‘Izgubiću sve ako objavi snimke’

Žrtve zloupotrebe seksualnog sadržaja — same oči u oči sa zlostavljačima.

Pre pet leta, Aljbana (Albana) je imala 20 i kusur godina, kada je upoznala tridesetogodišnjaka na odmoru nadomak morske obale. Počeli su da pričaju i svideli su se jedno drugom. Ostali su u kontaktu. Često su razgovarali, uglavnom putem interneta, jer je Aljbana živela na Kosovu, a on pored mora.

Oko dve godine kasnije, njihov ljubavni odnos je počeo da bledi. Aljbana je pomislila da oni nemaju zajedničku budućnost, pa je odlučila da okonča vezu.

Pozvala je svog momka da mu to poruči. “Ako nećeš više da budeš sa mnom, poslaću snimke tvom ocu. Objaviću snimke”, odgovorio je. Pretio je da će za javnost obznaniti intimne fotografije i snimke koje je sam napravio, često bez njenog pristanka, dok su bili u vezi.

“To me je razbilo u paramparčad”, Aljbana (pseudonim) kaže kako se osećala u tom trenutku. Pošto sada ima skoro 30 godina, kada je K2.0 razgovaralo sa njom (juna meseca), bile su prošle tri godine otkako joj je bivši dečko prvi put zapretio. Otada ju je ucenjivao tako što joj je tražio novac, uhodio je i povremeno je primoravao da se sastane sa njim. Tri godine je pokušavala da prekine zlostavljanje, pa čak i da zatraži pomoć policije. Ali bezuspešno.

Početkom avgusta, K2.0 je porazgovaralo sa Meritom (pseudonim). Pre tri godine, kada je Merita imala 21 godinu, pripremala se za žurku sa prijateljima. Žurka se pretvorila u noćnu moru kada joj je na Snepčetu poslat snimak sa opisom Sram te bilo. Otvorila je snimak. Na njemu se videlo kako jedan par vodi ljubav, a Meritino ime i njeno korisničko ime za Snepčet nalazili su se u opisu snimka. Devojka je izgledala kao Merita, ali to nije bila Merita.

“Snimak je poslat mojoj celoj porodici, mojim rođacima, mojim sestrama i njihovim supruzima. Poslat je svima”, kaže Merita, dodajući da joj to isprva nije mnogo zasmetalo, jer je smatrala da je u pitanju neslana šala.

U roku od šest sati, oko hiljadu ljudi ju je dodalo na Snepčetu. Pošto su poruke počele da pristižu, shvatila je da nije u pitanju puka vragolija.

Ubrzo se sve proširilo internetom. “Ljudi su počeli sa svih strana da mi šalju poruke”, kaže Merita. “Kada sam izlazila u grad, svi su buljili u mene. Pričali su: Vidi onu kurvu.” Iako joj je snimak poslat sa nepoznatog profila, Merita smatra da je počinilac bio neko ko je hteo sa njoj da zasnuje romantični odnos, ali koga je ona odbila.

Snimak se za samo nekoliko sati proširio društvenim mrežama. Merita do dana današnjeg trpi posledice ovog čina. “O tome se pričalo čitavih godinu dana. Sada znam da je snimak uklonjen, ali ima onih koji i dalje veruju da sam na tom snimku ja”, kaže ona.

Zlostavljač pokušava da stavi život svoje žrtve pod kontrolu tako što koristi privatne i intimne slike kao sredstvo za traženje seksualnih usluga ili da bi zlostavljao, ponižavao, izolovao žrtvu ili da bi se finansijski okoristio. U kosovskim medijima se često na naslovnicama mogu videti ovakvi oblici zloupotrebe, ali se retko kada nazivaju pravim imenom i gotovo nikada se ne osuđuju kao zlostavljanje. Ova vrsta nasilja poprima razne oblike u doba savremenih tehnologija i društvenih mreža.

Manekenka Arta Nitaj i njena fitnes-trenerka i takođe manekenka Juliana Nura našle su se jula 2022. na naslovnim stranama zbog dva slučaja koja su privukla veliku pažnju javnosti i izazvala kontroverze. Reakcija javnosti na ove slučajeve iznela je na površinu stavove prema žrtvama seksualnog zlostavljanja.

Muškarac pod imenom Tedi Grej (Teddy Gray) navodno je jula 2022. objavio privatne poruke između muškarca i Arte Nitaj. Muškarac je napisao Hoću još jednu noć da provedem sa tobom ili ću objaviti sliku. Poruke su se nizale: Te noći si od mene uzela 5.000 dolara. Grej je kasnije objavio intimnu sliku žene za koju je tvrdio da je Arta Nitaj.

Brojne naslovnice i objave na društvenim mrežama sugerisale su da je Nitaj bila pratilja pomenutog muškarca za 5.000 dolara po noći, nazivajući njeno ponašanje skandaloznim. Međutim, nije pomenuto da je Nitaj u ovom slučaju bila žrtva zloupotrebe seksualnog sadržaja u digitalnom formatu. Mnogi mediji su publikovali sliku, umnožavajući njeno prisustvo onlajn. Tako je nastala kampanja generisanja mržnje prema Arti Nitaj.

Nešto kasnije iste godine, decembra meseca, emitovano je prvo izdanje kosovskog rijaliti programa Veliki brat VIP. Među gostima u kući je bila i Juliana Nura, koja je govorila o tome da je trpela posledice zloupotrebe seksualnog sadržaja. Nura je kazala da želi da svoje učešće u emisiji iskoristi da bi odbranila prava žrtava ovog oblika nasilja.

Nura je rekla da je 2010. dobila imejl u kom se vidi intimni snimak na kom je ona. Pošiljalac je od nje tražio novac i rekao da će, u suprotnom, objaviti snimak. Nura je iz straha platila. Međutim, ucenjivač je nekoliko dana kasnije zatražio veći iznos. Pošto Nura nije imala da plati, snimak je objavljen na Jutjubu. “Za 30 sekundi možeš sve da izgubiš”, rekla je Nura u intervjuu, dodajući da se otada oseća poniženo i osramoćeno. Rekla je da je sve što je dotle u životu ostvarila sada izgubljeno.

Nakon što je Nura podelila svoju priču na rijaliti programu, mnogi — pa čak i neki takmičari iz emisije — krivicu su svalili na nju i pritom je zlostavljali. Oni su tvrdili da je ona kriva, a ne neko ko je objavio snimak. U nekim sekcijama za komentare na onlajn medijima počele su ponovo da se pojavljuju slike zbog kojih je Nura morala 12 godina da se krije od javnosti.

Ono što su Aljbana, Merita, Nitaj i Nura preživele često se smatra osvetničkom pornografijom (eng. revenge porn). Međutim, Organizacija sa sajber prava (CRO), onlajn organizacija sa sedištem u Holandiji koja se bori za sajber prava građana, preporučuje da izbegavamo da koristimo ovaj termin.

CRO pojašnjava da termin osvetnička pornografija može nagovestiti da žrtva zaslužuje da se na internetu objavi intiman sadržaj o njoj — zato što je uradila nešto; iz ove organizacije tvrde da upotrebom ovog termina doprinosimo svaljivanju krivice na žrtvu. Oni tvrde da pominjanje intimnog sadržaja proisteklog iz intimnih veza u kontekstu pornografije može da naškodi žrtvama, jer u tom slučaju izgleda da su one dale pristanak da glume u seksualnom sadržaju.

Terminologija koja je sve češće u upotrebi glasi deljenje intimnog sadržaja bez pristanka ili zloupotreba seksualnog sadržaja u digitalnom formatu.

Zloupotreba seksualnog sadržaja u digitalnom formatu odnosi se na deljenje seksualnog eksplicitnog sadržaja pojedinca bez njegovog pristanka. Sadržaj se u ovom slučaju širi preko interneta, putem imejla, preko društvenih mreža, pornografskih veb-sajtova i platformi za razmenu poruka, ali i oflajn.

Deljenje sadržaja koji je obrađen ili izmenjen na neki drugi način takođe se može smatrati zloupotrebom seksualnog sadržaja u digitalnom formatu. Prema mišljenju predstavnika End Cyber Abuse — globalnog kolektiva advokata i aktivista koji se bore protiv rodno zasnovanog nasilja podstaknutog savremenim tehnologijama — pristanak je neophodan na dva nivoa: pre nego što se sadržaj kreira i nakon što se sadržaj podeli sa trećim licima.

Savet Evrope u svom izveštaju iz 2021, “Zaštita žena i devojčica od nasilja u digitalno doba”, priznaje da je zloupotreba seksualnog sadržaja u digitalnom formatu jedan od najučestalijih oblika nasilja nad ženama, a koje je podstaknuto savremenim tehnologijama. Prema statistikama CRO-a, žene čine više od 90% žrtava zloupotrebe seksualnog sadržaja.

Daleko od očiju javnosti i od ljudi iz okruženja koji bi im pružili podršku, mnoge žene i devojke na Kosovu moraju same da se suoče sa zlostavljačima.

Sem razgovora sa Aljbanom i Meritom, K2.0 je u februaru 2023. objavilo upitnik kako bismo više saznali o žrtvama zloupotrebe seksualnog sadržaja u digitalnom formatu. Tako su žrtve podelile svoje priče sa nama.

U upitniku su navedena pitanja o tome kada se zlostavljanje desilo, kako je ono pogodilo žrtvu, kakva je bila reakcija njihovih prijatelja i porodice, da li su prijavili nasilje i kako su institucije reagovale; pored toga, pitali smo da li su žrtve imale pristup resursima koji bi im pomogli u toj situaciji.

Na upitnik je odgovorilo 20 žrtava, od čega 18 žena i dva muškarca. Žrtve su u svojim odgovorima opisale zlostavljanje i izostanak podrške porodice, prijatelja i institucija. Informacije koje su žrtve pružile sežu u period stariji od dve decenije, kada je primarno sredstvo za deljenje informacija bilo u formi imejlova i tekstualnih poruka, ali neke žrtve imaju problem i u sadašnjici. Štaviše, pojavom novih platformi za komunikaciju povećan je obim ove vrste zloupotrebe.

Neprekidna zloupotreba

Odgovarajući na pitanja iz našeg upitnika, žena (35) iz Prištine se priseća nečega što joj se desilo 2004. Kada je imala 16 godina, raskinula je sa svojim dečkom koji ju je emocionalno zlostavljao, ali umesto da se tim raskidom oslobodi zlostavljanja, situacija se pogoršala. Posle raskida, mnogi u njenom okruženju, pa čak i članovi porodice, počeli su da joj govore da snimak sa intimnim scenama — na kom se nalazi ona — kruži po imejlovima i u porukama.

Snimak koji je njen bivši dečko usnimio bez njenog pristanka kružio je onlajn od 2004. do 2010. godine, pet ili šest godina od njihovog raskida.

Bojeći se posledica koje bi mogle da uslede ako bi snimak i dalje opstao, i to u doba kada je broj korisnika društvenih mreža bio u porastu, ona je bila primorana da napusti Kosovo. “Tada su društvene mreže počele sve češće da se koriste i ja sam se užasnula da će snimak ponovo početi da se deli i tamo”, napisala je ova tridesetpetogodišnjakinja. “Nikada se nisam suočila sa osobom koja je usnimila ovaj snimak. Napustila sam zemlju na nekoliko godina.”

Tri žene — koje su odgovorile na pitanja K2.0 iz upitnika — kazale su da su bile maloletnice kada su postale žrtve zloupotrebe seksualnog sadržaja u digitalnom formatu.

Dvadesetčetvorogodišnjakinja iz Đakovice je napisala da je raskinula sa dečkom pre pet godina. Nakon što mu je poručila da želi raskid veze, on je narednih godinu dana pretio da će objaviti intimni snimak na kom su njih dvoje — a koji je drugima uživo već pokazao. Sem snimanja seksualnog čina bez njenog pristanka, žrtva je rekla da ju je bivši dečko drogirao.

Podvrgavanje žrtve stalnom strahu i pretnjama da će objaviti intimni sadržaj daje počiniocu slobodu da stalno menja svoje zahteve. Jedan od najčešćih zahteva jeste primoravanje žrtve na seksualni čin i snimanje novog sadržaja koji počinilac može da koristi za buduće pretnje.

Takav problem ima i Aljbana. Muškarac koga je srela na plaži primorava je da mu šalje još snimaka. “Stalno me je zvao preko video-poziva i primoravao da radim neke stvari. U strahu sam mu slala snimke i radila sve što je tražio — samo sam pokušavala da ga držim podalje od sebe”, kaže Aljbana. Kaže da ju je primorao da u više navrata boravi u hotelu sa njim.

Uhodivši je godinama, on je postao nešto poput njene senke. Kada ne može fizički da je uhodi, on od nje traži da mu pošalje slike kako bi utvrdio gde se nalazi; na taj način svakodnevno ograničava njenu slobodu kretanja i interakciju sa drugim ljudima.

“Pretio mi je. Govorio je, dobro, više nećemo razgovarati, videćemo se još šest puta i onda ću te ostaviti na miru. Jednom sam ga srela posle toga. Dolazio je u moj grad i svaki put bi vršio pritisak na mene rečima, ja sam pred vratima, tu sam, izađi”, kaže Aljbana.

Kada je Aljbana trebalo da se uda, ona je ovu vest saopštila zlostavljaču u nadi da će je konačno ostaviti na miru. Umesto da je ostavi na miru, on je promenio stil ucenjivanja. Sada Aljbani traži novac. “Poslala sam mu 8.000 evra, a da moja porodica toga nije ni svesna. I tako smo se dogovorili da će prestati”, kaže Aljbana. Kako bi platila zlostavljaču, bila je primorana da uzme kredit i sada je u dugovima. “Ja nemam dovoljno novca ni za sebe. Sada sam na nuli, pa čak i u minusu”, podvlači ona. Sada se brine kako će platiti 4.000 evra koje je nedavno od nje tražio.

Aljbana se obratila porodici i prijateljima svog zlostavljača, ali bez opipljivih rezultata. Ona se boji da bi zlostavljač mogao da u priču uvede i njenog supruga. On i dalje otvara lažne profile na društvenim mrežama (uglavnom na Instagramu i TikToku), samo da bi je maltretirao.

Odgovori na naš upitnik navode nas da verujemo da se ove fotografije dele na Fejsbuku, Instagramu, TikToku, Snepčetu, Vajberu i Vacapu. Većina ovih društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju poseduje politike i pravila za borbu protiv ovog fenomena, ali korisnici obično moraju sami da prijave sadržaj kako bi moderatori mogli da ga uklone.

Iako se društvene mreže sada češće bore protiv ovog oblika zloupotrebe, digitalni prostor je i dalje nesiguran za žene.

Prostor za zloupotrebe je povećan i zbog novina u oblasti veštačke inteligencije (AI), posebno dipfejkova (eng. deepfakes) — to jest slike ili snimka koji je izmenjen ili izmanipulisan da prikaže nekoga kako radi ili govori nešto što nije urađeno ni izrečeno.

Diptrejs (eng. Deeptrace), firma koja tvrdi da štiti pojedince i organizacije od štetnih posledica sadržaja nastalog posredstvom veštačke inteligencije, objavila je 2019. analizu 14.678 dipfejkova. Na osnovu njihove analize, 96% ovih snimaka sadrži pornografski sadržaj, dok 100% sadrži izmanipulisane prikaze žena. “Dipfejk pornografija je fenomen koji isključivo targetira žene i samo njima nanosi štetu”, stoji u analizi.

Upotreba tehnologije naizgled imitira nepravde kojima su žene podvrgnute oflajn, pa su one tako prepuštene same sebi i sa nekolicinom dostupnih resursa za borbu protiv zloupotreba.

Mnoge zemlje su bezuspešno pokušale da uvedu zakone za rešavanje ovog problema i da zabrane dipfejk pornografiju nastalu pomoću veštačke inteligencije. Evropska komisija je 2021. predložila regulatorni okvir za veštačku inteligenciju, što bi bio prvi zakonski akt svoje vrste.

Evropska unija ovim predlogom želi da se postara za to da svi sistemi veštačke inteligencije u Evropi budu bezbedni i da ne diskriminišu nikoga, kao i da se kreira sistem za zbrinjavanje žrtava onda kada se krše njihova prava. Zakonodavci iz Evropske unije i dalje razmatraju ovaj predlog.

Žrtve žive u samoći i sramoti

Što se Kosova tiče, ovde se žrtve suočavaju sa zloupotrebom seksualnog sadržaja u smislu da se na žrtve svaljuje krivica i radi se na tome da one osete sramotu. Uprkos svojoj rasprostranjenosti, primeri zloupotrebe seksualnog sadržaja često ne privuku pažnju, a sve usled predrasuda. Umesto da se pažnja usmeri na ono što je zlostavljač uradio, žrtvu često pitaju zašto je kreirala ovu sliku ili onaj snimak.

Iz Mreže žena Kosova (KWN), asocijacije zagovornika rodne pravde, poručuju da patrijarhalni mentalitet — ono kada muškarci vrše vlast nad ženskim telima i njihovim životima — otvara put zloupotrebi seksualnog sadržaja.

Predstavnice KWN-a primećuju da postoji korelacija između rodno zasnovanog nasilja i zloupotrebe seksualnog sadržaja. “Žrtve eksplicitno ne spominju osvetničku pornografiju. One često ne govore o tome ili ne prijavljuju zbog predrasuda. Sem opisivanja višegodišnjeg nasilja, žrtve spominju pretnje i ucene snimcima i/ili fotografijama”, kaže predstavnica KWN-a.

Iz straha da će naići na osudu, Merita, Aljbana i ostale žene koje su odgovorile na pitanja K2.0 odlučuju se za ćutnju. Trude se da se same izbore, pa se čak ne usuđuju da se povere prijateljima ili porodici.

U stvari, često se dešava da zlostavljač pokuša da izoluje žrtvu, da uništi njene interpersonalne odnose i ograniči joj društveni i profesionalni život. Svaljivanje krivice na žrtvu omogućuje zlostavljačima sa Kosova da postignu svoj cilj.

Aljbana je u jednom trenutku skupila hrabrost da popriča sa rođakom o svojim problemima, nadajući se da će je ona podržati. Umesto podrške, rođaka je prekinula svaki kontakt sa Aljbanom i Aljbana je morala da ćuti o tome što je zlostavljana da bi ponovo izgradila odnos sa rođakom. Nije se usudila da ponovo zatraži pomoć od porodice, bojeći se da bi je se porodica odrekla.

“Znam da ću izgubiti sve ako se snimci objave”, kaže Aljbana, koja bi se radije samostalno borila sa zlostavljačem nego da izgubi svoju porodicu.

Samoća je promenila Aljbanu. “Vrlo sam nesrećna. Ne mogu da se koncentrišem ni na šta. Nemam volju da radim bilo šta, da se bavim bilo čime. Nemam ni gram motivacije”, kaže ona.

Posledice ovakvog zlostavljanja dugo se zadržavaju. “Poslednji put sam ga videla u avionu. Bila sam zabrinuta, možda čak i preplašena. Jasno mi je da traumu vučem još iz tog perioda i da bi možda trebalo da zatražim stručnu pomoć”, napisala je tridesetpetogodišnjakinja iz Prištine u odgovoru na pitanja K2.0, i to skoro dve decenije nakon što je njen snimak podeljen onlajn.

Prema rečima predstavnika CRO-a, žrtve se plaše potencijalnih oflajn napada, to jest napada u fizičkom svetu od svojih zlostavljača, što doprinosi pojačanoj izolaciji žrtve.

Psihologica iz Prištine, Kaljtrina Ajeti (Kaltrina Ajeti) — koja je godinu dana radila sa žrtvom zloupotrebe seksualnog sadržaja u digitalnom formatu — kaže da su sramota i stid od presudnog značaja za održavanje društvene klime u kojoj se pod tepih guraju doživljaji i problemi žena. “Stigma igra glavnu ulogu kada je reč o ovom fenomenu. Sa tim saznanjem, zlostavljači prete da će objaviti materijal. Žrtve su stalno podvrgnute psihičkom nasilju, nadajući se da materijal neće biti objavljen i da ih društvo neće stigmatizovati”, kaže ona.

Ajeti naglašava da je podrška porodice i prijatelja vrlo bitna prilikom suočavanja sa zloupotrebom seksualnog sadržaja. Međutim, porodica i prijatelji žrtve često sprečavaju žrtvu da prijavi zloupotrebu. “Oni su me emocionalno tlačili. Nisu mi dozvolili da to prijavim jer bi pukla bruka”, kaže dvadesetogodišnjakinja u upitniku K2.0, dodajući da ju je porodica krivila i izolovala.

I druge žene su reagovale slično. Žrtve primećuju da ih porodica izopštava, da ih posmatra sa prezirom nakon što ispričaju s kakvom se zloupotrebom suočavaju.

Žrtve zloupotrebe seksualnog sadržaja u digitalnom formatu nisu samo u strahu od reakcija svojih prijatelja i porodice. Aljbana, Merita i većina onih koji su popunili upitnik K2.0 kažu da nisu prijavili slučaj zbog izostanka poverenja u javne institucije, posebno u Kosovsku policiju, iako bi ova institucija trebalo da prekine nasilje.

‘Čak vas i policajci osuđuju’

Pre nego što ulože zvaničnu pritužbu na zloupotrebu seksualnog sadržaja, žrtve se često prvo obrate policiji. Posle toga i drugi organi — poput Centra za socijalni rad i Kancelarije tužioca — mogu da se umešaju u slučaj.

Moralo je da prođe neko vreme da Aljbana savlada nepoverenje spram policije. “Ako ode u zatvor, znam da će još više poludeti. Pa šta će onda biti kada ga puste? Ne znam kako policija može da mi pomogne. Poznati su mi brojni slučajevi u kojima su se obratili policiji i zatim su [počinioci] ubili žene”, kaže ona. Uprkos rezervisanosti, ona je 2022. uzela telefon u ruke i pozvala policiju jer je bila očajna, s obzirom na sve težu situaciju.

“Pozvala sam ih jednom i upitala kako mogu da mi pomognu. Oni su mi rekli: Morate doći u stanicu ili mi moramo da dođemo u vaš dom da napravimo izveštaj o slučaju. Ali ja nisam htela da se sastanem sa njima, ni u kući, ni u policijskoj stanici. Šta bi bilo da me neko vidi u policijskoj stanici? Samo sam rekla da ne mogu to da uradim.”

Iz policije joj nisu ponudili drugu opciju.

Aljbana nije pokušala ponovo da slučaj prijavi policiji. Njihova reakcija je samo potvrdila njene sumnje u policiju. “U našoj zemlji, čak vas i policajci osuđuju. Čak i policija pita šta ste radili sa njim?” kaže ona.

Merita nije pozvala policiju. Bojala se da će, ako prijavi zloupotrebu, njena i porodica njenog zlostavljača ući u sukob. Većina žena koje su popunile upitnik K2.0 strahuju od istog scenarija kao Merita.

Dvadesetčetvorogodišnja devojka, čiji je bivši dečko objavio snimak sa intimnim sadržajem, napisala je: “Plašila sam se da ga prijavim jer sam se pribojavala da će policija raširiti vest o tome, pošto oni poznaju moju porodicu. Takođe sam se uplašila što se to desilo meni i ja sam to čuvala kao tajnu.”

Na osnovu odgovora na upitnik, bilo je slučajeva u kojima je prijava policiji samo stvorila dodatni prostor za podrugivanje žrtvama i zanemarivanje njihovih strahova. Kada je odgovorila na pitanje o tretmanu u policiji posle podnošenja izveštaja, dvadesetjednogodišnja žena iz grada u okolini Prištine napisala je: “Ismevanje. Sprdali su se na moj račun.” Ona je izjavila i da ju je takav tretman podstakao da odustane od prijave.

Prema rečima predstavnika Kosovskog centra za rodne studije — koji pruža kritički osvrt na policijsko postupanje — predrasude, izostanak poverljivosti, stigmatizacija i svaljivanje krivice na žrtve neki su od faktora koji utiču na to da li će žrtva imati dovoljno poverenja da prijavi slučaj ili ne.

K2.0 je poslalo upit Kosovskoj policiji o procedurama koje ova institucija poštuje pri rešavanju zloupotreba seksualnog sadržaja, ali od njih nismo dobili odgovor.

Zloupotreba seksualnog sadržaja u digitalnom formatu nije priznata kao krivično delo i nije regulisana zakonom na poseban način. Kada je K2.0 od policije zatražilo podatke o broju slučajeva sa ovom vrstom zloupotrebe, oni su nam dali uvid samo u opšte podatke. Krivični zakonik sadrži razne aspekte seksualne zloupotrebe, poput člana 202 “Neovlašćeno fotografisanje i ostalo snimanje”, člana 230 “Podrivanje seksualnog integriteta” i člana 329 “Ucena”.

Ovaj prekršaj je obuhvaćen i stavom 3 člana 232 “Zlostavljanje dece u pornografiji”.

Prema podacima policije sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti, u 2022. godini desio se jedan registrovani slučaj seksualne degradacije, jedan slučaj u kom je pornografski sadržaj učinjen dostupnim licima mlađim od 16 godina, 13 slučajeva zloupotrebe dece u pornografiji i 115 slučajeva neodređenih oblika ucene. Između januara i februara 2023. godine, dva slučaja zloupotrebe dece u pornografiji i 27 slučajeva ucene takođe su prijavljeni.

K2.0 od početka 2023. pažljivo čita policijske izveštaje. Na osnovu ovih izveštaja, bilo je oko 10 prijavljenih slučajeva sa elementima zloupotrebe seksualnog sadržaja. Dva slučaja su okarakterisana kao zlostavljanje, dva kao ucena, jedan kao silovanje i pet kao zloupotreba dece u pornografiji.

U kosovskim zakonima se ne pominje termin zloupotreba seksualnog sadržaja u digitalnom formatu. Na primer, tog termina nema u Zakonu o prevenciji i borbi protiv sajber kriminala, nema ga u Zakonu o zaštiti od porodičnog nasilja, ni u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Iz KWN-a poručuju da nepominjanje ovog termina u kosovskim zakonima predstavlja problem. Iz KWN-a isto tako naglašavaju da su preporučili da Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja i rodno zasnovanog nasilja treba da obuhvati ovu vrstu zloupotrebe. Iako je zakon još u izradi, KWN pomno prati da li će zloupotreba seksualnog sadržaja biti uvrštena kao pojam.

Međutim, čak i da ovaj termin dobije zasluženo mesto u kosovskim zakonima, u KWN-u su zabrinuti da institucije nemaju ni praktično iskustvo niti zakonski okvir da reše složen problem kao što je ova vrsta zloupotrebe.

Bilo kako bilo, Kancelarija glavnog državnog tužioca imenovala je koordinatore za praćenje polnih krivičnih dela u svim tužilačkim kancelarijama.

Špejtim Peci (Shpejtim Peci), koordinator za Mitrovicu, kaže da se dešavaju brojna silovanja pod pretnjom zloupotrebe seksualnog sadržaja, kao i drugi slučajevi koji sadrže elemente ovog krivičnog dela. Prema njegovim rečima, formulisanjem ove zloupotrebe kao krivičnog dela pomoglo bi se tužiocu u radu. Kako stvari trenutno stoje, teško je napraviti razliku između ovakvih slučajeva kada oni nisu prepoznati kao odvojena krivična dela.

K2.0 je poslalo upit Ministarstvu pravde o tome da li planiraju da zloupotrebu seksualnog sadržaja okarakterišu kao odvojeno krivično delo, ali nismo dobili odgovor od njih.

Sem policije, Centar za socijalni rad igra ključnu ulogu kada treba da se pruži podrška žrtvi. Na Kosovu radi ukupno 38 centara za socijalni rad, a koji imaju nadležnost da pruže usluge licima iz 47 kategorija, u šta spadaju i žrtve krivičnih dela iz oblasti seksualnog nasilja.

Vebi Mujku, bivši direktor Centra za socijalni rad u Prištini, izjavio je za K2.0 da žrtve često nisu svesne da mogu da prijave slučaj Centru za socijalni rad, dodajući da policija ne obaveštava žrtve da mogu dobiti pomoć od Centra. Mujku primećuje i da u centrima nema dovoljno radnika sa profilom psihologa, što je prepreka pružanju punog spektra usluga žrtvama.

Istovremeno, Aljbana ne vidi kako bi državne institucije mogle na bezbedan način da okončaju začarani krug zlostavljanja kojem je podvrgnuta. Kao višegodišnja žrtva zloupotrebe seksualnog sadržaja, ona kaže da joj je budućnost prava nepoznanica.

“Sada sam u stanju da više ne mogu ni da sanjam”, govori dok neprestano plače. Ispričala je svoju priču u nadi da druge žene sa istim problemom saznaju da nisu same.

Naslovnica: Dina Hajrullahu / K2.0.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0.

Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.