Nikada nije bilo lako biti disident na Kosovu. U populaciji koja broji gotovo 2 miliona ljudi, oni koji govore protiv postojećih normi mogu da budu etiketirani i marginalizovani. Ali kada je reč o disidentstvu u kosovskim strankama, postoji nekoliko izazova – iako sve partije pozdravljaju „demokratske vrednosti“, postoji preovlađujući stav prema tome „ili ste s nama, ili ste protiv nas“, dok stranke izgleda imaju jaku nameru da svaki oblik interne debate neutrališu.

Najnoviji primer se dogodio prošle nedelje na Glavnom odboru Demokratske lige Kosova (LDK). Doniki Gervali, dugogodišnjoj aktivistkinji LDK – i staroj članici ove partije u Nemačkoj – koja je stalno govorila protiv smera u kom se ta stranka kreće pod vođstvom sadašnjeg lidera, Ise Mustafe, onemogućeno je da uđe u prostorije te stranke od strane obezbeđenja.

Dugogodišnjoj aktivistkinji LDK-a, Doniki Gervali, prošle nedelje je onemogućen pristup sednici Glavnog odbora te partije, a nakon što je kritikovala lidera stranke Isu Mustafu.

Pored poslanice LDK u Skupštini Kosova, Vjose Osmani, koja je odbila da učestvuje u sastanku nakon što je Gervala proterana iz te stranke – Gervala je bila jedan od najglasnijih kritičara odluke LDK-a o formiranju koalicione vlade sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) u decembru 2014.

Odnos Osmanijeve sa partijskim liderstvom bio je turbulentan, jer se čini da nema mesta neslaganju unutar LDK-a. U inauguracionom govoru u Skupštini, Mustafa je kritikovao poslanike LDK-a – uključujući Osmanijevu – koji su glasali protiv formiranja koalicije. Osmani je takođe stalno kritikovala tačku sporazuma zbog koje je bivši lider PDK-a, Hašim Tači, postao predsednik Kosova početkom ove godine, dok je ona i bojkotovala Skupštinu na dan glasanja.

Odnos komunikacije u javnosti između Osmanijeve i Mustafe je uglavnom ograničen na razmenu statusa na „Fejsbuku“. Uprkos tome što je reč o poslaniku LDK koji je bio treći po redu po broju dobijenih glasova, njene izjave za javnost i njeni stavovi prema lideru rezultuju time da njena politička aktivnost bude marginalizovana, dok je njena politička budućnost neizvesna.

„To nije demokratski, već autokratski“

Međutim, LDK nije nipošto jedina partija kojoj naizgled fali unutarpartijska debata, imajući u vidu da sve veće partije nemaju visok prag tolerancije prema disidentima. Uprkos pritisku i inherentnim opasnostima ako se ide protiv stava partije, i dalje ima pojedinaca koji preispituju vlastitu stranku.

Jedan od onih koji se ne boje da govore šta im je na umu je poslanik PDK-a, Nait Hasani. Hasani je javno govorio protiv stava svoje partije u mnogo prilika, čak i kada je reč o vrlo ozbiljnim pitanjima po kojima ova partija ima gotovo totalni konsenzus. Pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost, on se protivio podršci PDK-a pruženoj Ahtisarijevom planu (koji predstavlja osnovu Ustava Kosova), dok je 2013. govorio protiv sporazuma između Kosova i Srbije pod posredstvom Evropske unije, pa je prošle godine glasao i protiv osnivanja specijalne komore za ratne zločine. Takođe je bio glasni kritičar kontroverznih nedavno potpisanih sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom.

„Apsolutna većina poslanika PDK-a je saglasna sa onim što mislim, ali kada se dođe do glasanja, oni glasaju onako kako naredi predsednik stranke“, kaže Hasani. „To nije demokratski, već autokratski, a ovo je poznato kao autoritarnost; kao politički uticaj koji ograničava pravo na slobodno delovanje.“

Poslanik PDK-a, Nait Hasani, kaže da je vođstvo u njegovoj partiji centralizovano i da većina njegovih kolega glasa onako kako lider partije naredi.

Međutim, po Hasanijevome mišljenju, sve druge stranke su u tom smislu iste. Iako se ne slaže sa mnogim političkim stavovima PDK-a i često glasa suprotno partijskoj liniji, on je ipak odlučio da ne promeni stranku i da ne odustane od svega. „Preferiram borbu unutar partije, neumorno ulažem napore, jer je moj cilj – razvoj države, a ne da se predam, odem kući i na televizoru gledam razvoj situacije“, kaže on.

Hasani kaže da postoji jak pritisak na poslanike kada je reč o političkom stavu. On smatra da to uglavnom dolazi od međunarodne zajednice koja vrši pritisak na partijsko liderstvo po ključnim pitanjima, što se potom direktno prenosi na poslanike u skupštini.

Kao primer toga, Hasani je pomenuo nedavno potpisan sporazum o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom. Kako u preporuci Evropske komisije o viznoj liberalizaciji za Kosovo stoji da Skupština Kosova treba da ratifikuje sporazum o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom, Hasani tvrdi da je partijsko liderstvo spremno da čak „žrtvuje“ teritoriju da bi zadovoljilo evropske partnere. „Evropska unija nije fer… jer uslovljava ukidanje viznog režima sporazumom o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom, čime se jasno za 8.000 hektara smanjuje kosovska teritorija“, kaže on.

Prostor za različita mišljenja

Još jedan serijski „pobunjenik u partiji“ je bivši poslanik Samoopredeljenja, Ilir Deda. Dok je njegova bivša stranka bila predvodnik u političkom suprotstavljanju vladi po pitanju potpisivanja sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom proteklog avgusta, Deda je često preduzimao korake i izražavao stavove protivne zvaničnoj partijskoj politici.

On je učestvovao u glasanju o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom u novembru, uprkos tome što je njegova partija bojkotovala glasanje, pa je tada zamenik lidera Samoopredeljenja, Driton Čauši, rekao da „Deda ne predstavlja zvanični stav Samoopredeljenja“ nakon što je kritikovao aktiviste zbog nasilnog uklanjanja ograda ispred vladine zgrade početkom godine.

Bivši poslanik Samoopredeljenja, Ilir Deda, smatra da je od ključnog značaja da pojedinci u stranci imaju priliku da izraze svoje mišljenje.

Deda smatra da je od ključnog značaja imati prostor za različite stavove unutar jedne stranke. „U načelu, rekao bih da interna demokratija u jednoj stranci ne preispituje samo stav većine i ne blokira odluke većine, već se time poštuju mišljenja onih koji nisu u većini“, kaže on.

Kako je kritikovao metode koje su upotrebljavale opozicione partije, što podrazumeva aktiviranje suzavca u Skupštini Kosova da bi se zaustavio njen rad, Deda je napustio ovu opozicionu stranku u aprilu nakon što joj se pridružio 2014. Uprkos razlikama između partije i pojedinca, odlazak Dede iz Samoopredeljenja označilo je prekid uobičajenih oštrih političkih dezerterstava. Umesto da pokrene lavinu optužbi sa obeju strana, što je nešto što obično karakteriše ovakve događaje, Deda se ipak pojavio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa organizacionim sekretarom Samoopredeljenja, Dardanom Molićajem, da bi objavio ove novosti.

On je insistirao na tome da je za njega kao poslanika ključno da ostane privržen svojim vrednostima i idejama, da ne postane lutka svoje političke partije. „Dok sam bio u Samoopredeljenju, u načelu sam se držao nenasilja“, kaže Deda, koji se protivio „ujedinjenom“ stavu opozicije po tom pitanju tako što je predlagao politički kompromis za okončanje političkog zastoja, i to zajedno sa Osmanijevom iz LDK-a. „Razlike [između mene i partije] su se samo produbljivale dok nismo dospeli do tačke na kojoj smo konceptualno bili suviše udaljeni.“

Odsustvo ideologije

Dedino pominjanje konceptualnih razlika je vrlo značajno u kosovskom političkom spektru gde se retko ko obavezuje jednoj političkoj ideologiji. Sedamnaest godina posle rata, postoji proliferacija političkih partija na Kosovu, ali tome podruku nije išao istovremeni razvoj jasnih političkih razlika. „Sve partije na Kosovu su desno, levo i na centru“, kaže Hasani.

Deda je saglasan sa time da je politička ideologija na Kosovu i dalje vrlo pomućena. „PDK i LDK se predstavljaju kao partije na desnom centru, ali kada pogledate njihove ekonomske politike, one su na levici“, kaže on. „Kod partija na Kosovu ne postoji nijedna idelogija, sem ideologije Samoopredeljenja, koja je levičarska. Ostale stranke nemaju ideologiju, jer istu ne shvataju ozbiljno.“

Na području tradicionalnih ideja o političkim vrednostima i političkoj ideologiji, političari ipak imaju tendenciju uskog povezivanja sa prošlošću partijskim liderima i odanošću partijskim liderima, a ne programu date stranke.

Hasani objašnjava da je razlog zbog kog se pridružuo PDK-u 2002. i razlog zbog kog ostaje u toj stranci povezan sa prošlošću. „Bio sam jedan od ljudi, zajedno sa mojim prijateljima, koji su učestvovali u ratu i veći deo mojih prijatelja je bio u PDK-u“, rekao je. „Dakle, ne bih mogao da istupim iz stranke koju su uspostavili moji bliski prijatelji.“

Ipak, Deda tvrdi da tendencija da se na Kosovu koriste istorija i posebno istorijski status partijskih lidera, kao ključni element za pristupanje stranci, štetno za potencijal interne demokratije. „Kult lidera i mit o lideru su štetni za generalni razvoj društva, jer ljudi često koriste [političko] nasledstvo koje im ne pripada; ličnostima koje su nekada imale značaj, ali koje više nisu žive“, kaže Deda.

Pojam preispitivanja partijskog lidera u takvoj klimi nije na dobrom glasu na Kosovu, gde lider postaje partijska ideologija, a na politiku žestoko utiče jedna ličnost. Nijedan lider u pet najvećih albanskih stranaka na Kosovu nije morao da se takmiči sa nekim drugim na glasanju za lidera date stranke; Mustafa iz LDK-a i Visar Imeri iz Samoopredeljenja su izglasani bez protivnika, dok je Ramuš Haradinaj iz AAK-a lider te partije od njenog osnivanja 2000. (zadržavajući se na tom položaju i u odsustvu između 2005. i 2008. dok se uspešno branio od optužbi za ratne zločine u Hagu). Fatmir Ljimaj vodi novoosnovanu Nismu (NISMA) od njenog osnivanja 2014, nakon što je napustio PDK žaleći se na partijsko liderstvo.

Deda sugeriše da je ova preovlađujuća tendencija za stranke da bespogovorno podrže lidere kojima se niko ne suprotstavlja uperena protiv osnovnih demokratskih vrednosti. „Vrhunac demokratije u jednoj stranci je kada liderstvo neke partije bude izabrano u skladu sa brojem osvojenih glasova“, kaže on.

Kadri Veseli je izabran za novog lidera PDK-a početkom ovoga meseca, tako zamenivši Hašima Tačija koji je tu stranku vodio od njenog začeća 1999. Veseli nije imao protivkandidate.

Nedavna promena u vođstvu neke stranke se desila u PDK-u, nakon što je Hašim Tači – koji je vodio tu stranku od maja 1999. – dao ostavku na političke pozicije kako bi postao novi predsednik Kosova. Bivši zamenik predsednika, Kadri Veseli, došao je na taj položaj bez suprotstavljanja, pa je propisno izabran jednoglasno od strane ove partije, kada je 714 delegata glasalo „za“ a nijedan „protiv“.

Kada je upitan zašto se nije kandidovao za predsednika PDK-a kako bi mogao da reformiše stranku, Hasani tvrdi da ima malo prostora za delovanje slobodomislećih. „Liderstvo partije je centralizovano“, kaže on.

Pored Hasanija koji je odlučio da ostane kritičar u okvirima svoje partije, uprkos tome što ima malo uticaja na donošenje odluka, Deda je nedavno najavio da će osnovati novu političku stranku. To će biti treća partija u njegovoj političkoj karijeri, jer je bio jedan od osnivača Stranke novog duha (Fer) 2010. koja je bila kratkog veka, a pre nego što se pridružio Samoopredeljenju. „Kada ste marginalizovani, onda nemate slobodnog prostora za delovanje i onda morate da potražite alternative“, smatra on.

Prema Dedinim rečima, individue su zanemarene u političkim partijama na Kosovu, što, kako on smatra, značajno sprečava razvoj demokratije ove zemlje. Kada je upitan o tome kako će obezbediti da u njegovoj novoj partiji bude prostora za mišljenje pojedinaca, bio je vrlo oprezan pri odgovoru, ali je naglasio da će biti mesta kritičarima: „Svi smo videli kako stranke funkcionišu i sve što znam je da ne bi trebalo kopirati isti obrazac“.