Bilo je to kratkotrajno putovanje u Nemačku početkom ovog meseca za režisera Ljearta Ramu (Leart Rama) iz Prištine i njegovu ekipu. Svi su bili ushićeni što će snimiti dugoočekivani dokumentarac. Jedan deo ekipe odlučio je da otputuje u Nemačku uprkos vestima na društvenim mrežama o širenju zaraze kovidom-19. Ipak, njihove nade ubrzo su smrskane, kada su ih iz domovine obavestili da će Kosovo uskoro da se stavi u karantin. Vratili su se posle 24 sata, putujući avionom, autobusom i vozom. Jedva da su prešli severnomakedonsko-kosovsku granicu pre nego što je ona zatvorena.

Kako je situacija postajala sve napetija, snimanje dokumentarca u Nemačkoj gurnuto je ustranu i fokus je izmešten na Kosovo i zatvaranje javnog života usled širenja zaraze kovidom-19.

Iako je Nemačka bila jedna od zemalja koju je kovid-19 najteže pogodio, ljudi su tamo delovali opušteno, šetali su se ulicama, posećivali kafiće i prodavnice, priseća se Rama. U međuvremenu, dok su se približavali Balkanu, napetost je rasla; na licima se mogao videti strah, dok su uvođene sve intenzivnije mere.

“Kada sam stigao na Kosovo, izgledalo je kao da je ratno stanje”, rekao je ovaj dvadesetdvogodišnjak, šokiran time što su se prepune prištinske ulice pretvorile u grad duhova u roku od samo 24 časa. Međutim, nakon što je ponovo uspostavio ljudski kontakt sa životnim prostorom i njegovim stanovnicima, apokaliptični scenario odavao je čudnovatu pesničku crtu. “Bio sam zaprepašćen time kako su se ljudi brzo mobilisali, kako su svoj životni prostor ograničili na balkon, prozor i kućne zidove, a radi dobrobiti svih nas.”

Rama i njegov partner Redon Kika, koji vodi produkcijsku kuću Katarzë Films, intuitivno su odlučili da zabeleže jezivu atmosferu na ulicama i da je onda pretoče u dnevnik, s namerom da pomognu drugima da se izbore sa teškom situacijom.

“Na početku širenja kovida-19, nismo situaciju shvatali preterano ozbiljno. Ipak, to se promenilo onda kada smo uvideli da je samoizolacija neizbežna… razmišljajući o tome kako da iskoristimo ovo vreme da bismo dokumentovali zbivanja u Prištini, odlučili smo da izađemo napolje, ali da prethodno preduzmemo maksimalne preventivne mere”, kaže Kika. S obzirom na to da je glumac po profesiji, Kikino učešće u projektu uglavnom se svodi na izbor pesme za svaki film.

Što su više materijala sakupili, to su bili sigurniji u to da je neobična lepota ovog istorijski važnog perioda bila dokumentaciono bogata i da je imala potencijal da stvori utisak o kolektivnoj solidarnosti kod ljudi koji su se strpljivo i hrabro podvrgli samoizolaciji. Nakon objavljivanja prvog snimka, pojavila se ideja o video-serijalu “Koronin dnevnik”. Ovaj serijal se zasad sastoji iz sedam snimaka, od kojih svaki traje do četiri minuta, sadrži vizuelnu podlogu i čitanje poezije. Svi snimci su dostupni na Jutjubu (YouTube).

“Prvog dana smo hteli da obradimo značenje same ‘izolacije’”, rekao je Kika. On je izabrao pesmu “Život, život” Arsenija Aleksandroviča Tarkovskog. Snimak odražava prvobitna zapažanja režisera. Služi promišljanju o prostranstvu kvartova i komentarima o proleću koje tek treba da nastupi. Predstojeće godišnje doba vidljivo je na sporo cvetajućem drveću i na žicama za veš koje igraju u ritmu povetarca, za razliku od mračne atmosfere praznih ulica.

“Posle prvog snimka, odlučili smo da obuhvatimo druge pesme, jer su nam mnogi prilazili u želji da učestvuju u izradi snimaka”, rekao je Kika. Istakao je pesmu “Moj dom sa korenjem” autorke Elji Krasnići (Eli Krasniqi), koja je recitovana u drugom snimku, pod nazivom “Dom”. “Njena pesma govori o nemanju doma i da u ovakvim vremenima ima mnogo onih koji su daleko od kuće, dok su se mnoge druge porodice upravo sada, posle mnogo vremena, ponovo okupile”, kaže Kika.

Elji Krasnići, koja se iz Prištine pre mnogo godina preselila u austrijski Grac, posmatrala je kako njenu pesmu čita glumica Mej-Linda (May-Linda) Kosumović. Pesmi, koja je prvobitno napisana u dijaspori i u želji da se vrati u porodični dom, uliven je novi život u doba karantina — dvostruki osećaj izolacije, prema rečima Elji Krasnići.

Neki snimci su igrom slučaja napravljeni u njenom starom komšiluku, pa se tako raznežila dok je gledala video. “To je paradoks, jer iako vidite stanove i balkone izbliza, dom se ponovo pretvara u nemogući san, imajući u vidu karantinski kontekst. U Gracu se već osećam kao da sam izolovana. Kada će se granice ponovo otvoriti, da bih napustila dom u kome sam sada, da bih otišla u drugi dom, od koga sam mnogo puta sekla korene?” kaže Krasnići.

Balkonski protesti u Prištini

Jeziva mirnoća prekinuta je trećeg dana u dnevniku. U tom snimku su dokumentovani građani Kosova, njihovi nemi pogledi sa prozora i balkona, udarci u tiganje i šerpe da bi izrazili nezadovoljstvo kosovskim političarima koji doprinose rastu neizvesnosti u odnosu na budućnost vlade u doba pandemije. Protest je organizovala aktivistička grupa “Replika” (Replikë), podstaknuta sporom koji se odigrao u vladi.

Ljeart Rama je smatrao svojom obavezom da zabeleži ovaj istorijski važan period za Kosovo i celi svet. Fotografija: Jetmir Idrizi.

Protest, koji je organizovan preko Fejsbuka (Facebook), pozivao je sve građane da insistiraju na tome da se političari usredsrede na pripreme zdravstvenog sistema, umesto što se upuštaju u razdorne rasprave. Ograničen na njihove domove, protest je bio simboličke prirode za Kosovo, jer reflektuje demonstracije iz devedesetih godina, koje su održane kao odgovor na zlostavljanje koje je srpska policija sprovodila nad albanskim stanovništvom.

Rama je premlad da bi se sećao nenasilnih protesta devedesetih godina. O njima je saznao tek iz porodičnih priča. “Kada sam čuo zveckanje i lupanje, naježio sam se i suze su mi se slivale niz lice”, rekao je on. Na ovaj snimak nije dodao nikakvu poeziju, jer je smatrao da zvuk onih koji protestuju predstavlja melodiju sam po sebi.

Bez namere da romantizuje tešku situaciju, ono što on smatra dirljivim i vrednim dokumentovanja jeste srž narodnog duha koji se sastoji iz neodustajanja od onoga što ga čini jedinstvenim; oni će se oglasiti čak i kada ne mogu da izađu.

Stojeći sa kamerom na Trgu Zahir Pajaziti, Rami je bilo teško da se koncentriše, jer ono što je doživeo bilo je sveprožimajuće. “Nekako sam osećao zahvalnost, jer sam u mogućnosti da zabeležim ovaj trenutak koji će ući u istoriju Kosova”, rekao je on. Suprotno njegovim očekivanjima, čim je snimak otpremljen na internet, postao je viralan na društvenim mrežama. “Shvatio sam da smo svi mi posrednici i svedoci u tom trenutku, a zahvaljujući slikama”, rekao je Rama.

Kako je adrenalin popustio nakon prvog protesta, četvrti snimak, “Nedelja”, bavi se sumornim raspoloženjem u izolaciji. Obrađuje zajedništvo i potrebu za samoćom uz pomoć pesme autorke Eljese Beka, koja je rekla da je zahvalna na tome što je sa drugima podelila segment svoje intime. “Zahvaljujući ovim pejzažima i zvucima, počela sam više da cenim slobodu, ljude i Prištinu, iako ovaj grad ponekad ume da bude turoban.”

Solidarnost umetničke zajednice

“Kosovo je siromašna zemlja. Mnoge stvari ne funkcionišu onako kako treba, ali mi nalazimo hrabrost da se kontrolišemo u ova teška vremena.”

Rama je odrastao u Orahovcu. Film i režiju je studirao na Univerzitetu u Tirani. Pre nekoliko godina preselio se u Prištinu, koju obožava zbog njene kolektivne solidarnosti i kreativne energije. Rama je izabran za učešće na renomiranom masterklasu koji je vodio Verner Hercog (Werner Herzog) u Kolumbiji, što je san koji je mogao da ostvari samo zahvaljujući donacijama cele umetničke zajednice u Prištini.

Iako je ovo putovanje odgođeno, Rama je motivisan da nekako vrati uslugu Prištini. “Koronin dnevnik” finansira Opština Priština, koja je produkcijskoj kući Katarzë Films početkom ove godine uručila bespovratna sredstva (grant) za snimanje dokumentarnog serijala “Neispričano” (Untold).

Planirali su da zabeleže neispričane priče o kosovskoj svakodnevici. Umesto toga, ovaj grant sada služi finansiranju serijala “Koronin dnevnik”. Bez ovih bespovratnih sredstava, Rama i Kika ne bi mogli da sa svetom podele ove snimke, jer je honorarni rad na Kosovu otežan usled ekonomske situacije. Rama ohrabruje sve ambiciozne režisere da apliciraju za finansijska sredstva, da nabave svoju opemu i da pokušaju da rade nešto svoje; da imaju slobodu da podele svoje priče.

Kao posledica pandemije, Rama je nervozan zbog višenedeljne teške finansijske situacije. Rad na serijalu “Koronin dnevnik” daje mu snagu da nastavi. Sa maskama i rukavicama, poštujući policijski čas, Rama i Kika su odlučili da nastave rad na dnevniku sve dok ova situacija traje.

“Ovaj projekat je izrastao u nešto prelepo upravo zbog saradnje sa onima koji su izrazili svoju želju da učestvuju, bilo da su slali svoju poeziju, muziku ili ustupili svoj glas. U vreme izolacije, upravo je ova kolektivna energija ono što nas motiviše da nastavimo proizvodnju snimaka sa drugima i za druge”, rekao je Kika.K

Naslovna: Snimak iz serijala Koronin dnevnik. Poslala produkcijska kuća Katarzë Films.