U detalje | Protesti

Uroševački radnici nastavljaju čeličnu borbu za pravdu

Piše - 10.06.2016

Bivši zapošljeni fabrike okupiraju zgradu opštine.

U 5 posle podne, svakog radnog dana, radnici Opštine Uroševac izlaze iz zgrade i upućuju se kući. Međutim, iako je radni dan prošao, vrata ove zgrade ostaju otvorena.

Zgrada Opštine je gotovo mesec dana dom velikom broju nepozvanih gostiju, kako su bivši radnici gradske Fabrike čeličnih cevi postavili kamp unutar zgrade. Demonstrantima – koji su nedavno proveli 640 dana bdenja ispred vladine zgrade u Prištini, na Trgu Skenderbeg – jeste udobno, jer gledaju u mali televizor ili igraju karte i šah, dok drugi spavaju u udobnim stolicama Skupštine Opštine.

Demonstranti, koji svi imaju više od 50 godina, dok najstariji demonstrant ima 84, „okupiraju“ ove prostorije od 11. maja, menjajući smene od kojih na svakoj stražari desetak ljudi, da bi se posao ravnomerno podelio. Njihov cilj je da pokažu svoj bes prema tome štopresuda Ustavnog suda iz 2010. nije sprovedena od strane Vlade Kosova. Presuda broj KI 08/09 daje pravo za više od 900 bivših radnika fabrike da dobiju više od 30 miliona evra nadoknade za period od 1990. do 1999. kada su prisilno otpušteni sa svojih radnih mesta od strane režima Slobodana Miloševića.

Fabrika čeličnih cevi je bila privatizovana zajedno sa mnogom drugom državnom imovinom nakon rata, dok ju je Kosovska agencija poverenjaprodala za više od 3 miliona evra. Ne samo da je više od 900 radnika ostalo bez posla, već je time napravljenja zabuna u procesu dodele nadoknade za davanje otkaza radnicima koji su devedesetih već biti uručeni radnicima od strane lokalnog uroševačkog suda 2002. pre nego što je Ustavni sud potvrdio ovu odluku.

„Naš zahtev je, pre svega, ustavni zahtev koji se tiče ljudskih prava“, kaže Fatmir Hasani, član sindikata Fabrike čeličnih cevi. „Mi samo od vlade tražimo da poštuje presudu Ustavnog suda.“

Kako su prvobitno izašli na ulice Prištine još u maju 2014, njihov kupolasti beli šator je uklonjen 26. februara, na dan kada je Hašim Tači izabran za predsednika, kada je policija odjednom očistila trg od kampa koji su tu uspostavile opozicione partije.

Logistika organizovanja protesta je u njihovom gradu ipak jednostavnija i lakša. Ne samo što su uslovi unutar zgrade bolji i što tamo nisu izloženi spoljnim elementima (i povremenim suzavcem u centralnom delu Prištine), već su i bliže svojim voljenima. „Naše porodice nam donose hranu i menjamo smene“, objašnjava Hasani, pokazujući spisak više od 40 demonstranata koji su toga dana već učestvovali u protestu. „Naš bivši kolega, koji sada živi u Kanadi, poslao nam je novac za hranu.“

Povratak u Uroševac

Promena lokacije na kojoj se održava protest ima i simbolični motiv. Demonstranti žele da izvrše pritisak na gradonačelnika Uroševca, Muharema Sfarću, jednog od onih koji su se obavezali da će pomoći u rešavanju ovog dugotrajnog problema za vreme predizborne kampanje 2014. Oni smatraju da će time što vrše pritisak na Sfarću on posledično uticati na svog bliskog partijskog kolegu iz LDK-a, premijera Isu Mustafu, koji se takođe obavezao da će rešiti problem kompenzacije tokom svoje predizborne kampanje. „Gospodin Mustafa nas više i ne prima na sastanke“, kaže Hasani.

Nakon što je Mustafa postao premijer, ponavljao je da se kompenzacija ne isplaćuje zbog nedostatka finansijskih sredstava i poslao je jasnu poruku da pitanje davanja nadoknada nije nešto što je za diskusiju, te da je to svršeno pitanje. Mustafa tvrdi da bi isplaćivanje te nadoknade otvorilo „Pandorinu kutiju“ za radnike drugih preduzeća koji su takođe izgubili posao između 1989. i 1999.

Hasani tvrdi da je reč o „apsurdnoj tvrdnji“ premijera. „On je obećao na izborima da postoji izvor finansiranja, a sada se desilo to da se Mustafa predomislio“, kaže Hasani koji je vidno besan zbog toga.

Kako zgrada Opštine vrvi od radnika, korisnika usluga i demonstranata, gradonačelnik Uroševca je rekao Kosovu 2.0 da „razume“ zahteve demonstranata, ali da „uzurpiranje“ Skupštine Uroševca nije rešenje. „Radnici [bivše fabrike] su i te kako svesni činjenice da ni ja kao gradonačelnik, kao ni opština, nismo odgovorni za ispunjavanje njihovih zahteva“, kaže Sfarća.

Sfarća je sugerisao da je u bliskom kontaktu sa sindikatom i premijerom sa kojim je razgovarao o onome zbog čega su se demonstranti okupili. On, takođe, kaže da podržava njihovo okupljanje i da bi voleo da se novac uruči bivšim radnicima ove fabrike. „Ko ne bi hteo da u naš grad dođe 30 miliona evra?“, rekao je. „Time bi se povećale investicije, ojačala bi se ekonomija našega grada. Mesto za adresiranje ovog zahteva nije ovde, već u Prištini.“

Bez kraja na vidiku

Šta će uslediti nije jasno. Demonstranti su već demonstrirali svoju rešenost boraveći u kampu u glavnom gradu gotovo dve godine, dok su otišli tek kada ih je policija naterala na to. Gradonačelnik Uroševca je izjavio da lokalna skupština može da funkcioniše u drugim prostorijama, pa izbacivanje radnika nije jedna od opcija. „Apsolutno bih isključio upotrebu sile u cilju uklanjanja tih ljudi iz zgrade Opštine“, kaže on.

Juče (četvrtak, 9. jun) je sindikat poslao pismo svim poslanicima iz Uroševca, pozivajući ih da bojkotuju Skupštinu Kosova dok se premijer ne saglasi sa time da se sa bivšim radnicima sastane i pokuša s njima da pronađe rešenje problema. Demonstranti su nezadovoljni jer ovo smatraju nedostatkom podrške poslanika iz Uroševca za koje kažu da su bili neuspešni u zastupanju njihovih interesa. To je nešto o čemu je govorio i Sfarća koji insistira na tome da poslanici treba da nadmaše svoja politička uverenja i budu ujedinjeniji u predstavljanju naroda Uroševca u Skupštini Kosova.

Hasani kaže da će bivši radnici nastaviti da protestuju i da će možda radikalizovati svoje metode ako to bude potrebno da bi se dobila nadoknada na koju imaju pravo. „Studentska unija iz Uroševca i civilno društvo su zatražili da se organizuju narodni protesti i mi razmatramo opciju da izađemo na ulice, kao i da na druge načine vršimo pritisak“, kaže on.

Međutim, čak iako demonstranti na kraju dobiju kompenzaciju, za mnoge Hasanijeve kolege će tada već biti prekasno. Otkako traje ova saga, on kaže da su stotine kolega bivših radnika preminule. „Više od 350 od ukupno 912 radnika je već umrlo“, rekao je. „Svi umiremo i ni za koga od nas nema pravde.“K

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.