Međunarodni dan nestalih se obično širom sveta obeležava 30. avgusta nizom događaja koji podižu svest o problemu nestalih osoba. Reč je o danu koji posebnu težinu ima širom Balkana, gde mnogi ljudi nisu zatvorili poglavlja o nestalim osobama, a posebno kada govorimo o prisilnim nestancima. Rođaci i porodice i dalje osećaju svakodnevni bol, čekajući da saznaju istinu o onome što se dogodilo njihovim voljenima, i dalje tražeći istinu, pravdu i reparacije.

Pravo na saznanje je ključno za stabilnost društva nakon sukoba. Međutim, porodice nestalih na Balkanu se i dalje nalaze u mraku, dok međunarodne i lokalne organizacije pozivaju nadležne da istraže njihove sudbinu i međusobno sarađuju deljenjem informacija. Vlade širom regiona su dužne da žrtvama i njihovim porodicama obezbede pristup pravdi i reparacijama.

Međunarodni komitet Crvenoga krsta (MKCK) dobio je informaciju o 34.700 nestalih od 1991. godine u bivšoj Jugoslaviji, a usled kidnapovanja i prisilnih nestanaka za vreme ratova na Balkanu. MKCK navodi da se 2015. godine 11.000 ljudi iz ovog regiona još vodi kao nestalo, te da postoje neidentifikovani ostaci koji pripadaju stotinama tela u mrtvačnicama širom regiona.

Izveštaj Amnesti internešenela iz UK (AIUK) za 2012. navodi da se oko 3.600 osoba vodi kao nestalo još od sukoba 1998-1999. Oko 3.000 je bilo Albanaca, žrtava prisilnih nestanaka koje su priredili srpska vojska, policija i paravojne snage, dok u ostalih procenjenih 600 nestalih spadaju Srbi, Romi i članovi manjinskih zajednica za koje se smatra da su ih kidnapovali kosovski Albanci i/ili Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).

Na današnji dan se veruje da je na Kosovu više od 1.650 nestalih osoba. Porodice na Kosovu i u Srbiji i dalje čekaju na ekshumaciju tela svojih rođaka, na njihovu identifikaciju i povratak voljenima radi sahrane. Čak i kada se tela pronađu i vrate porodicama, tek je mali broj počinilaca kidnapovanja i prisilnih nestanaka priveden pravdi.

Glavne prepreke u borbi protiv nekažnjivosti i privođenja počinilaca pravdi oličene su u stalnom manjku političke volje i nedostatku dokaza koji, iako dostupni, često ne bivaju deljeni preko granica.

Tačijev ambiciozni lov na istinu

Predsednik Kosova je nedavno inicirao osnivanje Komisije za istinu i pomirenje (KIP), koja bi trebalo da sačini sveobuhvatni pristup bavljenja s prošlošću na Kosovu. Iako sa velikom dozom skepticizma, kosovsko civilno društvo je prigrlilo ovu inicijativu, kao što su to učinile porodice nestalih Albanaca i Srba, i verske zajednice. Ova komisija bi primarno trebalo za cilj da ima povezivanje procesa potrage za istinom i pomirenja sa posvećenošću u potrazi da se pronađu nestali, što se mora obaviti na inkluzivan način.

Na tri sastanka koje je održao, predsednik je pojasnio da je cilj KIP-a da na jednom mestu okupi dva suprotstavljena narativa i otkrije istinu o bliskoj prošlosti na Kosovu. On je nameravao da inicira dijalog između različitih etničkih zajednica na Kosovu, primarno Albanaca i Srba.

Kao što je opisano u članu 1 nacrta propisa ove komisije, predsednik Republike Kosovo ima za cilj da osnuje KIP u kapacitetu mehanizma koji treba da pruži podršku i kreira interni dijalog između zajednica na Kosovu kako bi se promovisali istina, pomirenje i zaštita ljudskih prava.

Međutim, koliko je ovo ambiciozno i dostižno? Da ponovimo, namera ove komisije jeste da otvori dijalog između zajednica na Kosovu kako bi promovisali istinu, pomirenje i zaštitu ljudskih prava. Ovo su četiri vrlo plemenita, ali teško ostvarljiva cilja. Ova četiri cilja zaista savršeno izgledaju na papiru. Međutim, mene brine to da li su sam predsednik i celo kosovsko društvo spremni da čuju celu istinu.

Kakvu istinu tražimo?

Kakvu smo to istinu slušali u proteklih 18 godina? Da li je to bila filozofska istina? Da li je bila istorijska istina zasnovana na činjenicama i potvrđena od kredibilnih institucija? Istraživači su kazali koja je njihova istina, koja je meni najvalidnija, ali neke zajednice ovakvu istinu osporavaju.

Ako MKCK potvrdi brojke AIUK-a o nestalim nealbancima, njih oko 600, srpska zajednica neće hteti da to prihvati, jer ona ima svoje brojke koje su mnogo više. Dakle, kakvu smo to istinu slušali proteklih 18 godina?

Bila je to sasvim politička istina, istina koju su obezbedile i prenele političke elite koje su sebe predstavljale jedinim žrtvama u regionu. Zato nam je potrebna druga istina, istina zasnovana na činjenicama, a ne na lažnim narativima i brojkama.

Iako pod posredstvom MKCK-a, i kosovske i srpske vlasti prošle dve decenije nisu uspele da u potpunosti ostvare saradnju u podeli informacija o nestalim osobama u godinama koje su usledile nakon završetka rata.

S jedne strane, kosovske vlasti insistiraju na tome da srpska vlada nije kooperativna u pogledu pružanja informacija i da iste drži zaključane u svojim arhivima. S druge strane, kosovska vlada se drži svog zvaničnog stava da ne poseduje informacije o nestalim nealbancima iz vremena oružanog sukoba na Kosovu.

Država je obavezna da pruži porodicama žrtava istinu o okolnostima u kojima su se desili zločini. Ishod svih postupaka mora da bude poznat javnosti, jer društvo ima pravo da zna istinu o zločinima kako bi ih sprečilo u budućnosti.

Prema najnovijim ciframa Fonda za humanitarno pravo (FHP), 13.535 osoba je stradalo ili nestalo u ratu na Kosovu, dok se 1.650 osoba i dalje vodi kao nestalo. FHP je ranije objavljivao podatke da je, od ukupnog broja žrtava, 10.533 Albanaca, 2.238 Srba, 126 Roma, 100 Bošnjaka, 40 Crnogoraca, 25 Aškalija, 18 Egipćana, 13 Turaka i 10 Mađara.

Ako je predsednik države ozbiljan i ako zna koliki će napor on, kao predsednik, i kosovska vlada uložiti u pronalazak istine, jezikom tranzicione pravde govoreći, ovo se može prevesti kao ‘beskompromisna saradnja u pružanju informacija o sudbini nealbanskih kosovskih građana koji se vode kao ubijeni ili nestali’. Ovako nešto bi trebalo da obećaju državni organi pre nego što bilo kakva komisija za istinu i pomirenje počne da sprovodi svoje aktivnosti.

Ako predsednik Kosova želi da izgradi most i razvije dijalog između Albanaca i Srba posebno, trebalo bi da zna da se lopta sada nalazi na njegovom delu terena. S obzirom na to da će ova komisija imati državni karakter, u ovom trenutku mi se čini da je problematično to što će se razmena podataka sa srpskom vladom odigrati preko ove komisije, imajući u vidu da je politički dijalog između ovih dveju država sada u zastoju. Saradnja sa Srbijom će biti od ključnog značaja, jer se više od 1.000 kosovskih Albanaca vodi kao nestalo, dok se informacija o njihovoj lokaciji nalazi u Srbiji.

Naslovna fotografija: Agan Kosumi / K2.0.