Početkom ove nedelje, kosovska vlada je najavila da će takse na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) od već uvećanih za 10 odsto porasti na 100 procenata. Ovaj potez je povučen nakon duge istorije teških trgovinskih odnosa između triju država, prelivajući se iz sfere političkоg nesaglasja.

Ipak, šta je prethodilo aktuelnoj situaciji? Ovo je sažetak nekih ključnih trenutaka i pitanja koja bi trebalo uzeti u obzir.

Trio je sastavljen od članica potpisnica Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA), što je trgovinski sporazum potpisan između država na Balkanu koje nisu članice EU da bi se olakšala njihova integracija u EU i konsolidovale slobodne tržišne ekonomije. Kosovo je postalo član CEFTA jula 2007, dok ga je predstavljala Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).

Posle proglašenja nezavisnosti 2008, Kosovo je promenilo carinske pečate, od “Pečat UNMIK” na “Pečat Kosova”. Decembra 2008, Srbija i BiH, koje tada nisu priznale (a i dalje ne priznaju) kosovsku nezavisnost, saopštile su da ne bi dozvolile uvoz kosovske robe sa tim pečatima, kao ni korišćenje njihove teritorije kao tranzitnog prolaza za tu robu.

Kao odgovor na to, 20. jula 2011, kosovska vlada je najavila odluku da uvede recipročne mere protiv Srbije i BiH. Šest dana kasnije, Kosovska policija pokušala je da obezbedi svoje prisustvo na graničnim prelazima 1 i 31 u severnom delu Kosova, kojim je ranije upravljala Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, a kako bi sprovodila mere. Kao odgovor na to, lokalni Srbi zapalili su granične prelaze.

Mere su ostale na snazi do septembra 2011, kada su Kosovo i Srbija postigli sporazum o carinskim pečatima u Briselu. U okviru dijaloga pod posredstvom EU, Kosovo se saglasilo da promeni pečate kako oni ne bi sadržali državne simbole i Srbija je prihvatila kosovsku robu koja tako nije pečatirana.

Međutim, opšti izostanak sprovođenja drugih sporazuma proizašlih iz dijaloga pod posredstvom EU i niz svađa između dveju država, uključujući nedavnu kampanju Srbije protiv članstva Kosova u Interpolu i pokušaji da nateraju druge države da ‘povuku priznanje’ Kosova, učinili su da eskalira već napeta situacija između država.

Pohod taksa

Vlada Kosova je 6. novembra odlučila da uvede takse od 10 posto na proizvode koji potiču iz Srbije i BiH. Nekoliko dana kasnije, premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj je rekao da bi ove takse mogle da se povećaju.

Osmog novembra je otkazan sastanak u Briselu između predsednika Tačija (Thaci) i Vučića nakon što je predsednik Srbije izjavio da nema dijaloga sa Kosovom dok su takse o uvozu na snazi. Kao odgovor na to, Tači tvrdi da Beograd ne treba da se plaši Kosova ni pod kojim okolnostima, jer će ono biti odgovorno u dijalogu, kao i u svom delovanju.

Evropska unija je pozvala Kosovo da povuče svoju odluku o nametanju taksa na uvoz robe iz Srbije i BiH. Iako je deo koalicione vlade, stranka kosovskih Srba, Srpska lista, zapretila je 9. novembra da će, ako vlada ne ukine povećanje takse na srpske proizvode, ući u opoziciju i organizovati građanske proteste.

Vučić je 20. novembra saopštio da, zbog takse, Srbija gubi milion evra svakoga dana, dok je Carina Kosova najavila da je dobila oko 300.000 evra više u sedmici posle uvođenja takse nego nedelju dana pre toga.

Kako napetosti već eskaliraju, čini se da je krv uzavrela posle srpske diplomatske ofanzive ubeđivanja nekoliko država da povuku priznanje Kosova, a posebno nakon što je Srbija snažno lobirala protiv toga da Kosovo bude primljeno u Interpol. Dvadesetog novembra Kosovo nije dobila dvotrećinsku većinu glasova koji su potrebni da bi ono bilo primljeno u ovu međunarodnu policijsku organizaciju.

Narednog dana, 21. novembra, Kosovo je podiglo carinske tarife na srpsku i bosansku robu sa 10 na 100 posto, gde je zamenik premijera Enver Hodžaj (Hoxhaj) eksplicitno naveo nedavni pristup Srbije prema Kosovu i kampanju protiv kosovskog članstva u Interpolu.

Odmazda je podrazumevala da vlasti uklone ili spreče ulazak bilo kojih dobara na kojima se Kosovo ne naziva po svom ustavnom imenu, Republika Kosovo, a što Srbija i BiH ne priznaju. Haradinaj je nagovestio da bi mere nametnute na proizvode iz Srbije trebalo da ostanu na snazi sve dok ona ne prizna Kosovo. “Dok Srbija ne prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, ne bi trebalo da ukinemo [takse]”, rekao je on.

Iste večeri, predsednik Vučić je pozvao na hitan sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, dok je visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Federika Mogerini (Federica Mogherini), kazala u sredu da kosovska vlada mora neodložno da povuče svoju odluku o povećanju takse na robu iz Srbije i BiH. “Današnja odluka predstavlja jasno kršenje Cefte i duha Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova”, rekla je ona.

Reagujući na izjave Mogerini, u pismu poslatom njoj, Haradinaj je rekao da Vlada Kosova poziva predstavnike EU kao posrednike u dijalogu između Kosova i Srbije da primoraju Srbiju i BiH da ispune svoje obaveze u skladu sa Ceftom i drugim sporazumima.

Đeraćina Tuhina, dopisnica Radio-televizije Kosova u Briselu, sugerisala je da je uticaj EU na Kosovo sve slabiji i da bi reči EU mogle da budu prenebregnute. Ona je tvitnula da Kosovo nema kredibilnu perspektivu članstva u EU i da neće dobiti viznu liberalizaciju, te da se ono tretira drugačije na svim forumima koje organizuju institucije EU, dodajući sledeće: “EU može da vrši pritisak na Kosovo, ali je stvar u tome što nema više štapova.”

Portparol Carina Kosova, Adriatik Stavileci, izjavio je za Gazetu ekspres (Gazeta Express) da su nove carinske takse uvedene istoga dana kada je vlada najavila svoju odluku, dodajući da otada postoji smanjenje uvoza. On je otkrio da se na dan najave takse 20 kamiona vratilo nakon što su dobili informaciju o novim taksama.

Kako je ova odluka podstakla oduševljenje velikog dela stanovništva kosovskih Albanaca, partije iz koalicione vlade — Demokratska partija Kosova (PDK), Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (NISMA), sve su pokušale da preuzmu zasluge za ovaj potez.

Trgovinska neravnoteža

Kosovo se pridružilo Cefti bez određivanja kvota, uprkos tome što sporazum predviđa da države-članice imaju pravo na to. Režim tarifnih kvota se primenjuje kada država-članica Cefte iskoristi pravo da nametne preferencijalne tarife na uvoz proizvoda, obično poljoprivrednih produkata, koji su pod zaštitom te države-članice.

Kosovo je, prema tome, stupilo u Ceftu pod neravnopravnim uslovima, praveći lokalnim proizvođačima brojne probleme. Dok susedne države postavljaju kvote, kao što je slučaj sa kvotama koje je Albanija uvela za paradajz, Kosovo nije zaštitilo nijednog svog proizvođača od toga da se uvoze jeftina dobra.

Kao rezultat toga, Kosovo ima trgovinski deficit u odnosu na većinu članica Cefte, ali posebno sa Srbijom. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, Srbija je 2017. izvezla na Kosovo robu u vrednosti od 449.918.000 evra, dok su kosovska dobra uvezena u Srbiju imala vrednost od 48.246.000, čime se stvara trgovinski deficit sa Srbijom od 401.672.000 evra. Od ukupne vrednosti trgovinske razmene između dveju država 2017, samo 9,68 odsto činila je kosovska roba, dok su 90,32 odsto bili srpski izvozni proizvodi.

Trgovinski odnosi između Kosova i Srbije bili su još neravnopravniji pre nekoliko godina. Godine 2010, dok je Srbija izvozila na Kosovo robu u vrednosti od 260.471.000 evra, kosovska izvozna roba u Srbiju imala je vrednost od samo 3.941.000 evra. Prema tome, Kosovo je imalo deficit od 256.530.000 evra u trgovinskim razmenama sa Srbijom. Godine 2010, kosovska dobra činila su samo 1,49 procenta trgovinske razmene između dveju država, dok su srpska dobra obuhvatala 98,51 procenat.

Prema istom izveštaju, Srbija je 2017. bila najveći izvoznik na Kosovu, nakon Nemačke (378,515,000 evra), Turske (292,626,000 evra), Kine (275,463,000 evra) i Italije (194,722,000 evra). S druge strane, BiH je bila deveti po redu izvoznik na Kosovu, izvozeći robu na Kosovo u vrednosti od 81,674,000 evra. Prema tome, dok je izvoz Srbije na Kosovo iznosio 14,8 odsto ukupnih izvezenih dobara na Kosovo, u slučaju BiH to je 2,7 procenta.

Dok se veći deo diskusije u medijima vrteo oko otpornosti Kosova na uvoz brašna iz Srbije, ono se, u stvari, nalazi na sedmom mestu na spisku najvrednijih izvoznih artikala iz Srbije na Kosovo 2017. Električni provodnici su bili najvredniji, iznoseći 54,849,000 evra, nakon čega slede naftna ulja i ulja dobijena iz bituminoznih minerala (44,754,000 evra), bezalkoholna pića (38,904,000 evra), šećer, melas i med (20,221,000 evra), pšenica i meslin (17,494,000 evra), građevinski materijal od gline (16,800,000 evra), proizvodi od žitarica i brašna (14,176,000 evra), biljna ulja i masti (12,445,000 evra), stočna hrana (11,649,000 evra) i proizvodi od gvožđa i čelika (11,341,000 evra).

Politički ekonomista Besnik Pulja (Pula) napisao je na svom fejsbuk-nalogu da će najosetljivi sektor konzumenata biti oštećen zbog uvođenja novih taksa i navodi članak koji je napisao 2011, u kom se naglašava neophodnost postojanja dobro osmišljene strategije za zamenu srpske robe na kosovskom tržištu pre nego što se ove mere uvedu.

Profesor ekonomije i stručnjak u ovoj oblasti Safet Merovci smatra ovu odluku političkim i populističkim potezom, rekavši da bi ona mogla da bude pravedna na kraće staze, ali ako dođe do porasta cena na proizvode iz Srbije i BiH, građani će biti ti, a ne političari, koji će plaćati cenu. Poslanica u Skupštini Kosova iz opozicione partije Demokratska liga Kosova, Hikmete (Hykmete) Bajrami, u međuvremenu, smatra da je ova odluka donesena da bi se prikrilo loše upravljanje u vladi.

Bez obzira na to, čini se kao da su države regiona ponovo odlučile da same rešavaju svoje probleme. Ovaj put ne puškom, ali kroz trgovinski rat, što je nešto što nije nepoznanica u evropskoj i svetskoj istoriji.

Istorija nas uči da su se neke države sveta u više navrata tukle međusobno bez oružja, ali uz pomoć ekonomskih ograničenja: od takozvanog “Opijumskog rata” između Britanaca i Kineza početkom 19. veka do “Bananskog rata” iz 1993. između SAD i EU, SAD-ove “Tarife na čelik” iz 2002. i najnovijeg američkog trgovinskog rata sa Kinom.

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0