U detalje | Economy

Potencijal Kosova za tehnološku revoluciju

Piše - 02.07.2019

Tehnološka revolucija pruža brojne prilike, ali šta se tu tačno dešava?

Sećate li se kultnog filma “Matriks” iz ‘99? Sećate li se trenutka kada Morfej (Morpheus), lider pokreta otpora, želi da Neu otkrije realnost Matriksa, kada mu ispriča: “Uzmeš plavu pilulu — priča se završava, budiš se u krevetu i veruješ u šta god želiš da veruješ. Uzmeš crvenu pilulu — ostaješ u Zemlji čuda i ja ti pokazujem koliko je duboka zečja rupa.”

Prema mišljenju kosovskih gurua iz oblasti informacionih tehnologija (IT), čini se da ova priča ima istine u sebi. Možete da uzmete plavu pilulu — priča se onda završava, nastavljate da verujete u to da je studiranje prava ili ekonomije dobra stvar kako biste našli posao. Budite se u krevetu i verujete da je ulaganje u poljoprivredu, puteve i energetiku jedini put napred za privredni razvoj Kosova. Uzmete crvenu pilulu — ostajete u zemlji kompjuterske tehnologije, i ne samo vi, već bi možda i cela zemlja mogla da se izvuče iz grotla siromaštva u kom se zaglavila.

U proteklih nekoliko godina, čini se da su mnogi primetili da oni koji rade kao honorarci u oblasti tehnologija ili u firmama koje se bave softverom i tehnološkim uslugama jesu deo onog malog procenta ljudi koji imaju viši životni standard od većine.

Ovi ljudi, profesionalci iz IT-ja i programeri softvera, odgovorni su za skoro pa sve što se događa onda kada pritisnete dugme za uključivanje laptopa, računara, pametnog telefona ili televizora. Oni prave aplikacije, veb-sajtove, igrice, specijalne efekte za filmove, dok su to isti ljudi koji su i programirali dugme/opciju za dremanje (snooze button) na budilniku.

Ljudi koji poseduju ove veštine vrlo su traženi, posebno zato što ih ima samo 23 miliona (dok se očekuje da će ih 2023. biti 27,7 miliona) u svetu kojim će prokrstariti digitalna revolucija.

Kako Internet, na svu sreću, ne poznaje granice i za njega vam ne treba viza, sve što treba da znate da biste ušli u ovaj unosan posao jeste nekakav računar i iskustvo u programiranju.

Čelik Nimani (Çelik Nimani), kopartner kosovske firme za programiranje softvera Frakton, podvlači da postojeći broj programera nije sposoban da zadovolji trenutne potrebe.

“U proteklih pet godina, dogodio se vrtoglavi rast industrije programiranja softvera, jer sve druge industrije teže tome da ponude svoje usluge kroz softver i da se digitalizuju”, kaže Nimani. “Takođe, stare firme koje koriste stari softver žele da se obnove i počnu da rade sa novim tehnologijama.”

Ipak, kada postoji velika potražnja, cene pružanja takvih usluga često su visoke, pa tako mnoge firme, posebno one u imućnijim zapadnim zemljama, tragaju za nižim cenama tako što autsorsuju (outsorcing) te zadatke državama u kojima je radna snaga jeftinija.

Tu Kosovo ulazi u igru, a kako Internet, na svu sreću, ne poznaje granice i za njega vam ne treba viza, sve što vam treba da biste ušli u ovaj unosan posao jeste nekakav računar i iskustvo u programiranju. Tada se dešava čudo, vi postajete deo malog procenta ljudi na Kosovu koji imaju dobar, bezbedan i dobro plaćen posao.

Čelik Nimani je kopartner u Fraktonu, kosovske firme za programiranje softvera. Valjmir Mehmetaj.

Ono što još više mami jeste činjenica da je ova industrija jedna od retkih na Kosovu u kojima postoji manjak radnika, a ne posla. “Ako pogledate radna mesta, videćete da svaka druga kompanija traži nove radnike”, kaže Nimani.

Nisu samo inostrani biznisi oni koji unajmljuju kosovsku radnu snagu u sektoru za programiranje.

Prema platformi Open Business koju je kreirala organizacija Open Data Kosovo, 347 biznisa za kompjutersko programiranje otvoreno je na Kosovu u prošloj godini, dok je ostvaren i veliki godišnji rast broja novih biznisa u odnosu na proteklih pet godina. Porast broja registrovanih radnika takođe je doživeo dramatičan rast u istom periodu, gde je skoro 700 ljudi prijavljeno da rade u biznisima za programiranje registrovanim na Kosovu 2018. godine.

Novostečeno poštovanje prema onima koji ‘sede za računarom po ceo dan’

Čini se da su mnogi shvatili šta je u igri.

Donjeta Sahatćiu (Sahatqiu), direktorka Rote (Rrota) — jedne od najstarijih digitalnih agencija na Kosovu — kaže da ih imejlovima bombarduju mladi koji pitaju da li mogu da kod njih stažiraju.

“Ne žele novac, ništa, samo da uče”, kaže Sahatćiu, dodajući da situacija nije uvek bila takva. “Sećam se da je 2010-11. bilo vrlo teško čak i podstaći nekoga da odradi stažiranje i da razume vrednost stažiranja.”

Donjeta Sahatćiu je direktorka Rote, jedne od najstarijih kosovskih digitalnih agencija. Valjmir Mehmetaj.

Međutim, ranije ste mogli naći reči “programiranje” i “kul” u istoj rečenici samo kada su označavale suprotnosti.

Arianit Fazliu, suosnivač agencije Digitalna kutija (Kutia Digital Agency), kaže da se situacija promenila samo u prošle dve godine i da je nestala ona negativna percepcija o “ljudima koji sede za računarom po ceo dan”. On podvlači da su sada “mladi uvideli da se do svetla na kraju tunela može dospeti mnogo lakše zahvaljujući informacionim tehnologijama”.

Iako ovako povećana svest o prednostima industrije može da se pripiše činjenici da je tehnologija postala produžena ruka ovih oblasti; makar se na Kosovu uticaj na profesionalni razvoj mladih ljudi u IT kompanijama i drugim organizacijama i institucijama ne može negirati.

Kao primer toga, Nimani kaže da Frakton “uzima stažiste, obučava ih za neki period od dva do tri meseca, a ako su uspešni onda počinju da rade kao mlađi programeri koji se postepeno dalje razvijaju. Tako će oni profesionalno da napreduju u kompaniji”, dodaje.

Podučavanje sedmogodišnjih učenika da programiraju možda deluje kontraintuitivno, ali svako ko je video sa kakvom spretnošću trogodišnjaci koriste pametan telefon, zna da to nije ništa čudno.

Čak i da neki od njih odluče da se premeste u drugu firmu, Nimani kaže da među njima ne postoji nezdrava konkurencija, jer je premeštanje samo u službi razvoja zajednice programera — kojih, kako se procenjuje, ima oko 5.000.

Ovaj broj je premali, kao što priznaju svi koje smo intervjuisali, ali se ovim pitanjem bave i drugi pojedinci, kao što su Hana Ćerimi (Qerimi) i njen partner Darsej Rizaj, koji je 2015. odlučio da otvori Digitalnu školu (Shkolla Digjitale), u koju su uložili oko 2.000 evra koje su imali.

“Imajući u vidu rast međunarodnih tržišta za autsorsovanje prema kosovskim programerskim uslugama, i s druge strane, mali broj programera sa našeg tržišta, moj partner Darsej Rizaj i ja smislili smo ideju da napravimo privatnu kompaniju u kojoj bismo edukovali kosovsku omladinu da programira i gde bismo ih pripremili za trenutne i buduće najtraženije poslove”, kaže Ćerimi.

Od svojih skromnih početaka, Digitalna škola sada ima 1.500 aktivnih učenika, od sedam do 18 godina, u Prištini i Uroševcu. Podučavanje sedmogodišnjih učenika da programiraju možda deluje kontraintuitivno, ali svako ko je video sa kakvom spretnošću trogodišnjaci koriste pametan telefon, zna da to nije ništa čudno — posebno “kada imamo u vidu količinu vremena koje mladi provode uz tehnologiju, i s druge strane, visoku potražnju ove profesije na svetskom nivou”, kaže Ćerimi.

Sem toga, dodaje ona, učenje programiranja od malih nogu pomaže im da razviju logičko i kritičko razmišljanje, za koje kaže da su najvažnije veštine za programiranje.

Hana Ćerimi je suosnivačica Digitalne škole. Za fotografiju zahvaljujemo Hani Ćerimi.

Iz senke do izlaska na videlo

Industrija tehnologije je postala izuzetno uspešna, makar po kosovskim standardima, posebno u proteklih nekoliko godina — ali i dalje deluje da je vlada umnogome zaboravna kada je reč o potencijalu koji ova privredna grana pruža. Iako niko ne osporava da programerske veštine dovode do uspeha i bogatstva, ova oblast i dalje nije uvrštena u vladine planove za ekonomski razvoj.

“Oni imaju druge prioritete”, kaže Nimani. “Poljoprivreda je glavna orijentacija vlade, jer je reč o vidljivom proizvodu. Dok softver — iako stalno otvaramo nova radna mesta, omogućujemo bolji životni standard, veće plate, a naši radnici imaju između 21 godine i 23 godina, što znači da dobijaju posao čim završe fakultet, nekada čak i pre toga — ne ostavlja nikakav utisak na njih.”

Prilike i mogućnosti tehnološke intervencije na Kosovu deluju kao da su bez kraja, čak pomalo kao san.

 

Nimani sugeriše da vladini službenici pričaju o tome onda kada se to pojavi kao tema na raznim diskusijama, ali ona nije proaktivna kada treba da stvori viziju za budućnost.

“Druga stvar je u tome što je IT jedini industrijski sektor sa pozitivnim poslovanjem”, izjavio je. “Kada izvozimo, mi donosimo novac na najjednostavniji način. Čak i prošlogodišnja statistika upućuje na to da je bilo oko 300-400 miliona evra u izvezenim uslugama.”

Međutim, pozitivni aspekt se odnosi na to da će IT sektor — makar za sada — naizgled nastaviti da se samostalni širi, kao što je to i dosad činio.

Prema rečima Ermala Sadikua, direktora jedne od najvećih kompanija za programiranje softvera, LinkPlus IT, razlog zbog kog vlada ne ulaže ozbiljno u IT sektor jeste taj što, prvenstveno, ovaj proizvod nije u dovoljnoj meri vidljiv.

“Daleko je lakše ulagati u farmu u kojoj možete da vidite kokoške”, kaže on, “ali je drugi razlog taj što je teže krasti [u industriji tehnologije] nego u asfaltu, na primer”, što je industrija u kojoj su zabeleženi brojni korupcionaški skandali u proteklih nekoliko godina.

Digitalno Kosovo

Ako vlada nekada ozbiljno bude razmatrala ulaganje u tehnološku industriju, prilike i mogućnosti tehnološke intervencije na Kosovu deluju kao da su bez kraja, čak pomalo kao san. Jedan od prvih koraka u tom pravcu mogao bi da bude da se više digitalizuje ogromna kosovska birokratija koja se oslanja na papir.

“Digitalizacijom biste kosovskom društvu olakšali život”, kaže Sadiku. “Ne bi morali da čekaju za izvode rođenih ili venčanih, ne bi bilo potrebe za ličnim kartama, jer bi se one digitalizovale, pa bi tako bile na telefonima. Ne biste morali da jurite za dokumentom [koji dokazuje] da niste pod istragom, jer biste to mogli da dobijete imejlom.”

Sadiku zaključuje da bi se, uzevši sve u obzir, procesi kao što je prijava za građevinsku dozvolu, gde morate da trčkarate unaokolo, overavate i obrađujete “20 različitih dokumenata”, sveli na nekoliko klikova mišem.

Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi i već ima među najvišim stepenima pristupa Internetu u Evropi, gde predvodi Balkan sa 84,8 odsto domaćinstava koja su povezana na mrežu; infrastruktura neophodna da bi se kosovske institucije digitalizovale i da bi se formirala nova generacija uspešnih programera i stručnjaka za IT relativno je jeftina — većina već poseduje računar i pametni telefon.

Prema tome, čini se da je spremnost institucija onaj ključni začin koji fali da bi kosovska priča o tehnologiji bila uspešna i da bi se ova zemlja uzdigla na međunarodni nivo.

Naslovna fotografija: Ratno vazduhoplovstvo SAD (prilagodio Ade Mula) / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.