Sedam meseci izborne groznice završilo se pre dve nedelje kada je održan drugi krug izbora za nove predsednike opština na Kosovu.

Na korak od izbornog dana — tri dana ukupno, nakon dva kruga lokalnih izbora i prevremenih opštih izbora u junu — građani Kosova su prisustvovali predizbornim sastancima, kampanjama i skupovima koje je organizovala svaka politička partija koja je htela da osvoji glasove.

Alatke koje su se koristile u ovim prilikama je trebalo pažljivo odabrati da bi bile sasvim u skladu sa kosovskim zakonodavstvom koje uređuje kanale kojima partije imaju pravo da vode kampanju i traže glasove od građana, a da se pritom ne prekrši princip vladavine naroda. Međutim, namerno ili nenamerno, ova dokumenta se često ne poštuju, pa zato imamo žalbe i kazne.

Sve partije su u ovoj izbornoj godine kršile zakone i propise.

Izborni panel za žalbe i apelaciju (ECAP) predstavlja stalno nezavisno telo sastavljeno od grupe stručnjaka koji imaju kompetencije da pregledaju žalbe u vezi sa kršenjem zakona i propisa koje čine političke partije. ECAP kažnjava stranke za koje se ustanovi da su prekršile zakone u kampanji ili u periodu glasanja, kako na lokalnim, tako i na parlamentarnim izborima.

Svaki građanin koji ima 18 godina ili više od toga — oni koji imaju pravo da glasaju — mogu da podnesu žalbu ECAP-u zbog potencijalnih prekršaja, kao što to mogu da učine i nevladine organizacije, stranke i institucije. U saopštenju za javnost koje je izdao ECAP 21. novembra — pred predizbornu kampanju za lokalne izbore koja je počela narednog dana — oni su podsetili stranke da treba da poštuju pravila demokratskog izbornog procesa.

Član 33 Zakona o opštim izborima. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0

ECAP je izrekao veći deo kazni najvećim partijama u ovoj zemlji na lokalnim i parlamentarnim izborima. Na primer, tokom parlamentarnih izbora, koalicija PDK-AAK-NISMA (PAN) kažnjena je iznosom od 158.000 evra, nakon čega dolazi drugi po redu prekršilac pravila, koalicija LDK-AKR-Alternativa, koja je kažnjena iznosom od 71.700 evra, a treće je Samoopredeljenje sa 62.600 evra.

Kazne su obično izrečene zbog korišćenja prostora u javnom vlasništvu ili zbog upotrebe državne imovine.

Član 33 Zakona o opštim izborima određuje koje radnje stranke mogu da preduzmu a koje ne u predizbornim kampanjama, gde se navodi da je partijama zabranjeno da koriste javne prostore. Član 35 dodatno zabranjuje korišćenje državnih funkcija, bilo onih na koje su postavljeni ili izabrani, radi političke dobiti.

Prema nevladinim organizacijama koje podnose žalbe ECAP-u, od početka ovogodišnjeg izbornog procesa, na državnom i lokalnom nivou, određeni politički lideri su koristili svoje javne funkcije radi ostvarivanja političke koristi.

Kadri Veselji i BSK

Smatra se da je predsedavajući Skupštinom Kosova i predsednik Demokratske partije Kosova (PDK), Kadri Veselji, zloupotrebio svoju funkciju koristeći snimak sa Bezbednosnim snagama Kosova (BSK) u jednom spotu za lokalne izbore.

“Kada se donose bitne odluke i kada nešto treba da se promeni, onda mi to ostvarimo” — ovako počinje Veseljijev govor u PDK-ovom reklamnom spotu.

“Zajedno smo dosta toga ostvarili otkako smo proglasili nezavisnost”, teče priča dok je u pozadini državni auto-put. “Snažniji smo i bezbedniji nego ikada ranije”, nastavlja dalje, dok se pojavljuju fotografije vojnikinje BSK-a koja trenira u Policijskoj službi za civilnu zaštitu Bezbednosnih snaga Kosova.

BSK je apolitična i nestranačka snaga koja je pod demokratskom civilnom upravom i svako predstavljanje članova BSK-a u medijima utvrđuje se određenim pravilima i procedurama.

Član 11 Zakona o Bezbednosnim snagama Kosova jasno navodi da se politička nepristrasnost BSK-a mora garantovati: “Bezbednosne snage Kosova se ne smeju koristiti u političke svrhe ili političke aktivnosti”.

Štaviše, prema rečima zvaničnika iz Ministarstva za Bezbednosne snage Kosova (MBSK), niko ne može da snima barake BSK-a bez prethodno dobijenog odobrenja iz Odeljenja za komunikacije u ministarstvu i od generalštaba BSK-a.

Ibahim Šalja, direktor Odeljenja za komunikacije MBSK-a, izjavio je za K2.0 da je Veseljiju dato odobrenje da prikazuje BSK u jednom spotu koji je objavljen 8. marta, na Međunarodni dan žena.

“Spot je odobren kako bi se promovisala uloga žena 8. marta”, rekao je Šalja. “Mi ne polažemo prava na te snimke, pa tako ne možemo da budemo odgovorni za korišćenje istih u predizbornim kampanjama stranaka.”

Ibrahim Šalja, iz Odeljenja za komunikacije MBSK-a. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

Da je ranije objašnjeno, kaže Šalja, da će snimak biti korišćen u svrhe promocije kampanje ili stranke, odobrenje ne bi bilo izdato.

“Dozvola nije izdata da bi se dozvolila upotreba snimka u svrhe političke kampanje. To nije dozvoljeno lideru partije, već instituciji — Skupštini Kosova. Ovo je naše opravdanje. Mi svakako ne podržavamo ideju da političke partije prikazuju BSK u svojim predizbornim kampanjama. Ako se ovo ponovi, zauzećemo stav i preduzeti mere protiv toga”, rekao je Šalja.

Balkanska istraživačka reporterska mreža (BIRN), u saradnji sa Internjuz Kosova, podnela je žalbu ECAP-u protiv PDK-a i Veseljija kao lidera te stranke. Oni su zahtevali da se PDK kazni za korišćenje slika članova BSK-a u političkom spotu Veseljija.

Međutim, ECAP je odbacio ovu žalbu kao neosnovanu. Oni su zaključili da nije bilo kršenja Kodeksa ponašanja političkih partija, njihovih pristalica i kandidata, te su kazali da prihvataju objašnjenje PDK-a, gde se, između ostalog, navodi sledeće: “sekvence korišćene u Veseljijevom političkom spotu jesu u skladu sa razvojnim programom ovog političkog subjekta”.

Član 35 Zakona o opštim izborima. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0

K2.0 je stupilo u kontakt sa ECAP-om radi dodatnih objašnjenja i primilo je ovaj odgovor: “Ne komentarišemo odluke ECAP-a, međutim, možete pročitati odluku ECAP-a br. ZLA226/2017”. U prilogu je priložena cela odluka.

Komentarišući proces ECAP-a za K2.0, Fajk Ispahiu, direktor Internjuz Kosova, rekao je da je ovo telo ignorisalo argumente i zakonsku osnovu njihovih žalbi.

“Mi procenjujemo da odgovor koji je objavio panel na našu žalbu sasvim zanemaruje zakonsku osnovu naše žalbe i našu argumentaciju”, rekao je. “Mi verujemo da panel nije ocenjivao navodne prekršaje i nije pravdao ovaj izostanak akcije. Pozitivna odluka u vezi sa ovom žalbom postavila bi dobar presedan koji bi poslužio korektnijem definisanju prirode potencijalnih prekršaja u kojima se članovi BSK-a prikazuju na skupovima i u predizbornim kampanjama.”

On je dalje elaborirao osnovu koju žalba ima u sudskoj praksi, rekavši da je Veselji prekršio izborna pravila koristeći svoj položaj šefa Skupštine Kosova.

Izborna uredba o izbornim kampanjama i obaveštenju za političke događaje. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Član 35 Zakona o opštim izborima navodi sledeće: “Osoba koja je na javnoj funkciji, izabranoj ili postavljenoj, ne može da koristi funkciju ili bilo koji drugi resurs u svrhe dobijanja glasova. Nijedan resurs bilo koje institucije javne uprave na centralnom ili lokalnom nivou ili bilo kog preduzeća koje je u vlasništvu centralnih ili lokalnih vlasti, ili da ga one kontrolišu, ne može da se upotrebi radi pružanja podrške političkim entitetima na izborima”.

Ispahiu je spomenuo tačku 5.2 Izborne uredbe o izbornim kampanjama i obaveštenju za političke događaje, gde se navodi da određene kategorije ne mogu da budu uključene u političke kampanje.

“U ove kategorije spadaju javne i državne institucije, BSK, Policija Kosova, verske organizacije, Centralna izborna komisija, njen sekretarijat, opštinske izborne komisije, predstavnici medija i osobe mlađe od 18 godina”, rekao je.

Međutim, ECAP-ova odluka u slučaju PDK-a samo specifikuje da nije bilo prekršaja Kodeksa ponašanja, dok se u istoj ne daje odgovor na zakonsku osnovu koju su ponudili BIRN i Internjuz Kosova. U stvari, kada pregleda žalbe, ECAP je dužan da razmotri sve zakone na snazi na Kosovu kada donosi odluke o prekršajima, uključujući Zakon o opštim izborima i Zakon o lokalnim izborima, kao i izborne propise.

K2.0 je zatražilo konkretne odgovore od Veseljijevog kabineta o optužbama za navodne prekršaje, naime — reč je o zabrani korišćenja datih snimaka. Posle više od nedelju dana, Veseljijev portparol, Valjmir Kljaići, nije odgovorio na pitanja.

ECAP je ipak izdao neke kazne

Žalbe podnesene ECAP-u uglavnom pišu stranke i nevladine organizacije koje nadgledaju predizborne kampanje.

Na primer, Demokratija u akciji (DIA), što je jedina koalicija nevladinih organizacija koja godinama uspostavlja tradiciju monitorisanja izbornog procesa, podnela je više od 60 žalbi zbog raznih prekršaja povezanih sa nizom stranaka na junskim parlamentarnim izborima. Oni su posebno reagovali protiv uključivanja dece u predizborne kampanje, tvrdeći da je oko 3.653 dece identifikovano u predizbornim spotovima. Drugi učestali prekršaj koji je DIA ustanovila jeste korišćenje državnih resursa.

“Politički subjekti su često koristili javne resurse eksploatišući državne službenike koji su upotrebljavali resurse ili svoj položaj u svrhe predizborne kampanje”, izjavio je Aljbert Krasnići, istraživač u Kosovskom demokratskom institutu, što je organizacija članica koalicije DIA.

BIRN i Internjuz Kosova su podneli ukupno 112 žalbi tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, uključujući dan izbora. Žalbe su podnesene protiv najvećih stranaka na Kosovu, uključujući AAK, AKR, Alternativu, LDK, Samoopredeljenje, PDK i Srpsku listu.

Fajk Ispahiu, direktor Internjuz Kosova, učestvovao je u monitoringu prekršaja stranaka i podnošenju žalbi kod ECAP-a. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Vrste prekršaja koje su identifikovali BIRN i Internjuz Kosova razlikuju se, uključujući, ali ne ograničavajući se na sledeće: učešće dece u kampanjama, postavljanje postera na javne površine, podsticanje mržnje, korišćenje javnih preduzeća u kampanjske svrhe, deljenje materijala u biračkim centrima ili predstavljanje nekog materijala na tim mestima i kršenje izborne tišine.

Od 112 žalbi, utvrđeno je da je 44 osnovano, zbog čega je ukupni iznos kazni iznosio 100.100 evra.

Udeo u ovome je imao i PDK, koji je kažnjen sa 3.000 evra za podsticanje mržnje prema kandidatu za gradonačelnika Prištine iz redova Samoopredeljenja, Špendu Ahmetiju. U ovoj žalbi se navodi da je PDK postavio postere na kojima je bila editovana Ahmetijeva fotografija, gde se prikazuje deformisana verzija njegovog lica, sve to u naselju Arberia u Prištini.

PDK je kažnjen sa 2.500 evra i u oktobru nakon što je koristio osobe mlađe od 18 godina u svojoj kampanji u Uroševcu. Predsednica Alternative, Mimoza Kusari-Ljilja, takođe je kažnjena sa 3.500 evra od ECAP-a zato što je jedna maloletna osoba učestvovala u njenim političkim spotovima.

Generalno gledano, ECAP je najčešće kažnjavao partije koje su postavljale postere na javnim površinama.

Na primer, Samoopredeljenje je kažnjeno sa 5.100 evra zbog korišćenja javnog prostora na Trgu Zahir Pajaziti u Prištini, gde su postavili kiosk za registraciju svojih birača. LDK je podneo žalbu protiv Samoopredeljenja.

Ogranak LDK-a u Prištini kažnjen je sa 2.500 evra od ECAP-a na osnovu žalbe Samoopredeljenja, prema pisanju Insajderija. Žalbu je podneo aktivista Samoopredeljenja koji je primetio da su informativni posteri postavljeni u nekim ulicama prestonice, gde se građani obaveštavaju o predizbornom skupu — što je protivno izbornim pravilima.

S druge strane, na parlamentarnim izborima, koalicija PAN je platila najviši iznos na konto kazni, a tokom nedavno održanog drugog kruga lokalnih izbora, to je bilo Samoopredeljenje koje je kažnjeno sa 16.000 evra.

Iako su neki kažnjeni, a drugi nisu, jasno je da upotreba — u različitim merama — javnih resursa i imovine za političku korist i dalje predstavlja učestalu pojavu, uprkos tome što su brojni javni poslenici govorili o depolitizaciji institucija.

Prikaz: Snimak iz promotivnog spota PDK-ove kampanje za lokalne izbore 2017.