Prema procenama, izlaznost na izbore u Srbiji 3. aprila mogla bi biti oko 55 posto. Pravo na glas ima 6,6 miliona birača. Prema istraživanju Udruženja građana Nacionalna koalicija za decentralizaciju, četvrtinu građana Srbije ne zanima ko je na vlasti, a 14 posto ispitanih boji se da glasa, te se odlučuju za jedne te iste godinama – zbog straha od gubitka posla i plate.

No, ove nedelje, svi oni će imati mogućnost da glasaju za novi saziv parlamenta, za lokalne skupštine u 12 opština i dva grada, uključujući i Beograd, te za novog – a možda i starog – predsednika.

Mogućnost glasanja ima i oko 1,8 miliona ljudi koji žive u dijaspori, ali se tek 40.000 registrovalo, što je ipak za trećinu više od prošlih parlamentarnih izbora.

Odluka Kosova da ne dozvoli glasanje na svojoj teritoriji ide na ruku vladajućoj stranci i Aleksandru Vučiću, jer iako je reč tek o simboličnom broju birača – čiji im glasovi ne mogu mnogo pomoći – odluku Prištine i te kako koristi u predizborne svrhe jer Kosovo ostaje jedna od glavnih tema izbora u Srbiji, bilo za poziciju ili opoziciju. 

Pored Kosova, ove godine u predizbornoj kampanji važnu ulogu igra i Rusija i ratu u Ukrajini. 

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, udruženja građana koje nadzire izbore u Srbiji, kaže kako javnost u toj zemlji ima “tradicionalno proruski sentiment i racionalni odnos prema EU”. 

“Svaka stranka koja računa na ozbiljan nastup mora da računa na činjenicu da u Srbiji nije lako voditi kampanju. Srpska javnost je puno kompleksnija, pa čak i liberalne stranke ili stranke leve orijentacije nisu za uvođenje sankcija Rusiji i priznanje Kosova“, ističe Klačar. 

Sudeći po kampanjama koje vode, 19 izbornih listi i osam predsedničkih kanditata/kinja, i te kako su svesni ovoga.

Osam kandidata

Predsednički izbori privlače najviše pažnje u ovogodišnjoj kampanji. Raspored kandidata na listi određen je žrebom koji je napravila Republička izborna komisija. Prvi na listi je Miša Vacić, kojem je izborni slogan “Srpski patriota” i dolazi iz stranke Srpska desnica, čiji je osnivač i lider. Pitanje statusa Kosova, te odnosi sa Republikom Srpskom u BiH, za ovu stranku i kandidata ključni su deo programa. Vacić se u javnim istupima pokazao kao protivnik svega evropskog, protivnik kosovske nezavisnosti i veliki pobornik Rusije, dok mu je glavni moto “Da Srbija ponovo postane velika”. 

Vacić je bio član ultranacionalističkog “Pokreta 1389”, kasnije osnivač “SNP 1389”, i za oba je glavni cilj borba protiv nezavisnosti Kosova. Jedno vreme je radio za vladinu Kancelariju za Kosovo i Metohiju, odakle je otpušten nakon pritiska javnosti. 

Godine 2019, Srpska desnica je uspela osvojiti mesto u opštinskoj skupštini Medveđe. 

Druga na izbornoj listi je Biljana Stojković, kandidatkinja zeleno-leve koalicije “Moramo“. Koalicija je stasala za vreme ekoloških protesta tokom 2021. godine, a koju čine Inicijativa „Ne davimo Beograd“, “Ekološki ustanak” i “Otvorena građanska platforma Akcija“. 

Biljana Stojković je, inače, profesorka na Biološkom fakultetu u Beogradu i bila je aktivna na ekološkim protestima u okviru tzv. Skupštine slobodne Srbije, koju je 2020. godine formirala grupa intelektualaca u Beogradu. 

Njeni stavovi po pitanjima Kosova jesu najliberalniji, ali njen okvir je, kako kaže, ipak Ustav Srbije u čijoj preambuli stoji da je Kosovo sastavni deo Srbije. No, konačnu odluku o Kosovu, kao i eventualnom ulasku u NATO, smatra Stojković, treba da donesu građani putem referenduma. 

Treća na listi je Branka Stamenković ispred koalicije “Suverenisti”, koju predvodi stranka “Dosta je bilo”, čija je ona predsednica. Sebe opisuju kao “pokret pristojnih ljudi”. 

Ono što je važilo za Mišu Vacića, a tiče se odnosa prema Kosovu i EU, važi i za nju, odnosno protiv je priznanja, članstva, te za Rusiju, dok je za nezavisnost Republike Srpske od BiH. 

Stamenković je u Narodnoj skupštini bila od 2016. do 2020. godine. Između ostalog, pokrenula je Građansku inicijativu “Majka Hrabrost”, koja se zalaže za poboljšanje uslova u porodilištima. 

Četvrti na listi za predsedničke izbore je nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general u penziji, poreklom iz Hrvatske, Zdravko Ponoš. On je kandidat opozicione koalicije “Ujedinjena Srbija”, koju čine Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka, te Pokret slobodnih građana. 

Njegova politička agenda gotovo da se ne razlikuje od one predsednika Vučića, što znači da podržava ulazak Srbije u EU, ali ne i nezavisno Kosovo, gde je bio stacioniran tokom jednog dela vojne karijere. Godine 2000. ga je odlikovao lično Slobodan Milošević. Kasnije u karijeri je bio blizak nekadašnjem predsedniku Borisu Tadiću. 

U prošlosti je Ponoš javno podržavao osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, a sada se protivi sankcijama Rusiji, mada je osudio invaziju na Ukrajinu. 

Nakon njega, na listi je Milica Đurđević Stamenkovski, koju u Srbiji zovu “Milica zavetnica“ jer nastupa ispred stranke ekstremne desnice Zavetnici, koja deluje od 2012. Slogan im je “Da budemo svoji na svome”, a glavno pitanje na koje se fokusiraju je Kosovo.

Članovi i simpatizeri poznati su po učešću na protestima povodom festivala “Miredita, dobar dan” u Beogradu, kada je Đurđević Stamenkovski poručila: “Mirditi možemo da kažemo samo laku noć.”

Zavetnici su do sada tri puta učestvovali na izborima, ali nikada nisu prešli cenzus za ulazak u parlament.

Šesti je aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Do pobede na prošlim predsedničkim izborima, gde je zamenio stranačkog kolegu, Tomislava Nikolića, obavljao je funkciju predsednika Vlade Srbije. Na čelu Srpske napredne stranke (SNS) je od 2012, od kada participiraju u vlasti.  

Sedmi na listi je Miloš Jovanović ispred Demokratske stranke Srbije, odnosno koalicije “Nada”, koju čine Pokret obnove kraljevine Srbije, Demokratska stranka Srbije i 25 udruženja građana. Jovanović i lista koju predstavlja zalažu se za obnovu Kraljevine Srbije, a eventualna pobeda će za njih biti prvi korak ka obnovi parlamentarne monarhije. Protivi se nezavisnosti Kosova, te smatra da je najbolje rešenje status kvo. 

Godine 2012. na izborima je osvojio dovoljno glasova da uđe u Skupštinu, gde ostaje i tokom 2013.  

I poslednji na listi je Boško Obradović, ispred ultradesničarskog pokreta Dveri, odnosno “Patriotskog bloka” formiranog u decembru 2021. sa Srpskom monarhističkom strankom Srpska sloga, Državotvornim pokretom Uspravna Srbija, partijom Nova snaga Srbije, Glasom naroda i Udruženjem “Svi protiv Rio Tinta”. I oni žele povratak monarhije, te su protiv nezavisnosti Kosova i za odvajanje Republike Srpske. 

Obradović je jedan od pokretača Dveri, pokreta aktivnog od 1999. godine. Na izborima 2014. godine nisu dobili dovoljno glasova za ulazak u parlament, ali jesu na vanrednim izborima 2016.

Bez alternative

Zoran Vuletić, predsednik političke organizacije Građanski demokratski forum, kaže kako nije siguran da predstojeći izbori mogu doneti promenu u Srbiji. “Najveći nedostatak kampanje je što nemamo ni jednu partiju ili koaliciju koja izlazi na izbore a da u bazičnom opredeljenju ima alternativnu politiku u odnosu na sadašnju vlast”, smatra Vuletić i dodaje kako je osnovni razlog činjenica da se devedesete godine u Srbiji nisu raščistile na pravi način. “To je najveći problem Srbije.”

Vuletić kaže i kako se već duže od 20 godina manipuliše prošlošću, te kako su rat u Ukrajini i povlačenje “pogrešnih paralela sa NATO bombardovanjem Srbije” još više doprineli tome. “Pošto mi nismo došli do analize i zaključaka šta se Srbiji i okruženju desilo tih godina, danas imamo horski, od svih političara, kako u Ukrajini ne ratuju Ukrajinci i Rusi, nego NATO i Rusi. To je sramno”, kaže Vuletić. 

On napominje i važnost takozvanog kosovskog pitanja, ističući kako se javnost godinama “lobotomizira” isticanjem da je Kosovo Srbija i “dolazimo do toga da imamo narod koji ne zna šta se događa poslednjih 20, 30 godina”.

Projekcije rezultata na strani su Vuletićevih predviđanja da do promene neće doći. 

Organizacija Novi treći put – koja okuplja mlade ljude koji rade političke analize – procenjuje da bi Vučić mogao osvojiti 52 odsto glasova. Odmah iza Vučića mogao bi biti Zdravko Ponoš sa 28 odsto glasova. Kada je reč o parlamentu, predviđaju pobedu SNS-a sa 45 odsto glasova, dok Ujedinjenoj Srbiji daju 20 posto, a koaliciji Moramo oko šest odsto. 

Najneizvesniji će biti izbori u Beogradu. Iako se očekuje da će SNS sa partnerima osvojiti najveći broj glasova, pretpostavke su da neće imati dovoljno da sami formiraju vlast. No, u Beogradu se predviđa da bi koalicija Moramo mogla osvojiti oko 10 odsto glasova. 

Malo više od sedam dana pre izbora, 25. marta, 38 nevladinih organizacija i 36 profesora, uputili su otvoreno pismo predsednici Evropske komisije (EK), Ursuli von der Leyen, izražavajući zabrinutost zbog unapred isplaniranih prevara glasača. U pismu su od EK zatraženi dodatni kapaciteti za trenutnu misiju OEBS-a u Srbiji kako bi sprečili prevare. “Nameštanje glasova je česta praksa u Srbiji”, stoji u pismu. “Iako je vlada pristala da na izborima budu prisutni posmatrači, mandat i opseg delovanja OEBS-a su nedovoljni za suprotstavljanje ovakvom izazovu“, naveli su potpisnici.

Trenutno, misija OEBS ima 250 posmatrača koji će biti raspoređeni na svih 8.255 biračkih mesta.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 2020. godine, SNS je zajedno sa pripadajućim koalicionim partnerima osvojio 60 odsto glasova. Parlament je ostao skoro bez opozicije, osim manjinskih poslanika, među kojima su i Albanci i Bošnjaci. 

Naslovna fotografija: Dejan Kožul