mišljenju brojnih analitičara i pravnika, osnivanje Apelacione jedinice na severu ostavlja prostor za kreiranje paralelnog pravosudnog sistema ili čak legalizovanje postojećeg, a koji nije integrisan u kosovsku državu, ali funkcioniše kao odvojeni sistem od onoga koji postoji u južnim delovima zemlje.

Sporazum iz 2015. predviđa i formiranje Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva za region Mitrovice.

U svim ostalim predelima Kosova, Osnovni sud ima svoje sedište u jednoj zgradi, sa jednim predsednikom suda. Međutim, sve do sad, kada je reč o Mitrovici, sud u Vučitrnu je korišćen za suđenja kosovskim Albancima iz datog regiona, dok je prethodno pomenuti sud suđenja kosovskim Srbima sprovodio u privatnim kućama, van kosovskog sudskog okvira.

Glavna zgrada Osnovnog suda u Mitrovici, sa sedištem u severnom delu grada, nije korišćena od 2008. godine, posle nasilnih protesta. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Sudija Alji Kutlovci je vršilac dužnosti predsednika Osnovnog suda u Mitrovici, čije je sedište, makar trenutno, u Vučitrnu. Kutlovci je objasnio Kosovu 2.0 da je čak i njemu sasvim nejasno šta će se desiti s njegovim položajem nakon što sporazum počne sa primenom, jer tekst sporazuma kategorički navodi da predsednik Osnovnog suda u Mitrovici može da bude samo sudija koji je kosovski Srbin. Međutim, sporazum sugeriše da će sud imati dve zgrade, jednu u severnom a drugu u južnom delu Mitrovice.

“Ukoliko srpske sudije ne polože zakletvu, ne mogu se smatrati sudijama, pa je čak i meni vrlo nejasno kako će neko biti imenovan za predsednika suda ako prvo nije sudija”, izjavio je Kutlovci za K2.0. “Ne znam kako Sudski savet namerava da sprovede ovaj sporazum i koga će imenovati za predsednika Osnovnog suda u Mitrovici ako srpske sudije ne polože zakletvu. Oni to nisu učinili u januaru, kada je sve bilo spremno. Sada su dobili drugu pozivnicu da odu sutra u kabinet predsednika i polože zakletvu, ali niko nije potvrdio svoje učešće. Ne znam. Malo je komplikovano i, da budem iskren, ne znam ništa više o tome.”

U slučaju da sudije sutra polože zakletvu, jedan će morati da bude izabran za predsednika Osnovnog suda u Mitrovici do 22. oktobra.

Prema slovu sporazuma, osoblje Osnovnog tužilaštva biće sastavljeno od različitih nacionalnosti, iako će glavni tužilac Osnovnog tužilaštva biti kosovski Albanac. Ovo tužilaštvo je trenutno deo Administrativne kancelarije u Severnoj Mitrovici (AKSM) koja se nalazi u komšiluku koji je poznat na lokalu kao Bošnjačka mahala.

Međutim, uprkos činjenici da je kirija plaćena za ove prostorije u protekle dve godine, lokalni tužioci nikada nisu bili fizički prisutni iz bezbednosnih razloga. Glavni tužilac Mitrovice Šićri Silja i njegovo osoblje rade u vučitrnskom sudu.

U međuvremenu, Apelaciona sudska jedinica u Mitrovici će biti sastavljena od petoro sudija kosovskih Srba i dvoje albanskih sudija, kako je predviđeno sporazumom. Da li su albanske sudije voljne da se vrate na sever predstavlja drugo kontroverzno pitanje.

Savet tužilaca Kosova nije odgovorio na pitanje o tome kako planira da funkcionalizuje sudski sitem u skladu sa Briselskim sporazumom ili da se pozabavi činjenicom da nisu uspeli da pošalju svoje tužioce u ovo područje u protekle dve godine. Međutim, portparol STK-a, Astrit Koljaj, izjavio je za K2.0 da je STK ispunio sve svoje obaveze koje potiču iz Briselskog sporazuma o pravosuđu.

“Savet je spreman da počne sa primenom sporazuma”, rekao je.

Spremni za primenu

Na prvoj konferenciji za novinare nakon što je postavljen za novog ministra pravde, PDK-ov Abeljard Tahiri, bivši savetnik Hašima Tačija, odgovorio je na ovo pitanje K2.0 rekavši da je ubeđen da će se sporazum o pravosuđu sprovesti na terenu, nazivajući ovakav potez širenjem pravde i kosovske državnosti na taj deo države.

“Mi radimo svoj posao, radimo ono nemoguće, tako da u ovim nedavno uspostavljenim okvirima možemo da funkcionalizujemo pravosuđe u tom delu i da sudije Republike Kosovo, bilo da su Srbi, Bošnjaci ili Albanci, mogu da nastave svoj rad na severu”, rekao je ministar Tahiri. “Naši građani će sarađivati sa samo jednim pravosuđem u svakoj presudi koja je donesena po zakonima Republike Kosovo. Svaka presuda pripada Republici — ja ništa ne prejudiciram”, samouvereno je rekao.

Jelena Krivokapić, jedina sutkinja u Mitrovici, uverena je da bi integrisani sudski sistem morao i u praksi biti u skladu sa kosovskim zakonodavstvom, uprkos tome što je skeptična prema sprovodljivosti ovakve ideje.

U pisanom odgovoru Kosovu 2.0, Krivokapić je rekla da sudije koje predloži SSK znaju da moraju da polože zakletvu “gospodinu Tačiju” u Prištini. “Ne očekujem da bilo ko od njih ima problem s tim. Ne znam kada će se polaganje zakletve održati, jer sudije tek treba da budu imenovane, a imenovanje prethodi procesu postavljanja na položaj”, rekla je, dalje navodeći da, ako je SSK predloži za sudiju u severnim sudovima, ona će položiti zakletvu pred nadležnim institucijama, iako o Tačiju nije govorila kao o “predsedniku” u svom pisanom odgovoru.

“Ako se sporazum sprovede, onda će kosovski sudski sistem biti jedinstven i sasvim siguran”, kaže Krivokapić. Ona je govorila i o Apelacionoj sudskoj jedinici na severu — koja je izazvala velike nedoumice u javnosti po pitanju toga da li će to biti paralelni Apelacioni sud ili ogranak postojećeg Apelacionog suda — rekavši da će to biti jedinica bez predsednika, samo sa sudijama i administrativnim osobljem

“Postoji samo jedan Apelacioni sud i on se nalazi u Prištini, gde predsednik suda radi. U Mitrovici će se nalaziti odeljenje prištinskog Apelacionog suda, ali bez predsednika, pa će tako svi biti obavezni da poštuju odluke koje donese predsednik Apelacionog suda u Prištini”, rekla je sutkinja koja trenutno radi u Vrhovnom sudu Kosova.

"Ljudima su u 21. veku potrebni institucionalni mehanizmi i mi smo, takođe, krivi za ovaj problem, jer smo napustili taj deo kosovske populacije."

Điljeta Muškoljaj, predavačica u oblasti građanskih prava na Univerzitetu u Prištini

Drugo pitanje koje se mora razmotriti jeste činjenica da sve odluke koje donese paralelni sistem pravosuđa na severu moraju da budu integrisane u kosovski postojeći sistem. Međutim, niz tih odluka je donesen u skladu sa srpskim zakonima, što predstavlja pretnju po kosovski pravosudni suverenitet.

Kosovske vlasti su osnovale komisiju koja bi trebalo da razmotri sve odluke koje je doneo paralelni pravosudni sistem dosad. Očekuje se da će ova komisija, koja je deo SSK-a, odlučivati o tome koje odluke ne krše kosovske zakone.

Điljeta Muškoljaj, predavačica u oblasti građanskih prava na Univerzitetu u Prištini, izjavila je za K2.0 da je ovaj sporazum dobar i neophodan, kao pokušaj da se sud na severu integriše u sudski sistem Kosova.

Međutim, ona naglašava da, kada je reč o civilnim slučajevima, sud na severu nema alternativu nego da radi po srpskom zakonodavstvu zbog izostanka priznanja kosovskih institucija od strane lokalnih Srba.

“To se dešava zato što ljudi odande moraju da rešavaju probleme koje imaju, a mi im, kao republika, ništa nismo ponudili”, kaže Muškoljaj. “Za primer uzmite porodična pitanja, pogotovu određivanje plaćanja alimentacije za decu. Šta im mi nudimo? Ljudima trebaju rešenja i moraju da se obrate sudovima. Ljudima su u 21. veku potrebni institucionalni mehanizmi i mi smo, takođe, krivi za ovaj problem, jer smo napustili taj deo kosovske populacije.”

Ostaje da se vidi hoće li ruka pravda da se proširi na ovaj deo države koji izaziva najveće glavobolje već godinama — na Severnu Mitrovicu. Međutim, kosovsko pravosuđe je, takođe, krhko na jugu i često se pokazalo otvorenim za politički uticaj. Ostaje i da se vidi hoće li politika sprečiti ili olakšati sprovođenje sporazuma o pravosuđu. K

Fotografije: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.